16. septembar 2007.
Vidovdan, borba neprekidna! <http://www.novinar.de/2007/09/16/vidovdan-borba-neprekidna.html> Dr Mateja Matejić protojerej-stavrofor <http://www.novinar.de/wp-content/uploads/2007/09/dr_mateja_matejic-prota.thumbnail.JPG> Dr Mateja Matejić protojerej-stavrofor Prema kosovskovidovdanskoj životnoj filosifiji tragedija i veličina Kosova nisu tragedija i veličina samo jedne bitke koja se vodila 1389 godine na Kosovu. To je neprekidna borba za očuvanje biološkog opstanka, nacionalnog identiteta, teritorije srpske zemlje, i srpskih kulturnih i duhovnih vrednosti. To je izbor prioriteta i večiti i nepromenljivi put jedne čitave nacije. za novinar.de piše Dr. Mateja Matejić, protojerej-stavrofor Vidovdan nije jedan dogadjaj koji se dogodio jednom i nikada više. Svaka srpska generacija ima svoj Vidovdan i on se dogadja ne samo na prostoru Kosova već svuda gde Srbi žive. Kosovo je kosovska bitka 1389, Prvi srpski ustanak 1804, Drugi srpski ustanak 1815, Prvi i Drugi svetski rat, pokolj stotine hiljada Srba u Hrvatskoj, gradjanski rat 1941-1945, takozvano humanitarno bombardovanje srpskih sela i gradova od strane nekadašnjih saveznika, progon hiljade Srba iz Krajine i neprekidni teror od strane Albanaca na Kosovu. Godine 1389 Srbi su bili napadnuti samo od jednog neprijatelja – Turaka. Sada Srbe napada čitav svet. Zahvaljujući podloj, pristrasnoj i perfidnoj propagandi iznajmljenih i plaćenih lažove i neodgovornih i pristrasnih izveštaja u svetskim javnim glasilima, Srbi gube ne samo naklonost sveta već i svoje teritorije. Sile globalizma su izbrisale granice Jugoslavije a sada brišu granice Srbije jednu po jednu. Godine 1389 sve što su Turci hteli bilo je da zauzmu teritorije Srbije. Danas globalni svetovni imperijalizam poznat kao globalizam i verski imperijalizam poznat kao ekumenizam hoće mnogo više. U svojoj knjizi Žetve Gospodnje blaženopočivši vladika, a sada sveti Nikolaj Žički i Ohridski u “Razgovoru broj 7” obraća se vernicima ovim rečima: “Hajdete, sveta moja braćo, da još malo porazgovaramo dok još ima vremena da brat razgovara sa bratom i bogoljubac sa bogoljupcem. Dok nije došlo vreme kada će zločinci vikati a braća šaputati” Zatim kao prorok prorokuje i opominje: “Sve sile koje se bore za prevlast nad svetom, kada govore, malaju privlačnu sliku Jednog Sveta kao svoj ideal, u kome dobrobit ljudi i mir mogu biti postignuti. Tako oni govore. A onda, da bi za taj svoj idealni svet pridobili i hrišćane, pozivaju se na hiljadugodišnje carstvo Hrista o kome se propoveda u Otkrovenju. (Vladika Nikolaj (Velimirović), Sabrana dela, Tom XII, Himelstier, 1984:242) Ono što je sveti Nikolaj predvidjao sada se ostvaruje. Na putu ostvarenja Jednog Sveta, na mesto Jedne Svete Crkve nameće se i propagira Nesveti Savez “Crkava” . I vernici i nevernici se mame u to Bezbožničko veće tako da zajedno sa nazovivernicima i bezvernicima sagrade novu Vavilonsku kulu, nesvetu crkvu koja odgovara Jednom Svetu. Za članstvo u toj nesvetoj crkvi nije važno šta i koliko se veruje, čak i ako se uopšte ne veruje. Svete Tajne, božanska vera i istina nisu važni jer savremena Vavilonska kula nije Božanska Crkva već bezbožničko veće. Da bi se ostvario Jedan Svet čini se sve da se izbrišu nacije da bi se stvorila NadNacija. Svetski tirani, koji su zapravo sluge sina pogibelji, da bi obezbedili mesto na telu ne samo pojedinaca nego i čitavih nacija, na kome bi udarili žig sina pogibelji (Otkrovenje 13:16; 7:8; 14:9; 20:4) koriste sva moguća sredstva da izbrišu kod pojedinaca i čitavih nacija svest o njihovom etničkom poreklu i nacionalnom identitetu. Koristeći se djavolskim obmanama, oni su uspeli da se reč nacionalizam smatra kao nešto bezobrazno i