Povratnici prodaju imovinu i ponovo beže iz Bosne
Aktuelno
BRANKO TODOROVIĆ, IZVRŠNI DIREKTOR HELSINŠKOG KOMITETA U REPUBLICI SRPSKOJ,
TVRDI ZA „DNEVNIK” SE U BiH PONOVO STRAHUJE OD RASPLAMSAVANJA KONFLIKTA
Visoke međuetničke i međureligijske tenzije, do kojih je u novije vreme došlo u
Bosni i Hercegovini, utiču direktno na ljudska prava, pogotovo na povratnike u
sredinama gde su oni nacionalna manjina.
Posle sedam-osam godina stabilnog povratka, sada beležimo slučajeve da
povratnici žele da prodaju svoju imovinu i da se presele u entitet u kome je
njihov narod većinski ili, čak, da napuste Bosnu i Hercegovinu, kaže za
„Dnevnik” Branko Todorović, izvršni direktor Helsinškog komiteta za ljudska
prava u Republici Srpskoj.
– Iako za sada mali broj povratnika govori o prodaji imovine, oni su realno,
tamo gde su nacionalna manjina, najveće žrtve tenzija. To možemo posmatrati kao
refleks etničkog čišćenja sa višegodišnjom zadrškom. Nestabilnost objektivno
utiče na ljudska prava, ali i na subjektivni osećaj slobode. Nakon očekivanja
građana da će doći do trajnog i stabilnog mira, sada se u BiH ponovo govori o
rasplamsavanju konflikta, čak o ratu. LJudi koji su već preživeli traume,
izbeglištvo i stradanja, ne žele da im se to ponovi. I oni imaju prag
tolerancije – upozorio je Todorović.
On za komplikovanje prilika u BiH krivi tamošnje političare, ali i međunarodnu
zajednicu, odnosno njenog visokog predstavnika Miroslava Lajčaka čije nedavne
odluke ocenjuje kao deo šire strategije za region, a pre svega u odnosu na
budući status Kosova. On dodaje da se u delu međunarodne zajednice pogrešno
procenjuje kako bi Srbija preko destabilizacije BiH želela da stvori dodatni
manevarski prostor u pregovorima sa Prištinom, i da je Lajčakovo „treniranje”
strogoće neka vrsta preventivnog delovanja protiv takvih ambicija Beograda.
– Mislim da bi apsolutno bilo dobro da se iz Beograda ne pomaže Banjaluci
vrućim izjavama, jer takva vrsta pomoći deluje kontraproduktivno za Srbe u
Bosni i za Republiku Srpsku. To, zapravo, samo dodatno komplikuje situaciju i
daje razlog za razmahivanje ekstremizma – napominje Todorović, dodajući da niko
od ozbiljnih političara u Banjaluci, kao ni najveći deo građana ovog entiteta,
nije spreman da stavlja dejtonsku sudbinu Srpske na kocku kroz radikalizaciju
odnosa u Bosni i zato konstatuje da su marginalne ideje poput one o referendumu
za izdvajanje RS.
G. Brkić
Igmanska inicijativa
U Beogradu je juče održana 17. Sesija Igmanske inicijative, koja je okupila
predstavnike nevladinog sektora iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore. Zbog
najnovijih tenzija u BiH i međusobnih prepucavanja političara iz Beograda i
Sarajeva, skupu nisu prisustvovali državnici pomenutih zemalja što je, inače,
bio slučaj prethodnih godina. Izaslanik predsednika Hrvatske pročitao je poruku
Stejpana Mesića u kojoj on izražava zabrinutost zbog najnovijih događaja u
regionu, što je okarakterisao kao odstupanje od politike pomirenja i
stabilizacije Balkana.
I Vojvodina ugrožena
Aleksandar Popov, koordinator Igmanske inicijative kaže za „Dnevnik” da se sva
loša dešavanja iz ostatka Srbije, ali i regiona, reflektuju na Vojvodinu. U tom
smislu on ocenjuje da bilo kakva destabilizacija prilika u Bosni i Hercegovini
vodi u nestabilnost Srbije i Vojvodine, jer, kaže, ako se ponovo otvori pitanje
BiH, onda će moći da se otvore i sva druga pitanja u regionu. Popov dodaje kako
sve ukazuje na to da nekome u Beogradu odgovara neprestano stvaranje novih
žarišta, pa čak i u samoj Srbiji. U tom svetlu on posmatra i dešavanja u
Sandžaku, ali i upozorava da se iza sve te priče možda valja jedan novi dil,
koji bi, recimo, podrazumevao i etničku autonomiju na severu Bačke.
http://www.dnevnik.co.yu/
