Koga to brani Šešelj?
Sudska hronika
POZORIŠTE U HAGU
Odlazeći dobrovoljno februara 2003. godine u Hag, lider radikala Vojislav
Šešelj obećao je javno da će se vratiti kao pobednik jer je haška optužnica
protiv njega “zasnovana na najobičnijim lažima”.
Dan nakon što je i zvanično započelo suđenje u Haškom tribunalu, gde se on
tereti da je zajedno sa Slobodanom Miloševićem učestovao u udruženom
zločinačkom poduhvatu sa ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja nesrpskog
stanovništva sa teritorije Hrvatske, BiH i iz delova Vojvodine da bi se
ostvarila njegova vizija “Velike Srbije”, koristeći se pri tom “pravim,
isprobanim propagadnim tehnikama kako bi zatrovao umove svojih sledbenika”,
Šešelj baca rukavicu haškim tužiocima i traži da ga osude, pa čak i obese, kako
bi njegova ideologija bila i ostala besmrtna!
Upravo takva retorika, namenjena više gledaocima u Srbiji nego tužiocima i
sudijama u Haškom tribunalu, od Vojislava Šešelja se i očekivala: otud i 2,5
miliona gledalaca u Srbiji koji su pratili TV prenos suđenja lideru SRS..
Profesor dr Mikloš Biro kaže da tolika gledanost i zainteresovanost nikog ne
može da iznenadi jer je reč o čoveku od koga se očekuje da napravi nešto
atraktivno, pa makar to značilo i negativnu atraktivnost.
- Mogućuje je da svi oni očekuju da Šešelj ponovo psuje sudije kao što je to
već radio, da očekuju da javno izvrši samoubistvo pred kamerama, da napravi
neki poseban spektakl. Nešto oni očekuju od takvog čoveka i zato ga i gledaju.
On svakako među gledaocima ima i svojih pristalica i istomišljenika i to nije
mali broj, ali svakako ima i onih “umerenih” nacionalista koji ga gledaju jer
su se u nekim delovima s njim slagali. Teško je predvideti da li će on svojim
“spektaklom” u haškoj sudnici pored postojećih dobiti i nove birače za svoju
stranku. NJegov manir agresivnosti i prostakluka koji tamo demonstrira nekim
ljudima ovde “paše” i za očekivati je da je tu reč o onima koji inače glasaju
za SRS, tako da se tu ne može očekivati da dobije više glasova od onih koje već
ima. Znajući one “finije” nacionaliste koji najčešće glasaju za DSS, mislim da
će oni biti prilično zgroženi tim nivoom prostakluka. Možda će zbog toga upravo
takvo njegovo ponašanje i demonstracija “nadmoći i samouverenosti” odbiti one
umerenije nacionaliste od radikala. Naravno, da bi se ocena o “scenskom”
nastupu Šešelja u sudu i njegovom uticaju na birače mogla dati, moraju se
obaviti ozbiljnija istraživanja bez kojih je svaka ocena zasnovana samo na
našem sospstvenom doživljaju i poznavanju vrednosnog sistema određenih delova
biračkog tela - objašnjava za naš list profesor Biro.
Predsednica JUKOM-a Biljana Kovačević Vučo tvrdi da je ovde javnost već
dovoljno podeljena i ubeđena tako da suđenje Šešelju neće ništa bitno promeniti.
- Na statusnoj konferenciji sudija je podilazio Šešelju, a suđenje je ličilo na
cenkanje. Šešelj ipak nije nadmoćan, tako da nije ostavio neki utisak na
patriotsku javnost. Pratiću suđenje jer je značajno zbog toga što će se prvi
put nekom suditi za ratno-huškačku propagandu. Značajno je i sa te i sa pravne
strane - kaže Kovačević-Vučo.
Skoro pet godina odsustva Vojislava Šešelja sa srpske politike scene ipak nije
bilo dovoljno da mnogi u Srbiji zaborave neke njegove “zapaljive” izjave i
retoriku od koje se mnogima dizala kosa na glavi. Pamte se i one da “Hrvate ne
treba ubijati nožem, nego zarđalom kašikom”, da “ako dođe do bombardovanja
NATO, mi Srbi ćemo prilično stradati, ali Albanaca na Kosovu neće biti” ili ona
da u slučaju raspada Jugoslavije “Srbiji niko ne može negirati one teritorije
koje je imala pre stvaranja Jugosavije, a to znači da u svom sastavu ima
sadašnju južnu Srbiju, Kosovo i Metohiju, Makedoniju, Vojvodinu, Crnu Goru i
Bosnu i Hercegovinu”. Mnogo nisu i neće zaboraviti ni njegova čuvena nacionalna
prebrojavanja ni “čvrstu” odbranu linije od Karlobaga do Virovitice.
