<http://www.novosti.co.yu/> logo.gif
Diplomate novog kova
Dijana Dimitrovska, 10. novembar 2007
NIJE teško prepoznati dobrog diplomatu: umeren i odmeren, obrazovan, lojalan
svojoj zemlji, elokventan, moralan i profesionalan. Poznavanje jezika -
obavezno zemlje domaćina - podrazumeva se. Još, ako je prijatnog izgleda,
Srbija nema čega da se stidi. Pojedine "naše" po svetu, u 65 diplomatskih i
konzularnih misija, u ovoj definiciji, ipak, jedva bismo prepoznali.
Za razliku od diplomata starog kova, koji su se školovali za ovu profesiju i
sticali iskustvo korak po korak, od 2.000. godine diplomatija je Meka za razna
zanimanja. Posebno su zainteresovani pisci. U Ministarstvu spoljnih poslova, iz
sektora za odnose sa javnošću, zvanično, na naša pitanja odgovaraju da je,
trenutno, na službi troje književnika i desetak novinara.
Da li je srpska diplomatija zvala pisce i novinare da budu njeni predstavnici,
ili ljudi od pera žele da idu putem slavnih pisaca diplomata: Dučića,
Crnjanskog, Andrića, Vinavera, Nušića...? U Ministarstvu, na ovo pitanje,
prilično kruto odgovaraju: "Prilikom izbora diplomata koji odlaze na rad u
inostranstvo, osnovni kriterijum je da Srbija bude predstavljena na najbolji
način".
Vladislav Jovanović, šef diplomatije u periodu izolacije i bombardovanja naše
zemlje, nudi konkretnije razmišljanje:
- Mislim da sadašnji pisci žele u diplomatiju iz tri razloga. Prvi, jer
smatraju da je to salonski posao, drugi - dobra zarada i treći, jer im to
laska. A, ništa od toga danas više ne važi. Tako je nekad bilo, više nije. Ali,
ni diplomate nisu više što su bile. Skoro da ih i nema.
Promenili su se, po svemu sudeći, i diplomate i diplomatija. Goran Svilanović,
bivši ministar inostranih poslova, koga su optuživali da je počistio diplomate
starog kova, kaže da je 21. vek nametnuo novi vid diplomatije.
- Nisam radikalan, kako mi zameraju, ali tvrdim da diplomatija nije služba ovog
veka. Sve što je važno u međunarodnoj politici rešavaju danas, oči u oči,
šefovi država ili sami ministri. Diplomate su u drugom planu i nije bitno ko će
gde biti diplomata u svetu, izuzev, naravno, nekoliko ključnih mesta, poput
Njujorka, Vašingtona, Kine ili EU. Ukratko, diplomatija je danas manje važna.
Jer, šta radi ambasador u Luksemburgu? Ne vodi razgovore o granicama, o ratu, o
biznisu koji ide svojim tokom. On, dakle, treba da priča o Srbiji. Da bude
gospodin, obrazovan, kulturan, i elokventan i da nas predstavlja u najlepšem
svetlu.
Teško je nabrojati sve iz sveta kulture i novinarstva koji su poslednjih godina
promovisani u ambasadore. Pisci: Vida Ognjenović, Svetislav Basara, Dragan
Velikić, Dušan Kovačević, Krinka Vidaković-Petrov...
Novinari, poznati i manje znani, bili su ili su još ambasadori: Milivoje Glišić
(NIN) u Australiji, Biserka Matić ("Politika") bila je u Makedoniji, Radomir
Diklić (agencija Beta) drugi put u Francuskoj, Mihajlo Kovač (TV novinar) bio u
Austriji, Grujica Spasović i Radivoj Cvijetičanin ("Danas") otišli za Sarajevo
i Zagreb, Milorad Jovanović (RTS i bivši portparol DSS) je u Tunisu, Dejan
Vasiljević (Tanjug i "Novosti") - bio u Švedskoj, sada je u Kairu, Roksanda
Ninčić u Briselu...