prezreno. Uspeli su tako dobro da se danas biti nacionalista smatra isto tako lošim kao biti kriminalac. Nepravda i perfidnost su sredstva koja privrženci Jednog Sveta koriste za pravdanje svojih gaženja osnovnih ljudskih i medjunarodnih zakona. Danima su svetska sredstva za obavešavanje pokazivala iseljenje kosovskih Albanaca kao tobože akt etničkog čišćenja vršenog od strane Srba. Nisu pokazali niti pokazivali iseljenje Srba iz Krajine koje je bilo stvarno akt etničkog čišćenja. Nisu ni jedan jedini put pokazali iseljenje stotine hiljada Srba sa Kosova prouzrokovanog zverstvima Albanaca. Svet je bio zaludjivan gledajući na televiziji slike nabedjenog streljanja nekih muslimana u Srebrenici. Istina o navodnom streljanju nije nikada otkrivena iako je poznata. Lista laži i prevara korišćenih da se okrive Srbi izneta je u knjizi Čišćenje Sredstava Obaveštavnja; Prljavo Obaveštavanje. Žurnalistika i Tragedija Jugoslavije autora Petra Broka sa Predgovorom Devida Bajndera (Peter Brock, Media Cleansing. Dirthy Reporting. Journalism and Tragedy of Yugoslavia. Introduction by David Binder). ali ako ta knjiga nije zabranjena od strane privrženika Jednog Sveta, onda svakako nije na listi knjiga koje se preporučuju čitaocima. Sredstva za obavešavanje javnosti na Zapadu nisu ni jedan jedini put pokazala unakažena tela Srba, ljudi, žena i dece, jer ubijanje Srba je dozvoljeno svima. Globalisti stvaraju nove države i narode a uništavaju, ili u najmanju ruku odbacuju one koje su vekovima stare. NJihovom odlukom Kosovo je predodredjeno da bude oteto od Srba i dato kosovskim Albancima. Ne samo neprijatelji Srba, već u poslednje vreme i neki Srbi govore da je Kosovo izgubljeno za Srbe i prepuštaju ga kosovskim Albancima. Pre izvesnog vremena, jedan član srpske vlade je izjavio da je Kosovo balast za Srbiju i da ga treba ustupiti kosovskim Albancima. Posle njega jedan drugi član vlade je izjavio da Srbi stvarno ne vladaju Kosovom pa otuda Kosovo treba predate stvarnim upravljačima – kosovskim Albancima. Mora se čovek zapitati zašto je NJegovo Preosveštenstvo vladika Artemije, episkop raško-prizrenske i kosovo-metohijske eparhije, koji je hrabro branio svetinje i srpski narod na Kosmetu, udaljen sa svog vodećeg položaja, a na njegovo mesto je postavljen neko koji možda neće biti tako odlučan u odbijanju da se Kosovo preda Albancima. Nije li i ovo jedan od znakova da ima srpskih vodja koji su spremni za predaju Kosova? Zaista, Albanci na Kosovu, potpomognuti od strane nekih velikih i moćnih nacija, izgleda postižu pobedu u svojim bezobzirnim nastojanjima da otmu Kosovo od Srba. Okupatorska vojska raznih nacija, poznata kao UNMIK, je navodno na Kosovu da bi obezbedila sigurnost Srba, Cigana i drugih manjina na Kosovu. Očevidno je da pod njihovom zaštitom kosovski Albanci nekažnjeno ubijaju, terorišu i proganjaju Srbe i druge manjine. Oni razaraju i pale vekovima stare srpske crkve i manastire koji su tapija koja dokazuje da je Kosovo uvek bilo srpsko. Oni vandalizuju srpska groblja i uništavaju nadgrobne spomenike na kojima su uklesana srpska imena jer su i oni tapije koje dokazuju da je Kosovo bilo srpsko. Kao geografska teritorija Kosovo je bilo srpsko mnogo pre 1389 godine. Kolci i kamena obeležja, kojima naseljenici obeležavaju teritoriju koja im pripada, ne koriste se da obeleže srpsko vlasništvo nad Kosovom. Drevni, veličanstveni srpski pravoslavni manastiri i crkve rasejane po celom Kosovu i drevni rukopisi i carske povelje to dokazuju. Štaviše, sama istorija je glavni svedok ovoga Pre izvesnog vremena jedan vodja kosovskih Albanaca je izjavio na konferenciji za štampu da crkve i manastiri na Kosovu nikada nisu bili srpski, već vizantijski i