NE GLASATI ZA TADICA!!!
* komentari u zagradama su moji. Boba
==========
Izlaganje Njegove ekselencije Vuka Jeremiæa,
ministra spoljnih poslova Republike Srbije,
na Prvoj konferenciji ambasadora Republike Srbije
Beograd, 16. decembar 2007.
Potovani ministre spoljnih poslova Èorojanu,
Potovani ambasadore Eide,
Potovani doajenu diplomatskog kora,
Ekselencije,
Dame i gospodo,
elim svima da vam poelim dobrodolicu na Prvu ambasadorsku konferenciju
Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Posebno elim da se zahvalim dvojici istaknutih gostiju iz suprotnih delova
Evrope. Izuzetno mi je drago to ste danas ovde i elim obojici da se zahvalim
na doslednoj podrci i prijateljstvu vaih zemalja Republici Srbiji i celom
Zapadnom Balkanu.
Smatram da je ispravno reæi da velika veæina ove generacije, kreatora politike,
irom Evrope i izvan nje, ima zajednièki pristup u strategijskom promiljanju
sveta 21. veka koji karakteriu brzina i sveobuhvatnost promena kakve nisu
viðene u analima duge ljudske istorije. Velike moguænosti èekaju hrabre u ovom
novom svetu meðuzavisnosti i neizvesnosti. Moramo imati hrabrosti da ih
iskoristimo, ukrotimo i oblikujemo u skladu sa naim nacionalnim osobenostima.
Mi Evropljani posebno imamo zajednièki zadatak da promoviemo ono to smatramo
da predstavlja centralnu ulogu savremenog dravnitva: gledanje u buduænost,
izgradnja i integracija, kao i uèvræivanje eliminacije nulte percepcije
ravnotee snaga na starom kontinentu.
Naèin na koji mi danas odgovaramo na izazove odrediæe nau generaciju. To æe,
takoðe, odrediti i vrstu svetske zajednice koju æemo ostaviti u nasleðe naoj
deci i deci nae dece.
Dame i gospodo,
Takoðe, koristim ovu priliku da srdaèno pozdravim diplomatski kor. Stoga vas
pozivam da nastavite va znaèajan rad na izgradnji mostova izmeðu vaih zemalja
i Republike Srbije. Znajte da æemo vam Ministarstvo spoljnih poslova Republike
Srbije i ja i dalje biti na raspolaganju. Ne postoje ogranièenja u onome sto
moemo postiæi kada radimo zajedno.
Ambasadorima Republike Srbije u inostranstvu i diplomatama MSP RS izraavam
duboku zahvalnost. Posveæenost i marljivost sa kojom vrite dunost prema
svojoj zemlji se ponekad previðaju. elim da znate da æe se to promeniti. Mi
modernizujemo Ministarstvo. Svi æemo morati da se prilagodimo. Ali ja sam
uveren da æete vi biti dorasli ovom izazovu, jer vi ste naslednici duge i
ponosne tradicije srpskih diplomata koji su mnogo toga rtvovali za svoju
naciju.
Veæina vas ima rang ambasadora, naslednika poèasti koja je najpre ukazana
pesniku Jovanu Duèiæu. Njegov prijatelj i kolega, dobitnik Nobelove nagrade za
knjievnost i bivi zamenik ministra inostranih poslova Ivo Andriæ je jednom
napisao da je diplomata ,,osoba koja se kreæe kroz maglu u kojoj svetlo koje
svetluca povremeno zbunjuje i zavarava oko vie nego to pokazuje put i
omoguæava toj osobi da ga i pronaðe.
Njegove reèi, stavljene u kontekst razmiljanja o vremenu koje je proveo u
diplomatskoj slubi izmeðu dva svetska rata, mogu da poslue kao posebno dobar
opis istanèanosti svojstvene profesiji koju ste odabrali.