U Turskoj nas je predstavljao Zoran S. Popović, u Teheranu Goran Opačić -
obojica novinari Tanjuga, a Slobodanka Kojadinović, obrela se u Kanadi, pre dve
godine, najpre kao ministar-savetnik, da bi vrlo brzo napredovala u otpravnika
poslova u Otavi, baš u vreme kada jer i njen suprug Dragan postao ministar za
informisanje.
- Ne vidim ništa loše u tome da nas književnici ili novinari predstavljaju -
kaže Svilanović - posebno ako su obrazovani i ako imaju široku komunikaciju.
Recimo, Velikić u Beču odlično radi svoj posao, Vida Ognjenović je, po drugi
put, ambasador u Oslu, Basara je bio na Kipru... Ima i loših primera. Neki se
nisu, uopšte, snašli.
Katkada su sama imenovanja izazivala začuđenost, kao u slučaju ginekologa
Gordane Aničić, koja je naš ambasador u Damasku (branila se od napada navodima
da je "predsednik Sirije oftalmolog", a interesantno je i da je tamo "srela
neke svoje kolege sa medicine") i psihijatra
-seksologa Jovana Marića u Južnoafričku Republiku. Uopšte, poslednjih godina,
pored pisaca, trend su bili i lekari, kojih je u diplomatiju ušlo tridesetak.
- Bez kompetentnosti i iskustva takvi ljudi, koji nisu prošli školu
diplomatije, ne mogu da pomognu svojoj zemlji. To je, potpuno, pogrešan potez -
kaže Vladislav Jovanović.
Zbog čega ljudi "sa strane" idu u diplomatiju? Jedan od motiva otkrio je
novinar i ambasador u dalekoj Australiji Milovoje Glišić:
- Red je da, na kraju karijere, nešto uradim za svoju zemlju, ali i za sebe.
PARTIJSKA LINIJA
IAKO nije lepo zavirivati u tuđi džep, plate diplomata kreću se od tri do šest
hiljada dolara. Više se zarađuje u Evropi i Americi, manje u dalekim afričkim i
azijskim zemljama. Pored plate, tu je i reprezentacija, pa organizovanje
poseta, prijema i slično.
- Diplomate i treba da zarađuju - navodi Aleksandra Joksimović, bivši pomoćnik
ministra inostranih poslova, po struci profesor solfeđa, koja je, po partijskoj
liniji, došla na to mesto zbog čega su, inače, najviše zamerali Goranu
Svilanoviću. On će nam na to odgovoriti:
- Doveo sam samo troje ljudi po partijskoj osnovi, među kojima i Aleksandru
Joksimović. Saberite od Vuka (Draškovića) do Vuka (Jeremića) koliko je
partijskih ličnosti i videćete koliko je tu politika prisutna. A, tako ne bi
trebalo da bude.
PISCI
- KNJIŽEVNICI, na koje se pozivamo, u istoriji diplomatije bili su zlatna pera
i velika imena, ali ne i dobre diplomate. Izuzev Milana Rakića i Jovana Dučića,
koji su se sjajno snašli u ulozi diplomata. Rakić kao konzul u Otomanskoj
imperiji, Dučić kao ambasador u fašističkoj Nemačkoj. Zbog toga, mahanje i
pozivanje na sjajne diplomate iz sveta knjige - nema utemeljenje. Oni su bili
sjajni pisci. A, sada nam se književnici i novinari šetaju po svetu, misleći da
mogu da dosegnu uspeh onih prethodnih - kaže Vladislav Jovanović.
PODMLAĐIVANJE
NA pitanje šta je sve potrebno da bi neko postao diplomata, u Ministarstvu
spoljnih poslova odgovaraju:
- U našem ministarstvu redovno se polažu diplomatsko-konzularni ispiti, kao
obavezna provera znanja za sve diplomate. U Ministarstvu su zaposlene,
isključivo, profesionalne diplomate. Stupanjem na dužnost ministra Vuka
Jeremića otpočela je reorganizacija i modernizacija ministarstva, angažovanjem
mladih, visokobrazovanih kadrova, sa znanjem stranih jezika i relevantnim
međunarodnim iskustvom i sa obaveznom proverom znanja na javnim konkursima.
[Non-text portions of this message have been removed]
