Vudro Vilson: Panel diskusija “Sudbina Kosova - Test za diplomatiju”
Zoran Žic
Vašington
20/09/2007
Panel_150
Učesnici panel diskusije u vašingtonskom Centru «Vudro Vilson”
U vašingtonskom Centru «Vudro Vilson” juče je održana panel diskusija na temu
“Sudbina Kosova: Test za diplomatiju”. Učesnici panela kritikovali su
neefikasnost dosadašnjih diplomatskih nastojanja, uključujući i pregovore uz
posredovanje trojke Kontakt grupe, i izrazili sumnju da će oni dovesti do
rezultata. Oni su se založili za odlučnije angažovanja Sjedinjenih Država i
vodećih zemalja Evropske unije kako bi se proces rešavanja statusa Kosova
pokrenuo sa mrtve tačke. U uvodnoj reči, Martin Slecinger, direktor Programa
Centra za istočnoevropske studije, koji je organizovao ovaj skup zajedno sa
Institutom za strateške studije iz Ljubljane, objasnio je da njegov cilj nije
da ponudi konkretna rešenja za status Kosova, već da se fokusira na diplomatski
proces koji je u toku i eventualno sugeriše poboljšanja koja bi omogućila
postizanje rešenja.
Dopisnik britanskog magazina “Ekonomist” i stručnjak za Balkan, Tim Džuda,
kritikovao je dosadašnji diplomatski proces i rekao da su se prognoze o skorom
postizanju rešenja i očekivanoj promeni stava Rusije pokazale netačnim. Džuda
veruje da će usaglašavanje stavova o budućnosti Kosova unutar Evropske unije
biti od ključnog značaja.
Juda_210
Dopisnik britanskog magazina “Ekonomist” i stručnjak za Balkan, Tim Džuda.
“Ključno je da EU postigne takozvanu kritičnu masu, to jest da, ukoliko SAD,
Briitanija i Francuska priznaju nezavisnost Kosova, to učine i ostale članice,
ali bi bilo potrebno da se za to izjasni bar 20-ak zemalja.”
Džuda je, medjutim, ocenio da za sada nije poznat precizan stav većine zemalja
EU o statusu Kosova i da verovatno neće biti poznat do 10. decembra. On je
stoga nazvao dosadašnja diplomatska nastojanja “simuliranom diplomatijom”,
napomenuvši da su predstojeći izbori na Kosovu takodje sredstvo za dobijanje
vremena pošto tamošnje albanske partije nemaju nikakav program koji nude
biračima osim nezavisnosti.
Matic_150
Profesor političkih nauka Vladimir Matić
Profesor političkih nauka na Univerzitetu Klemzon u Južnoj Karolini, Vladimir
Matić, je govoreći o političkoj situaciji u Srbiji i njenoj spoljnoj politici,
rekao da sadašnja vlada predstavlja nastavak nevoljne “kohabitacije”
predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice bez zajedničke
ideološke koncepcije, strategije ili razradjenih spoljnopolitičkih ciljeva.
“Jedino pitanje o kojem postoji konsenzus je Kosovo, a politiku o Kosovu
sprovode DSS i premijer Koštunica. Stoga, na neki način može da se govori o,
kako ja to nazivam, “kosovizaciji srpske politike”... U srpskoj javnosti, kao
ni u izabranim telima, nikada nije vodjena debata o nacionalnim interesima
zemlje… Kosovo, medjutim, postaje glavna odrednica i pokretačka sila politike
Srbije, ali i prepreka njenoj demokratizaciji i evro-atlantskoj integraciji.”
Kada se radi o podeli Kosova, Matić je naglasio da i Beograd i Priština
zvanično odbijaju tu opciju, mada je njihovi predstavnici privatno pominju, dok
predstavnici medjunarodne zajednice sada kažu da su spremni da je prihvate
ukoliko dve strane pristanu na nju. Matić je, medjutim, upozorio da bi u
krajnjoj liniji moglo da dodje do praktične podele Kosova, van medjunarodnih
instutucija i medjunarodnog prava, putem niza jednostranih poteza Beograda I
Prištine, što ne bi dovelo do političkog rešenja već do zamrznutog konflikta
koji bi predstavljao pretnju po stabilnost regiona i Evrope u celini.
Grgic_210
Direktor Instituta za strateške studije u Ljubljani, Borut Grgič.