Te reèi odraavaju pronicljivo razumevanje uloge diplomate u sloenim vremenima
vremenima u kojima se neèija zemlja bori da ojaèa svoju poziciju suoèena sa
raznim globalnim i regionalnim geopolitièkim strujama. Situacija koja u
izvesnom smislu karakterie trenutni poloaj Srbije, ako ne i Evrope i veæeg
dela ostatka sveta.
Ekselencije,
Kao to nam je svima poznato, prole srede raspisani su predsednièki izbori za
20. januar 2008. godine. Ovo je bila ustavna obaveza, ali i prilika za narod
Srbije da uèestvuje u kritièkoj debati o buduænosti nae zemlje.
Predsednik Tadiæ æe se kandidovati za reizbor, a poprilièno dobro znamo ko æe
biti njegov glavni protivkandidat. Kampanja æe se koncentrisati oko èetiri
grupe fundamentalnih, samoodreðujuæih pitanja. Prvo, oko unutranjih pitanja,
posebno onih koja se odnose na ekonomiju i socijalnu zatitu. Drugo, pitanje
buduæeg statusa Kosova i Metohije. Treæe, tempo kojim Srbija napreduje ka punom
èlanstvu u Evropskoj uniji. I èetvrto, konsolidovanje vrednosti koje su nas
definisale u periodu od demokratske revolucije u oktobru 2000. godine.
Biæe to teki izbori. To je u sutinskom smislu referendum na kome æe nai
graðani imati jasan izbor izmeðu dva suprotstavljena puta napred. Tokom
kampanje siguran sam da æe biti mnogo argumenata koji æe ljudima sa strane
delovati ekstremno. U tom smislu Srbija nije drugaèija od mnogih drugih
zemalja. Izbori su obièno trenutak kada se slobodno isputaju snovi, ali i
demoni drutva. Izbori su i trenutak u kome se politièko rukovodstvo stavlja na
probu da obuzda demone i da osmisli snove. Bilo kako bilo, mi smo odluèni da
zadrimo kurs koji je od Srbije iznova naèinio prirodnog saveznika u
istorijskim konfliktima za slobodu Evrope.
Dame i gospodo,
Dok je centralni strateki prioritet Srbije ubrzano pristupanje Evropskoj
uniji, od vitalnog je nacionalnog interesa dalje unapreðivanje naih
sveobuhvatnih odnosa ne samo sa Briselom, veæ i Moskvom i Vaingtonom, to
predstavlja tri glavna stuba nae spoljne politike.
Mi ne oklevamo, jer mi znamo da je naa buduænost u Evropskoj uniji. Mi samo
nastojimo da ostvarimo nae interese na jedan realistièan, razborit i strateki
naèin koji uvek ima za cilj konsolidovanje naih demokratskih institucija i
odrivi razvoj nae ekonomije.
Pored toga, Republika Srbija æe nastaviti da posveæuje posebnu panju
produbljivanju naih veza prijateljstva sa Narodnom Republikom Kinom i
Republikom Indijom, koje su obe nai tradicionalni partneri, kao i sa drugim
prijateljima u Aziji kao to su Japan, Indonezija i Juna Koreja.
Takoðe æemo nastaviti da jaèamo niz bliskih bilateralnih odnosa izgraðenih u
vreme procvata diplomatske aktivnosti SFRJ. Svet se zaista dramatièno promenio
od pada Berlinskog zida i raspada Jugoslavije, ali stara prijateljstva, od
kojih su mnoga nastala u okviru Pokreta nesvrstanih, neæe biti zaboravljena.
Ali kao to sam rekao, kljuè buduæih uspeha Srbije lei u evropskim
integracijama. Za to je bilo potrebno dosta vremena. Godine 1989. desile su se
velike promene u naem delu sveta. Veæi deo Evrope uao je u novu eru
stabilnosti i prosperiteta pozdravljajuæi to oseæanje zajednièke sudbine.