Sve se to zna i pamti, pa čak i često podseća na one koji su u godinama zla iza
nas raspirivali ratnu propagandu, ali i u njoj okrvavili ruke, a na Haškom
tužilaštvu je bilo da prikupi dokaze i činjenice koje će utvrditi da li je reč
o čoveku koji je “samo pričao” šta bi i kako bi kada bi mogao, ili je ipak reč
o čoveku koji jeste kriv za ogroman broj stradalih i prognanih. Istoričar
Čedomir Antić kaže da ga ocenama o “vrhunskom srpskom političaru” Haški
tribunal u neku ruku i potcenjuje i precenjuje, ali odmah i dodaje da je
očigledno da ni Šešelj ni Tribunal i ne znaju šta je i koja je zapravo njegova
ideologija.
Potcenjivanje ili precenjivanje?
Naš sagovornik ne spori da Šešelj ume da se nametne kao bitan i važan “faktor”
za srpski narod i srpsku državu i da želi da se i na ovom suđenju i prikaže kao
takav, ali ističe da je na Haškom tribunalu obaveza da razdvoji koliko on jeste
bio značajan u godinama za koje mu se sudi za srpsku politiku.
- Ako bih rekao da Haški sud Šešelja potcenjuje ne bi bio u pravu jer su
sigurno već shvatili s kim imaju posla, ako bi pak rekao da ga precenjuju ni to
ne bi bilo potpuno tačno. Haški tribunal je inače i do sada u mnogo slučajeva
donosio pogrešne ocene o nekim ljudima. Još na prvom suđenju za ratni zločin
Dušanu Tadiću predstavljeno je da su rat u bivšoj Jugoslaviji vodili politički
izabranici srpskog naroda u želji da stvore veliku državu i da je to bio
preduslov vršenja zločina koji su se posle dogodili. Sada žele da ukažu da je
ta velika srpska država i glavni argument protiv Šešelja, bez obzira što
početkom devedesetih on zaista nije bio na vlasti mada jeste i onda imao svoje
pristalice i bio političar. Na kraju, ne treba zaboraviti ni to da je, za
razliku od Miloševića, Šešelj neprekidno govorio upravo ono što su protivnici
Srbije želeli da čuju. Ako on kao potpredsednik Vlade kaže da Albanaca u
slučaju napada NATO na SRJ neće biti, onda je to prosto unapred priznanje i
najava operacija koje su dovele do iseljavanja Albanaca. Na sudu je da sve te
stvari razdvoji i da Šešelja, ako za to ima dokaza i činjenica, osudi za ono
što on jeste bio, a ne za ideologiju koju je javno kazivao i kojom je više
štete naneo srpskom narodu i državi nego bilo ko drugi - zaključuje Antić.
- Veliko je pitanje da li Vojislav Šešelj i njegova stranka imaju definisanu i
homogenu ideologiju. Ne bih rekao da on ima velikosrpsku ideologiju, već da je
pre reč o njegovom pogledu na prošlost srpskog naroda i nekoliko ideja vezanih
za nacionalnu sprsku državu i za njenu budućnost, ali to ne znači ideologiju.
Uostalom, koliko sam razumeo, njemu se u Hagu i ne sudi zbog ideologije već
zbog neke vrste ratne propagande i nečeg drugog što je teško definisati. Upravo
zbog toga što je deško definisati zašto se njemu sudi, a nema reči da je
“čist”, Šešelj je i želeo da ode tamo i da se suđenje prenosi, jer on na taj
način pokušava da komunicira sa biračima. Bilo bi dobro da neki pravnik ili
advokat pažljivo pročita njegovu odbranu i da kaže da li on brani sebe, jer on
jeste pravnik, ili brani srpski narod i Srbiju, kako se to želi predstaviti.
Čini mi se da on ipak i u prvom redu brani pre svega sebe, a to se najbolje
vidi iz toga što se često ograđuje od nekih događaja i ljudi koji su u njemu
učestovali ističući da on može da odgovara samo za sebe i dobrovoljce SRS, a da
ga drugi ne zanimaju mada su bili na istom zadatku. Prema tome, tu ne postoji
njegova želja da stane iza svog naroda i svoje države - ističe Antić.
LJubinka Malešević
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=31767