Direktor Instituta za strateške studije u Ljubljani, Borut Grgič, koji je i
savetnik u kabinetu kosovskog premijera Agima Čekua, rekao je da će ovog puta
ostaviti po strani tu funkciju i govoriti kao slovenački analitičar. On se
usredsredio pre svega na teškoće u usaglašavanju stavova prema Kosovu unutar
Evropske unije i naveo da se ne radi samo o takozvanoj kritičnoj masi, već da
bi, bar prema striktnom tumačenju propisa unije, svih 27 članica trebalo da
usvoje jedinstveni stav o statusu Kosova da bi EU preuzela misiju u pokrajini.
Grgič je pri tom naveo da se pojedine članice protive nezavisnosti Kosova,
pomenuvši posebno Kipar, Rumuniju, Slovačku, Grčku i Španiju, ali je takodje
izrazio uverenje da većina članica u ovom trenutku nije utvrdila svoj stav o
statusu Kosova.
“Pitanje za Evropu stoga postaje kako da dodjemo do zajedničkog stava bez
maksimalne štete po interne procese unutar Unije, posebno u pogledu
formulisanja zajedničke spoljne politike, kao i kako da izbalansiramo stavove
SAD i Rusije čije pozicije su gotovo potpuno suprotstavljene.“
Grgič je pri tom podsetio da diplomate ne donose odluke već samo izvršavaju
odluke političkih lidera, naglasivši da ne veruje da su im u pogledu Kosova
prenete bilo kakve odluke. On je takodje napomenuo da bi otežavajući faktor za
postizanje rešenja o Kosovu mogli da budu i predstojeći izbori na Kosovu, i
predsednički izbori u Rusiji i Sjedinjenim Državama.
OBrajan_210
Saradnik konsultanstke firme “The Albright Group” i bivši američki diplomata,
Džejms O’Brajen.
Saradnik konsultanstke firme “The Albright Group” i bivši američki diplomata,
Džejms O’Brajen, je na početku svog izlaganja naglasio da bi sadašnji
diplomatski proces trebalo da uključi interese kosovskih Srba koji nisu
adekvatno zaštićeni ni predstavljeni ni od strane Beogada ni od strane
Prištine. On je izrazio bojazan da bi, u protivnom, kosovski Srbi mogli da
postanu mete nasilja na Kosovu, ili kako se izrazio, izgovor za “prikazivanje
nebezbednosti” od strane Beograda. O’Brajen je zatim sugerisao uslove koji bi
mogli da obezbede da se diplomatski proces rešavanja statusa Kosova privede
kraju.
“Rusija bi trebalo da bude stavljena u poziciju u kojoj se neće složiti sa
predloženim rešenjem, ali neće ni uložiti veto protiv njega… Većina pregovora
na Balkanu 1990-ih godina vodjena je u skladu sa tim principom, kada je Rusija
osudjivala poteze Zapada, ali im se nije javno protivila u Savetu bezbednosti.
Medjutim, negde u proleće ove godine Zapad je odlučio da privoli Rusiju da
prihvati rešenje za Kosovo time što će obezbediti većinu od 13 glasova u Savetu
bezbednosti. To je bila užasna greška i pokazala je nepoznavanje
funkcionisanja Saveta bezbednosti, kao i načina na koji Rusija operiše.“
OBrajan_210
Džejms O’Brajen
Sledeći korak, bi prema O’Brajenu, bio da SAD i vodeće zemlje EU preuzmu
odgovornost za posledice u Srbiji i za situaciju na Kosovu i da uvere manje
članice da to nije njihova briga. On je, medjutim, izrazio uverenje da to
jedino može da se dogodi putem svakodnevnih političkih pritisaka na najvišem
nivou - od strane SAD, Britanije i Francuske, dok bi Nemačka i Italija takodje
mogle da odigraju izvesnu ulogu. Evropska unija bi, smatra O’Brajen, trebalo da
prizna jalovost dosadašnjih pregovora i prihvati odgovornost za stabilizaciju
jugoistoka Evrope kao dela svoje teritorije, ali i mogućnost da nezavisnost
Kosova i pridruživanje Srbije možda neće moći da se odigraju u isto vreme. Kao
i drugi učesnici, on je upozorio na rizike daljeg odlaganja rešenja podsetivši
da medjunarodna administracija nije donela skoro nikakvo poliičko razjašnjenje
Kosovu i da je strpljenje njegovih stanovnika na izmaku.
http://www.voanews.com/serbian/2007-09-20-voa12.cfm
[Non-text portions of this message have been removed]