Tragièan izuzetak predstavljao je Zapadni Balkan koji je utonuo u graðanski rat
i kasnio za uivanjem beneficija mira koji se irio kontinentom. To kanjenje
je poèelo da se nadoknaðuje 5. oktobra 2000. godine kada je demokratskim putem
svrgnut reim Slobodana Miloeviæa. Toga dana su graðani Srbije prigrlili ono
to ja zovem ,,velika ideja Evrope, odnosno da su demokratija, individualne
slobode, vladavina prava, ljudska i manjinska prava i integracije meðuzavisne.
Velika ideja Evrope èini okvir naeg ponaanja i naèina miljenja; ona istièe
nau humanost i doputa da ono to nas spaja izbije na povrinu naeg
karaktera. Jer u evropskoj demokratiji vlada se odnosi prema svakom graðaninu
sa empatijom i razumenvanjem deleæi njihove nade i snove. Evropska demokratija
21. veka nije vrednosno neutralni, mehanièki proces. Ona je vie od toga. To je
zajednièki ivot u zajednici istih vrednosti. [PA ZASTO NAS JE EVROPA
BOMBARDOVALA JER,TO TAKODJE EVROPSKA DEMOKRATIJA?]*
I ne manje vano, velika ideja Evrope se, takoðe, odnosi na obezbeðivanje
odrivog ekonomskog rasta i prosperiteta. Danas 27 zemalja èlanica EU èine 33%
globalnog bogatstva to je neverovatan broj. I one to èine u kontekstu
drutvenog ugovora koji obezbeðuje jednake moguænosti za sve graðane koji
jaèa marginalizovane i ugroene grupe; i koji u praksi obezbeðuje ukidanje
èesto nevidljivih prepreka punoj participaciji svih u politièkom, drutvenom i
ekonomskom ivotu.
Dame i gospodo,
Od samog poèetka, pristupanje institucijama Evrope je, u stvari, znaèilo
odbacivanje rata kao sredstva politike na evropskom prostoru. Upravo zato je i
Evropa tako dostojno ponela naziv pomiritelja naroda.
U postkonfliktnim i postkomunistièkim drutvima kao to su ona na Zapadnom
Balkanu, demoktratski mar ka punoj integraciji u Evropu omoguæava svim
zemljama regiona da ojaèaju svoju saradnju i da bezbedno promoviu svoj
prosperitet. To nam, takoðe, omoguæava i da primenimo pravo, istinsko pomirenje.
U sreditu ove apsolutne posveæenosti pomirenju nalazi se puna saradnja sa
Meðunarodnim kriviènim tribunalom za bivu Jugoslaviju. Uèinak Srbije je za
pohvalu, jer smo veæ stavili na raspolaganje Sudu 42 haka optuenika
ukljuèujuæi 4 biva presdsednika, jednog biveg predsednika parlamenta, jednog
biveg predsednika vlade i tri biva naèelnika generaltaba. [OVO JE STRASNO!!!
] Nemojte sumnjati, mi smo i dalje odluèni da lociramo, uhapsimo i predamo
nekoliko hakih optuenika koji su jo uvek na slobodi, kako na politièkom,
tako i na operativnom planu. I uspeæemo u tome. Siguran sam.
elim da vas podsetim da je predsednik Tadiæ posetio Srebrenicu povodom
obeleavanja 10. godinjice stranih, tragiènih dogaðaja koji su se tamo
desili, kako bi pokazao da Srbija oplakuje sve rtve etnièkog èiæenja. Za nas
je saradnja sa Hakim tribunalom ne samo naa neosporna meðunarodna obaveza; to
je naa moralna dunost prema naim susedima i svetu, naravno, ali pre svega
prema nama samima.
Moralna dimenzija pomirenja je centralna u izgradnji boljeg Balkana jer prua
okvir za razumevanje zloèina pojedinaca koji su lano delovali u ime njihove
nacije. Ona, takoðe, omoguæava irenje i produbljivanje regionalne saradnje.
