Evropa
Nikad kao uoči Nove 2008. godine nisu zapadni novinari i diplomate uredno
postavljali jedno te isto pitanje. Za glavnu urednicu „Politike” to pitanje je
glasilo: „Jeste li Srpkinja ili Evropljanka?” Kontekst nije mogao biti jasniji:
„Nije li Vaša borba za Kosovo u suprotnosti s Vašim evropejstvom? Ne obavezuje
li i Vas lično, kao prozapadno i proevropski orijentisanu građanku, podrška
koju nezavisnosti Kosova pružaju vodeće svetske demokratije?” Odgovor na ovo i
na slična pitanja vodećih američkih i evropskih listova i radio i TV mreža nije
težak. Da, osećam se Evropljankom isto koliko i svaka Francuskinja ili
Holanđanka, ponekad možda i više. Ne, borba za suverenitet Srbije nije u
suprotnosti sa evropskom orijentacijom, naprotiv. Biti Evropljanin znači boriti
se i za svoje pravo, i za svoje mišljenje, i ne priklanjati se većinskom stavu
samo zato što je većinski. Evropa je paket prosvetiteljsko-humanističkih ideala
vaskrsnutih posle zlodela Prvog, a naročito Drugog svetskog rata, odnosno
moralno-filozofska kontrateža idejama koje su dovele do tih ratova. Najšire
gledano, Evropa je antifašizam, antikolonijalizam, obnovljeni humanizam.
Gde žive te ideje danas, pitam svoje zapadne sagovornike. U Srbiji, gde
pojedinci i političke partije imaju odvažnosti da se suprotstavljaju većinskom
mišljenju čak i onda kada su njihova izdvojena mišljenja do te mere oprečna
većinskom (kao kad je o Kosovu reč) da izazivaju veliki gnev mase? Gde se vlada
u borbi za Kosovo naoružala međunarodnim sporazumima i ugovorima. Gde vlast
oličavaju pojedinci koji nisu paktirali ni s ratnim zločincima ni sa
autoritarnim vođama, koji nisu kršili ljudska prava niti profitirali na bedi i
sankcijama.
Ili na Kosovu, gde postoje svi izgledi da jedan bivši ubica, trgovac drogom i
ratni mafijaš dogodine postane prvi albanski političar sveta i čovek koji će
svoju novopriznatu zemlju „uvesti u Evropu”?
Biti Evropljanin, drugim rečima, znači odvažiti se i na neka protivpitanja.
Da nam je neko pre trideset godina rekao da će tako izgledati Evropa 2008, da
će jedan njen kutak biti etnički očišćen, pod vlašću mafije i ratnim zločincem
na čelu, rekli bismo – to je nemoguće, to ni Staljin ne bi dozvolio. Rekli
bismo – Evropa nikad neće prihvatiti takvu državu. Ako se negde nekad i prekrši
princip nepovredivosti granica, vodeći evropski intelektualci i diplomate će
opet reći: „Države mogu postati priznate tek kada zadovolje najstrože kriterije
demokratije i ljudskih prava”.
I da, Evropljani smo po tome što ovde žive evropske ideje. Ne želimo postati
deo Evropske unije da bismo za milijardu evra prodali Kosovo, već da bismo se u
Evropskoj uniji borili za Kosovo. Na evropski način i u evropskom duhu.
A ako nam dogodine proteraju manjine i spale manastire, neka se evropske
birokrate ne nadaju da će za to da optuže nas. Mi smo ti koji smo upozoravali
da se separatističko nasilje ne sme nagrađivati, da se nezavisnost
samoproglašenih tvorevina ne sme priznavati i da se integritet suverenih država
ne sme gaziti.
Ljiljana Smajlović
[objavljeno: 31.12.2007.]
<http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=52719&printable=1>
http://www.politika.co.yu/slike-porubrikama/icon-print.gif
<mailto:?subject=http://www.politika.co.yu/&body=Pogledajte:%0Ahttp://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=52719>
http://www.politika.co.yu/slike-porubrikama/icon-send.gif pošaljite
<http://www.politika.co.yu/komentar.php?nid=52719&action=posalji> komentar |
pogledajte <http://www.politika.co.yu/komentar.php?nid=52719> komentare (51)
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=52719&lang=2
[Non-text portions of this message have been removed]