rimokatolički. Lažima i lažnim tvrdnjama kosovski Albanci su uspeli da zadobiju simpatije sveta i pomoć Velikih Sila. Medjutim, ova tvrdnja je toliko drska i grotestna da čak ni njihovi najvatreniji pomagači neće moći da joj poveruju. Pre izvesnog vremena dvojica albanski vodja, na sastanaku sa predsednikom Klintonom, na kome je bio prisutan i vladika Artemije, izjavili su da se srpski pravoslvni manastiri i crkve ruše i pale jer su političke crkve. Onda je vladika Artemije pokazao Klintonu fotografiju jedne od spaljenih političkih crkava, i Klinoton, videći da je u pitanju jedna drevna veličanstvena crkva, pogledao je prekorno u ovu dvojicu Albanaca. Duboka tišina je bio njihov odgovor. Kosovski Albanci su proterali stotine hiljada Srba i drugih neAlbanaca sa Kosova, ali o tome se nije pisalo u našoj štampi niti pokazivalo na našim televizionim programima. Oni su pobili stotine Srba i drugih neAlbanaca i još uvek svakodnevno ubijaju one koji odbijaju da se isele sa Kosova, Nažalost, pristrasni izveštaji svetskih sredstava za obaveštavanje javnosti, uključujući i američka, objavljivala su i još uvek netačno obaveštavaju publiku o situaciji na Kosovu. Srbi, koji su žrtve, prikazuju se kao tirani i ugnjetači, a stvarni ugnjetači, kosovski Albanci se prikazuju kao žrtve. Neshvatljivo je zašto se slobodoljubivi Srbi, saveznici Amerike, Engleske i Francuske u dva svetska rata, klevetaju i napadaju u javnim glasilima ovih zemalja, dok se njihovi ugnjetači Albanci, saveznici Hitlera i Musolinija u Drugom svetoskom ratu, nezasluženo i nepravedno favoriziraju i pomažu. Neke hrišćanske nacije su stvorile prvu muslimansku državu u Bosni, a sada rade na tome da stvore sledeću na Kosovu. Ne shvataju da time polažu temelj svetskog Kosova, Težnja fanatičnih muslimana nije samo da otmu Kosovo od Srba, već da otmu svet od hrišćana. Postoji mogućnost da će Kosovo kao geografska teritorija biti oteto od Srba i biti okupirano makar i privremeno od strane kosovskih Albanaca. To neće biti prvi put. U prošlosti Kosovo i Srbija su bivali često osvajani i gaženi od strane onih koji su sa Istoka nadirali na Zapad, i od onih koji su sa Zapada marširali ka Istoku. Srbija je bila, i još uvek je zaštitna brana koja je zaustavljala prve talase neprijatelja koji se postepeno ali neizbežno pokazivao kao neprjatelj hrišćanstva i celokupnog čovečanstva. Često su Srbi morali da se odupiru krvavim invazijama i da se bore protiv mnogo jačih oružanih snaga raznih osvajača. Srbi su bili medju prvima koji su pre mnogo vekova uvideli veliku opasnost koja je dolazila od Islama, a kasnije od nacizma. Gubili su često svoju teritoriju i slobodu braneći teritorije i slobodu drugih. U toku od šest vekova demografski sastav kosovske teritorije, kao i društvene i političke prilike su se promenile. Velika seoba Srba desila se 1692 godine kada su se 185.000 Srba predvodjenih Arsenijem Čarnojevićem iselili sa Kosova u Madjarsku. To je bio početak demografske promene Kosova. Druga velika seoba Srba sa Kosova bila je 1735-1737. Onda, za vreme Drugog svetskog rata 100.000 Srba je napustilo Kosovo, a kada je komunistički režim Tita zavladao Jugoslavijom njima je bio zabranjen povratak na Kosovo. Istovremeno, granica izmedju Kosova i Albanije nije praktično postojala i nekontrolisano useljavanje desetine hiljada Albanaca iz susedne Albanije u toku Drugog svetskog rata i Titovog režima prouzrokavalo je drastičnu demografsku promenu. U vremenskom periodu 1961-1981, 200.000 Srba je napustilo Kosovo, a na Kosovo se uselili 240.000 Albanaca. Najzad, nemilosrdno proganjanja kojima su Srbi na toj teritoriji bili i još uvek su izloženi, a naročito u vremenskom periodu 1943-1988 i od 1992 pa dosad, bila su