Krtičnjaci u minskom polju
http://www.danas.co.yu/img/spacer.gif
Mihal Ramač
U ponedeljak ujutru sve je izgledalo kao uobičajena petarda za 15 dinara. Do
večeri ona se pretvorila u kasetnu bombu. Njeni delovi i danas pršte okolo.
Nerasprsnutih ima mnogo više. Žrtve i kolateralna šteta tek će se brojati.
Vlasnik Delte doživeo prosvetljenje i prisetio se sitnica o kojima je godinama
ćutao. Usledio je odgovor sa skupštinske govornice. Krunski dokaz je papir za
koji neki tvrde da potiče iz američke ambasade u Beogradu. Amerikanci poriču
vlasništvo. Štura priča otvara bezbroj pitanja od kojih zavise mnoge političke
sudbine. Najvažnije glasi: ko vlada Srbijom?
http://www.danas.co.yu/img/spacer.gif
CIA, BIA ili Delta? Ili građani, preko svojih demokratski izabranih
predstavnika?
Ako papir nije lažan, da li je ukraden ili namerno pušten u opticaj? Ako je
ukraden, eto u ambasadi istražitelja iz Vašingtona koji će kopati ispod svakog
krtičnjaka. U slučaju da je lažnjak, mora da i oni danonoćno mozgaju ko im ga i
zbog čega poturi. I ponavljaju da nisu iz te priče. Ovdašnja javnost, a
pogotovo tajne službe, razbijaju glavu oko pozadine. Kome papir može više
koristiti?
Pođe li se obrnutim redom - kome više šteti saznanje da jedan bogataš vrti oko
malog prsta četvoricu članova Vlade i preko njih može namamiti ostale? Nije
tajna da su mnogi političari alavi. Ako jedan gazda drži u šaci nekoliko
vodećih partija i postavlja ministre, to je igra na ivici ambisa: kada shvate
da im radi o glavi mogli bi se udružiti i gurnuti ga. Prihvati li se mišljenje
da su Amerikanci obelodanjivanjem spiska želeli da osramote i uklone
potkupljene ministre - nejasno je šta time dobijaju. Hapšenja, vanredne izbore,
državni udar, svoje ljude na vlasti, nezavisno Kosovo? Čovekoljublje ne dolazi
u obzir. To jest, ko želi pomoći Srbiji da se otarasi kvarnih političara, ne
čini to podmetanjem jednog papira. Sve ostalo je moguće. Recimo, nekome napolju
smeta što je vladajuća koalicija suviše složna i tvrda oko Kosova pa je rešio
da je rasturi. Ili, napolju je procenjeno da će se kosovski čvor bezbolnije
preseći ako Srbija bude obuzeta sopstvenim haosom. Konačno, čuje se da stranci
žele da se konačno razjasni ko je baštinio i kako je oprao Miloševićeve
milijarde. Karića su, je l’, uklonili uz pomoć onih koji su danas na vlasti. Na
red dolazi Mišković koji održava sadašnju vlast.
Teorija zavere, dalje, vodi do toga da je u Vašingtonu, Londonu ili Briselu
zaključeno da na vlast u Beogradu što pre treba dovesti radikale. Lakše je
imati posla s najjačom partijom nego s nekoliko kilavih. To je imao u vidu
Tomislav Nikolić kad je za govornicom - on, koji pred kamerama ne gubi ni živce
ni razum - naprasno zaboravio kako se ono zvaše Mišković. Poruka je jasna i bez
prevoda: otkud da se seti imena nekog s kim ni sinoć ni jutros nije pio kafu.
Drugi, bezbeli, jesu štošta.
Protivnici ovakvih i sličnih pretpostavki iza svega vide plemenitu želju da se
raskrinkaju lopuže i da na vlast dođu ljudi čiste savesti i čistih ruku. Uz
dužno poštovanje prema takvima, ne valja zaboravljati da blagorodnost i
dobroljublje možda obitavaju u malim zajednicama daleko od staništa grešnih
ljudi, a ne među gladijatorima na beogradskoj političkoj areni. Ko bi se ovde
bavio politikom radi toga da nešto učini nepoznatim siromašnim ljudima u
Loznici, Trgovištu ili Bečeju?
Ljudi koji ne veruju nijednom političaru bez razmišljanja tvrde da je iza
furtutme samo jedna adresa: BIA. Služba zna da smućka svašta, doturi to preko
pouzdanih likova kome treba i time postigne ono što hoće. Tako dokazuje da
svakoga može i ustoličiti i srozati, jer sledi svetle fušeovske tradicije prema
kojima svaka izgovorena reč može postati stepenik ka giljotini. Šta BIA dobija?
Dovoljno. Amerikancima se predstavlja kao ozbiljan igrač. Navodi Čedomira
Jovanovića na tanak led. Njegove protivnike uverava da bi bez njega bili niko i
ništa.
Jovanović je izazvao desetak najmoćnijih ličnosti Srbije, znajući da se ovakvi
izazovi na Balkanu ne opraštaju. Javnost u ovoj zemlji nije sklona usamljenim
borcima za pravdu. Ko nije na udaru čuči sa strane i čeka ko će pobediti. Među
takvima su i čelni službenici Republike. Može biti da znaju nešto više. Ili
veruju da će nezavisni sudovi bez strasti i gneva ispitati tačku po tačku.
Možda bi bilo drugačije da ima zakona koji bi sve partije obavezao da kažu
odakle im novci. Da je makar jedna objavila izvore izbornih prihoda i
troškovnik, čovek bi mogao verovati da među njima ima i poštenih. Odnosno, da
Srbijom ne vlada politička mafija.
Kada Veljin rođak šerpom raspali po glavi lokalnog veterinara - to više nije
vest, već potvrda da se trulež širi.
Srbija se pridružila zemljama čiji fudbaleri neće igrati na sledećem evropskom
prvenstvu. Među njima je i Engleska. U Engleskoj se fudbal igrao nešto ranije
nego u Srbiji, ali svoje fudbalere zbog toga nisu nazvali orlovima. Valjda zato
što lažni orao lako postaje očerupana kokoš. Nadležni za srpski fudbal ne znaju
da je orao oličenje Srbije, taman onoliko koliko je papagaj oličenje Finske.
[Non-text portions of this message have been removed]