I na kraju, pomirenje omoguæava uèestvovanje u kolektivnim strukturama kroz
koje se mogu konsolidovati regionalni bezbednosni aranmani koriæenjem
beneficija programa Partnerstvo za mir. Ukljuèivanjem Zapadnog Balkana u
veliku transatlantsku porodicu nacija povrni, zastareli koncepti izolovane
nacionalne odbrane ostaæe po strani, na dobrobit svih graðana regiona.
Zahvaljujuæi integracionim perspektivama koje potièu iz Brisela reavaju se
regionalna pitanja poverenja; nestaju dileme u vezi sa namerama i stvara se
oseæaj svrhe 21. veka.
[ZAR VAM SE NIJE KOZA NAJEZILA, CITAJUCI OVO? Ali ima i dalje.]
Dame i gospodo,
Trajan mir u Evropi o kome je Kant samo mogao da sanja je nadohvat ruke. Ali da
bismo upotpunili nau zajednièku viziju Evrope koja je, ponavljam, celovita,
slobodna i mirna, moramo preskoèiti jo jednu prepreku. A to je buduæi status
KiM, june srpske pokrajne pod upravom administracije UN od juna 1999. godine.
Nadam se da svi ovde prisutni veruju da je kompromisno, ispregovarano reenje,
reenje koje unapreðuje perspektivu èlanstva u EU celog regiona i optimalni
ishod reavanja pitanja buduæeg statusa. Da reenje koje promovie
konsolidovanje demokratskih vrednosti i institucija u regionu jeste optimalno
reenje. Da reenje koje dovodi region preko i izvan taèke bez povratka i
udaljava od iluzornih nacionalistièkih iskuenja nedavne prolosti, jeste
optimalno reenje.
Ukoliko se svi sloimo, znaèi li to onda da je jedini naèin da se ide napred da
se rei pitanje buduæeg statusa Kosova na naèin Evrope 21. veka, odnosno putem
kompromisa i izgradnje konsenzusa izmeðu svih uèesnika, kroz proces
promiljenih, strpljivih i odrivih pregovora?
Ali, naalost, postoji tendencija da se na proces reavanja buduæeg statusa
Kosova gleda kroz prizmu politièkog oportunizma. Ovo je veoma opasno, jer je
ojaèalo one u Srbiji koji su skeptièni kada je u pitanju naa evropska
perspektiva, èime èine tetu ne samo buduænosti Srbije, veæ i celog Zapadnog
Balkana.
____
Zato se ovo dogaða? Zato su neki spremni da rtvuju krajnji geostrateki
prioritet Zapadnog Balkana ubrzano pristupanje EU za sve na oltaru tenji
kosovskih Albanaca?
Neko bi mogao da odgovori da je period pregovaranja trajao 120 dana, da je
voðen pod okriljem Trojke Kontakt grupe. I neko bi mogao da se zapita Zar oni
nisu bili poteni posrednici? Ja kaem da jesu i mi smo im zahvalni na
njihovim ozbiljnim, iskrenim naporima.
A ipak, nije postignut dogovor, uprkos mnotvu predloga sa srpske strane.
Razlog je jednostavan koliko i tragièan. Proces je doiveo fatalni udarac,
stalna uznemirenja spolja u formi javnih poruka u kojima se praktièno
najavljivalo da æe nezavisnost Pokrajine biti nametnuta ukoliko se ne postigne
dogovor do 10. decembra.
Zapravo, kosovskim Albancima je reèeno da æe dobiti sve to ele ukoliko ne
prihvate kompromis, to teko da predstavlja podsticaj koji bi mogao dovesti do
sporazumnog reenja, sloiæete se?
Ali ja ne verujem da su iscrpljene sve moguænosti za pregovore.
Mislim da je dolo vreme da svi uèesnici involvirani u buduænost Zapadnog
Balkana iskoriste nedelje i mesece pred nama na konstruktivan naèin, kao i da
to uèine u duhu saradnje i partnerstva, voðeni zajednièkim vrednostima i
ciljevima.
