Da li gubitkom Kosova gubimo ili potvrđujemo identitet?
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=14> DR BOJAN
JOVANOVIĆ, ANTROPOLOG
Na pragu “sudbonosne” odluke koja će, kanda nepovoljno po Srbiju, uslediti 10.
decembra, antropolog dr Bojan Jovanović u razgovoru za naš list kaže da je
Kosovo ne samo srpsko, već balkansko, evropsko i svetsko pitanje povodom koga
se preispituje moć prava i pravo moći, te da je gotovo nemoguće ostati
ravnodušan, ali dodaje da je dobro da su osećanja i reakcije različite: naime,
sudeći po istraživanjima, osećanja građana Srbije su pomešana - neki su tužni i
osećaju se kao gubitnici dok neki, koji za sebe tvrde da su samo realni, nemaju
nikakvih emocija?
- Iako se odluke o KiM očekuju, njima se svakako ne završava proces utvrđivanja
statusa ovog dela teritorije Srbije. Zato i pomenute reakcije na za nas
nepovoljnu odluku treba shvatiti kao izraz trenutka, a ne i emociju koja će
zauvek karakterisati naš odnos, pri čemu dakle podrazumevamo odnos većine prema
takvom ishodu. Svakako da nije normalno da se evidentan gubitak svoje
teritorije doživi bez osećaja i da se prema tom gubitku bude emocionalno
indiferentan, ravnodušan. Kada kažem ravnodušan, mislim dakle na nenormalnost
koja ima svoje korene i razloge.
Svakako je dobro što se po odgovorima na pitanje statusa i budućnosti KiM
međusobno razlukujemo. Smatram, međutim, da ne postoji zajednica na planeti
koja bi prema oduzimanju sopstvene teritorije bila ravnodušna. To se ne može
doživeti kao dobitak, ali se falskifikovanjem činjenica koje su doveli do toga
i mehanizmom racionalizacije može stvoriti utisak u delu populacije da se
gubitak doživi kao neko olakšanje i oslobađanje. Tako su i nastupali izvesni
komesari međunarodne zajednice ističući da Srbiju i njene građane treba
osloboditi KiM, a taj njihov stav su nekritički prihvatili pojedinci i
razglasili da ovog dela svoje teritorije treba da se oslobodimo kao svojevrsnog
balasta i kamena koji nam stoji oko vrata - objašnjava Jovanović.
Da li greše oni koji ovih dana ponavljaju da Srbija, čak i ukoliko zvanično
izgubi Kosovo, “u duši” ne treba da se sa tim pomiri ?
- Svakako da to nije greh, jer je osećanje zasnovano na legitimnom stavu.
Iskreni patriota se nikada ne može pomiriti sa tim da mu neko oduzima deo
domovine. Ukoliko tu domovinu oseća kao svoj prošireni dom onda je svako
nasilno prekrajanje njenih granica rušenje kuće u kojoj stanuje. S tim činom
niko se normalan ne može pomiriti.
U intervju koji je dao “Dnevniku”, publicista Desimir Tošić je izjavio da nije
sporno da je Kosovo srpska kolevka, ali da je u njoj dete albansko?
- Metafora o albanskom detetu u srpskoj kolevci samo je replika poznatog stava
i pravila plemenskih zajednica o tome da je planina u vlasništvu onog čije su i
ovce. Međutim, ovo nepisano pravilo je odavno prestalo da važi u civilizovanom
svetu. Vlasništvo stada i vlasništvo teritorije međusobno su razgraničene. Ne
može se demografskom eksplozijom rasparčavati državna teritorija, niti se to
može u savremenom svetu legalizovati pomenutim tracionalnim pravilom a da to ne
bude jedan nasilan i necivilizovan čin kojim bi se pravo jačeg time potvrdilo,
a prekršilo moć prava.
Da li eventualna samostalnost Kosova zapravo znači i duhovni raskid srpskog
naroda s njim, ili je moguće živeti u Srbiji a izvor duhovnosti imati “u
komšiluku” i do njega stizati uz pomoć pasoša?
- Isticanje svog fizičkog poseda znači zasnivanje svog identiteta na imanju. U
toj želji za posedom često previše hoćemo da imamo, a manje da budemo. Tek kada
dođe do prezasićenja ili uskraćivanje materijalnog kao oličenja principa
“imati”, aktuelizuje se onaj drugi princip, princip “biti”. Budući da je to
“biti” suštinski povezano sa potrebom potvrđivanja sebe i svog identiteta, u
trenutku njegovog ugrožavanja pre se opredeljujemo da budemo to što mislimo da
jesmo, nego li da zadržimo posed koji imamo. Na primeru odnosa prema političkim
opcijama u vreme rušenja Jugoslavije može se zapravo sagledati sav značaj te
potrebe za identitetom i potvrđivanjem identiteta.
Srbija osuđena bez suđenja
Ovih dana je šefica delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris
Pak izjavila da posle ratova koje je Milošević vodio Srbija “nešto mora da
izgubi” za sve srpske grehe u prethodnim godinama, odnosno da je gubitak Kosova
kazna za sve ono što je rađeno...
- Takve osude ne mogu se valjano uzimati u obzir bez suđenja, ali koliko znamo
procesi koji su vođeni i protiv Srbije, pa i protiv njenog predsednika od
strane upravo te međunarodne zajednice, nisu završene takvom osudom. U tom
smislu je krajnje neumesno izricati je sa stanovišta jedne političke volje koja
hoće da se nametne jednim lažnim argumentom. Istorijska dubina kosovske drame
je mnogo veća i počinje mnogo pre nego što se sada pominje, pa se s pravom može
postaviti i pitanje zašto se po ko zna koji put prenebegava sve ono što je
druga strana, u ovom slučaju albanska, činila i čini decenijama protiv Srba za
ostvarenje svojih nacionalnih ciljeva. Oni su sada nagrađeni, a Srbi kažnjeni
ako se prihvati ovakav stav. Oduzimanje dela teritorije je najteža kazna koja
je utoliko teža ukoliko što su Srbi na nju osuđeni bez suđenja i bez valjanog
pravnog argumenta koji važi za sve druge države sveta. Dakle, reč je o jednoj
krajnje nepravednoj kazna koja ne može kao takva u budućosti ni da opstane, a
pogotovo ne na toj nepravednosti i nelegitimnosti da se gradi suverenitet jedne
države.
Reformska stranka Ante Markovića koja je oličavala materijalno blagostanje u
kojem smo tada krajem osamdesetih živeli, poražena je u svim republikama od
strane nacionalno obojenih partija čija je radikalizacija i dovela do
secesionističkih ratova na prostoru tadašnje Jugoslavije. Ključna je stvar da
li ćemo gubitkom teritorija izgubiti ili potvrditi svoj identitet. Od toga
zavisi da li ćemo imati kontrolu nad sobom i svojim trenutnim porazom kao
motivom jedne buduće pobede. Izvor duhovnosti se ne prekida gubljenjem
materijalnog sadržaja koji kao sopstveni posed smatramo uporištem svog
identiteta. Naprotiv, ta duhovna veza može samo da jača. Pri tome naravno ne
treba gubiti iz vida i moć mehanizama da ta veza može da slabi i da se potisne.
LJubinka Malešević
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=33138
[Non-text portions of this message have been removed]