uzrok iseljavanja Srba. O tom etničkom čišćenju ne govore niti pišu ni Velike Sile niti njihovi poslučnici. Zverstva, nepoznata čak i u necivilizovanim zemljama, vršena su nad Srbima i drugim ne Albancima na Kosovu. Posledica ovoga je da su Srbi, koji su nekada bili ogromna većina na Kosovu, sada manjina, a Albanci, koji su bili neznatna manjina, postali su ogromna većina. Činjenica da su sada Albanci većina na Kosovu navodi se kao glavni razlog za promenu statusa teritorije Kosova od srpske pokrajine na nezavisnu državu kosovskih Albanaca. Dobro je poznato da se ne hiljade, već milioni stranaca, uglavnom iz Meksika ali i iz nekih azijskih država, useljavaju, neki legalno a većina ilegalno, u neke države Amerike, što dovodi do demografske promene tih američkih država. Pitanje je da li će status ovih američkih država biti promenjen pa neće više biti američke države već države ovih ilegalno useljenih stranaca? Čak i ako siledžijske Velike Sile, koristeći bombe otmu od Srba Kosovo kao geografsku teritoriju, ne mogu ga zadržati zauvek. Doćiće vreme kada će uvideti kakvu su nepravdu učinili Srbima. Kao što je postalo jasno da su pogrešili kada su pomagali Kastra i Sadama Husejina, uvideće da su pogrešili kada su oteli Kosovo od Srba i dali ga Albancima. Ako se tako dogodi da nasiljem Velikih Sila privremeno izgubimo Kosovo, mi nećemo, ne možemo i ne smemo da zaboravimo Vidovdan i duhovno Kosovo. Ni Velike Sile niti iko drugi ne može da ih uzme od Srba. Duhovno Kosovo su mnogi istorijski dogadjaji koje ne smemo zaboraviti i na koje se podsećamo proslavljanjem Vidovdana. Duhovno Kosovo je vekovima staro iskustvo koje je formiralo naš nacionalni i duhovni identitet koji ne smemo izgubiti. Duhovno Kosovo je životna filosofija u kojoj su duhovne i moralne vrednosti Kosova i Vidovdana spojene i ostavljene Srbima kao dragoceno nasledstvo. Ne smemo zaboraviti ijednu od tih vrednosti dok čekamo na dan kada će se silne Velike Sile opametiti, uvideti svoju grešku i ispraviti je. Na Vidovdan, 15 juna (28 juni po novom, Gregorijanskom kalendaru), bez pomoći ijedne evropske nacije, Srbi su na Kosovu branili ne samo granice svoje zemlje i živote svojih gradjana, već su, izlažući opasnosti svoju nacionalnu nezavisnost, branili interese i bezbednost hrišćanske Evrope. Pitanje je da li bi istorija Evrope bila kakva jeste da nije bilo bitke na Kosovu. A ono što se desilo na Kosovu 1389, dogodilo se i u Prvom i Drugom svetskom ratu Ipak, bez obzira na opšti istorijski značaj Kosova i Vidovdana, za Srbe oni imaju jedinstvenu dimeniziju i neobični značaj. Kosovo je njihova Sveta zemlja, kolevka njihovog nacionalnog identiteta, mesto rodjenja njihove Srpske pravoslavne Crkve i njihovo neotudjivo istorijsko, nacionano i kulturno nasledstvo. Za njih je Vidovdan sveprisutan i večan. Nastaviće da bude neprekidan i neprsušiv izvor snage, blistava zvezda vodilja i neizbrisivi način života. Posle bitke na Kosovu 1389 godine, kada je Kosovo polje bilo prekriveno leševima palih srpskih ratnika, ogrnuto u rumenilo zalazećeg sunca i crvenilo prolivene krvi, i Kosovo i Srbija su izgledali kao ruševine i grobnice. Evropski narodi su verovali da je to kraj Srbije. Prevarili su se. Ko bi mogao misliti da će snaga i oduševljenje za slavne poduhvate kasnijih srpskih generacija ishoditi iz ruševina i grobnica! Slično tome, snaga i oduševljenje sadanje i budućih generacija Srba će izvirati iz nedavno obesvećenih, popaljenih i razorenih crkava i manastira, vandalizovanih grobalja i grobova nevinih savremenih srpskih mučenika na Kosovu. Vidovdan, borba neprekidna! <http://www.novinar.de/2007/09/16/vidovdan-borba-neprekidna.html> [Non-text portions of this message have been removed]