Evo ta predlaem: da se stvori klima prvi put od poèetka procesa odreðivanja
buduæeg statusa u kojoj bi se moglo izgraditi istorijsko kompromisno reenje
izmeðu Srba i Albanaca. To znaèi da se na sto stavi simetrièan korpus
inicijativa za obe strane kako bi se postigao ispregovaran i meðusobno
prihvatljiv sporazum.
Ne traimo neto veæ viðeno, niti jo vremena. Ono to traimo jeste kvalitetno
vreme. Tako da neko kao Agim Èeku ne moe sa ubeðenjem da kae u svom zavrnom
izlaganju u Badenu pre nekoliko nedelja da kosovski Albanci ne ele da
pregovaraju o statusu. Moramo da zajednièki radimo na tome da se iznaðe put da
se promeni mentalni sklop koji je sveprisutan u Pritini a koji kae ono to
je moje je moje, a ono to je tvoje moe biti predmet pregovora.
Mi smo premni da nau fleksibilnost proirimo i na tradicionalnu definiciju
suvereniteta da bismo postigli sporazum. Spremni smo da je suzimo kako bi
Kosovo dobilo najiru moguæu autonomiju koja se moe zamisliti, a da ostane u
Srbiji pod zajednièkim suverenim krovom. Nemamo interes da vladamo nad
zajednicom kosovskih Albanaca: ne elimo da ih oporezujemo niti da naa
policija patrolira tamo, niti elimo da se njihovi sudski ili obrazovni sistemi
ponovo integriu sa naima. Naa valuta ne mora da bude prisutna na Kosovu. Ni
naa vojska ne mora da bude tamo. A neæemo se ni meati u njihove odnose sa
finansijskim organizacijama, niti da mogu biti posebno predstavljeni u
meðunarodnim sportskim savezima, kao i da mogu imati odreðena predstavnitva u
inostranstvu.
Moete li se setiti jo neke zemlje koja bi bila spremna da ide tako daleko? Pa
ipak, Pritina odbija da odustane od svog maksimalistièkog zahteva za
nezavisnoæu. Da li je razumno nagraditi ovakav nekompromisan stav?
Jer, nemojte imati nikakve sumnje, postizanjem kompromisnog reenja bi se
izbeglo i dovoðenje u pitanje osnovnog principa meðunarodnih odnosa koji su
skoncentrisani na Povelju UN i kontinuitet legitimnosti Saveta bezbednosti
ojaèanog u Evropi kroz Zavrni akt iz Helsinkija tako to æe biti
uspostavljen presedan koji omoguæava da se neka zemlja cepa bez njenog
pristanka. Nametnuta nezavisnost Kosova je nita drugo do nametnuto cepanje
Srbije.
A svima nam je poznato da ima na desetine Kosova irom sveta koji samo èekaju
da se secesija legalizuje, da postane prihvatljiva norma.
Dame i gospodo,
Republika Srbija se nalazi u zavrnoj fazi konsultativnog procesa koji ima za
cilj da se odredi lepeza naih diplomatskih, politièkih i ekonomskih opcija u
sluèaju da Pritina nelegalno proglasi svoju nezavisnost. elim da vas
razuverim da nije, niti æe biti, politika ove vlade da preduzima korake koji bi
izolovali nau zemlju. Poslednja stvar koju nai graðani od nas oèekuju je da
krenemo putem koji podseæa na pogubnu stazu kojom je krenuo reim Miloeviæa,
reim koji nije doneo naoj zemlji i srpskom narodu nita drugo do sramote.
Demokratska Srbija neæe zaloiti svoju buduænost. Naprotiv, nastaviæemo da
budemo garant regionalnog mira, stabilnosti, bezbednosti i legitimiteta, to su
preduslovi demokratskog prosperiteta Zapadnog Balkana.
Istovremeno, moramo biti poteni prema sebi. Ukoliko se nametne ishod koji je
sutinski suprotan naim vitalnim interesima, kapacitet demokratske Srbije da
nastavi sa reformama koje su neophodne da bi i dalje bila na putu èlanstva u EU
bi doao do taèke pucanja.
