U Srbiji sve skuplje nego u Nemačkoj Autor: K. Preradović | 11.11.2007 - 00:02
Iako je prosečna plata jednog Nemca oko 2.000 evra, njemu su osnovne životne namirnice jeftinije za oko 30 odsto nego prosečnom građaninu Srbije, koji mesečno zaradi oko 360 evra. Da li zbog nedostatka konkurencije ili visokih trgovačkih marži, tek građani Srbije svakodnevno u prodavnicama za iste proizvode plaćaju više nego Nemci, čija je prosečna zarad sedam puta veća od naše. Osim hleba, koji je i u Nemačkoj skup, gotovo sve osnovne namirnice jeftinije su nego kod nas. Tako litar dugotrajnog mleka u Nemačkoj košta 81 cent (63 dinara), dok se kod nas plaća 72,9 dinara. Razlika u ceni je još evidentnija kod ulja, koje Nemci (doduše ono najpovoljnije) plaćaju 60 dinara, a mi čak 93,90 dinara. I popularna koka-kola im je dosta jeftinija, dok su neznatno povoljniji i šveps i voćni sokovi. "Milku" i "kinder" čokoladu Nemci plaćaju barem dvadeset dinara manje. Kad je u pitanju kozmetika i higijena, razlika je još uočljivija. Sapuni su im za dvadesetak dinara jeftiniji, iste marke deterdženata plaćaju tridesetak odsto manje, a povoljniji su im i šamponi, mleka za telo... Ima i drastičnih primera. Tako recimo, ženski dezodorans "fa" Nemica može kupiti za 0,99 evra (77 dinara), dok dama u Srbiji za isti proizvod mora da izdvoji 178 dinara. Kalgonit tablete za sudove( 44 komada) kod nas staju 831 dinar, a u Nemačkoj gotovo 300 dinara manje (545 dinara). Petnaestak nabrojanih primera (u tabeli) pokazuju da su namirnice, sokovi i higijena, kod nas skuplji za oko 30 odsto. - Ima nekoliko razloga za toliko skuplju robu u Srbiji. Dva osnovna su postojanje monopola i ogromne trgovačke marže - kaže za "Blic nedelje" ekonomista dr Vladana Hamović. Ona ističe da monopoli na našem tržištu postoje samim tim što nekoliko trgovinskih lanaca diktira cene, iako nude veliki izbor robe. - Trgovačke marže kod nas idu i do 25 odsto, a nekad i mnogo više, dok je u svetu ubičajena marža oko 12 odsto - kaže Hamovićeva. Zato ona smatra da država mora da počne da primenjuje antimonopolski zakon, čija bi primena dovela do veće konkurencije, smanjenja marži i samim tim i nižih cena. Nemci imaju daleko kvalitetniju i jeftiniju telekomunikaciju. Većina stanovnika Nemačke odlučuje se za mesečni flet paket, koji obuhvata neograničeno fiskno telefoniranje (i ka inostranstvu), neograničen internet i kablovsku televiziju, po ceni od svega 30-40 evra (u zavisnosti od provajdera). Ako je za utehu, građani Nemačke za iznajmljivanje stanova i komunalije mesečno moraju da izdvoje u proseku između 800 i 900 evra, a žitelj Beograda upola manje. I odeća jeftinija Iako Srbija ima dosta domaćih modnih brendova, ne možemo se pohvaliti niskim cenama. Naime, često cene domaće garderobe, pogotovo dečje, u stopu prate cene poznatih evropskih brendova, poput Benetona, Zare i drugih. Nemci koji žele da svoje mališane obuku kvalitetno, ali povoljnije, kupuju u čuvenom lancu "C&A", gde se somotske ili deblje teksas dečje pantalone mogu kupiti po ceni do devet do 15 evra. Dečja zimska jakna staje od 20 do 30 evra, duksevi od pet do 10 evra, a dečji veš i pidžame mogu se pazariti za svega nekoliko evra. Teško je naći stvar skuplju od 40 evra, što se u našim radnjama za decu već smatra niskom cenom. http://www.blic.co.yu [Non-text portions of this message have been removed]