Vrednosti demokratije koju su nai graðani prigrlili na izborima 2000. godine i
koju su iznova potvrdili na svim predsednièkim, parlamentarnim i lokalnim
izborima koji su od tada odrani, bi neopozivo bile delegitimisane u oèima
naih ljudi, ako bi se nametnula nezavisnost Kosova.
Imajuæi u vidu da je Srbija kljuèna zemlja Zapadnog Balkana, efekat regionalnog
prelivanja nametnute nezavisnosti ne bi bio zanemarljiv: geopolitièka dinamika
Zapadnog Balkana je takva da se ono to negativno utièe na neku zemlju,
nepovoljno odrava i na dogaðaje van njenih granica. U celom regionu stabilnost
ne bi mogla da se uèvrsti, demokratija bi bila podrivena, legitimnost granica
dovedena u pitanje, dok bi prosperitet izostao.
Pre nego to zakljuèim, eleo bih da ispravim ozbiljno nerazumevanje kljuènog
elementa nae regionalne politike koja tei jaèanju regionalne saradnje i
podsticanju regionalne kohezije. Kao garant Dejtonskog sporazuma i susedna
zemlja, Republika Srbija ostaje privrena teritorijalnom integritetu Bosne i
Hercegovine, kao i produbljavanju dobrosusedskih odnosa uz razvijanje
specijalnih odnosa sa Republikom Srpskom, èime se jasno pokazuje nemeanje u
unutranje stvari Bosne i Hercegovine.
Biæu jo eksplicitniji. Republika Srbija ostaje privrena oèuvanju
teritorijalnog integriteta svih zemalja na Zapadnom Balkanu i u drugim delovima
sveta. Stoga oèekujemo, s pravom, da i svi odgovorni akteri u meðunarodnom
sistemu odnosa potuju na suverenitet i teritorijalni integritet.
Dame i gospodo,
Ishod kojim se odvaja region od Evrope stvaranjem krize demokratskog
legitimiteta u Srbiji je kao vatrogasac koji pokuava da ugasi poar kerozinom.
Poari se gase vodom. A voda koja bi vratila u ivot ojaèan Zapadni Balkan je
reenje za status Kosova koje svi prihvataju kao legitimno, tako da bi se svi
zadovoljno pridravali odredaba tog sporazuma.
Na cilj u traenju kompromisnog reenja za buduæi status Kosova nije
savrenstvo. Ne postoji savreno reenje. Ali mora postojati reenje o kojem se
svi moemo dogovoriti i koje nam omoguæava da krenemo napred i da uèvrstimo
regionalne vrednosti koje su nam zajednièke.
Neka to bude nae nasleðe, nae zavetanje, nae postignuæe.
Dakle, potrebna je politika stratekog vizionarstva koje odbacuje iskuenje da
se nai iri, zajednièki ciljevi uteraju u æorsokak nezavisnosti Kosova.
____
Ono to jo uvek nije uraðeno je samo ono to nismo ni pokuali, rekao je
prvi srpski ambasador Jovan Duèiæ.
Pa, pokuajmo ono to nije iskreno bilo ni pokuano. Neka svi uèesnici u
buduænoti Zapadnog Balkana iskreno rade zajedno, kao partneri u vrednostima,
kako bi se postiglo uzajamno prihvatljivo, ispregovarano reenje za buduæi
status Kosova.
Dum sprio, spero ili kraj krunie delo. Kruniimo, stoga, na rad na miru
integracijom. Kruniimo na rad na dogovoru legitimitetom. I kruniimo na rad
na demokratiji kompromisom.
____________________________________________________
Yahoo! Canada Toolbar: Search from anywhere on the web, and bookmark your
favourite sites. Download it now at
http://ca.toolbar.yahoo.com.
[Non-text portions of this message have been removed]
===============
Group Moderator: [Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> Your email settings:
Individual Email | Traditional
<*> To change settings online go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join
(Yahoo! ID required)
<*> To change settings via email:
mailto:[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
mailto:[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
