Vladimir Putin: Sazrevanje u svetskog lidera
Putin je kao političar sazreo u poslednjoj, osmoj godini svog predsednikovanja
Ruskom Federacijom. U odlazećoj 2007. Putin je postavio temelj unutrašnje i
spoljne politike Rusije, koja je nakon više od decenije i po, kao Feniks iz
pepela, na obe noge ponovo stupila u međunarodnu političku arenu.
Na unutrašnjem planu, Putin je preko parlamentarnih izbora svom "nasledniku"
dvotrećinskom većinom u Dumi obezbedio sigurnu podršku vlade. U spoljnoj
politici, Putin se uz pomoć energenata rukovodi kursom agresivnog probijanja na
svetsko tržište.
Putin je ruskom narodu vratio nacionalni ponos, ali i obnovio stara
neprijateljstva prema Zapadu i "domaćim izdajnicima".
MILITARIZAM: Godina 2007. može se nazvati Putinovom. Vladimir Vladimirovič je
na Istoku slavljen kao nacionalni heroj, dok ga je američki časopis "Tajm"
proglasio ličnošću godine. Putin će se u odlazećoj godini pamtiti po:
utvrđivanju pozicije Rusije za vreme međunarodnih susreta u Minhenu i
Hajligendamu, Prikaspijskom energetskom sporazumu, interesovanju za krize na
Bliskom istoku i na Kosovu i po obnavljanju militarizma u ruskoj spoljnoj
politici. Na unutrašnjem planu i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, Putinova
politika je uticala na stvaranje, kako ga u zapadnim medijskim krugovima često
nazivaju, "parlamentarnog autoritarizma".
Međunarodna konferencija o bezbednosti u Minhenu, koja je održana u februaru,
otvorila je novu stranu u odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.
Putinov nastup na konferenciji mnogi nazivaju obnavljanjem "hladnoratovske
retorike" u odnosima između Vašingtona i Moskve. Name, Vladimir Putin je
kritikovao Sjedinjene Američke Države da svojom politikom unose faktor sile u
međunarodne odnose, posebno kada je reč o namerama razmeštanja delova američke
protivraketne odbrane u Evropi.
Putin je ponudio SAD saradnju, ali i pretnju, kao takozvani asimetričan
odgovor, ukoliko Vašington razmesti delove protivraketne odbrane na
teritotoriji Evropske unije: Rusija je najavila da će u tom slučaju usmeriti
svoje nuklearne glave prema EU-u.
U junu, na samitu G8 u Nemačkoj u Hajligendamu, nakon susreta Buš–Putin pretnje
"raketama" su utihnule. Ruska strana je ponudila SAD, ukoliko odustanu od
razmeštanja protivraketnog štita u Istočnoj Evropi, da zajednički razrade
radarsku bazu protivraketne odbrane u Azerbejdžanu, koju Rusi koriste još iz
sovjetskih vremena.
ENERGENTI: U maju, predsednici Rusije, Kazahstana i Turkmenistana postigli su
dogovor o izgradnji takozvanog Prikaspijskog gasovoda, kojim će se prirodni gas
iz kaspijskog regiona i Centralne Azije transportovati isključivo preko
teritorije Rusije. U planu je da gasovod iz Uzbekistana, Turkmenistana i
Kazahstana prođe severnim delom obale Kaspijskog mora i priključi se na rusku
mrežu gasovoda, čime je faktički Moskva u regionu obezbedila poziciju
monopoliste na isporuke prirodnog gasa. Tim dogovorom, barem privremeno,
poremećeni su ozbiljni planovi Evropske unije da izgradi takozvani
Transkaspijski gasovod i spoji ga sa gasovodom Nabuko, koji je trebalo da iz
Turkmenistana preko Turske vodi do Evrope, i, što je najvažnije, zaobiđe
teritoriju Rusije i tako smanji energetsku zavisnost zemalja EU-a od ruskog
gasa.
U avgustu, Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) organizovala je vojnu vežbu
"Mirovna misija 2007" koja je izvedena na teritoriji Kine i Rusije, i u kojoj
je učestvovalo više hiljada vojnika. Na samitu ŠOS-a predsednik Putin sastao se
sa predsednicima Irana Mahmudom Ahmadinedžadom i Kine Hu Đintaom. Šangajska
organizacija za saradnju svake godine sve više jača i pretenduje da postane
jedan od jačih svetskih ekonomsko-vojnih saveza.
Brisel i Moskva do decembra 2007. nisu potpisali Ugovor o strateškoj saradnji,
koji reguliše odnose između EU-a i Rusije. Problem je bio u neslaganju Moskve
sa Energetskom poveljom, koja navodno šteti ruskim interesima. U Briselu tvrde
da se Moskva "anarhistički" ponaša kada je reč o energentima, jer je reč o
prirodnom gasu od koga zavise mnoge zemlje Evropske unije. Dok Stari kontinenet
smatra da sa Rusijom treba pregovarati, Sjedinjene Američke Države su za to da
na Rusiju i Putina treba "izvršiti pritisak", a severozapadnu alijansu NATO
usmeriti ka ciljevima "energetske bezbednosti".
U decembru, ruski predsednik Putin proglasio je moratorijum na primenu Ugovora
o običnom naoružanju u Evropi iz 1990, dok zemlje članice NATO-a ne ratifikuju
taj ugovor i ne počnu da ga primenjuju.
U avgustu, ruski borbeni avioni počeli su sa patroliranjem, prvi put nakon
raspada SSSR, a u decembru je ruska Severna flota krenula prema Sredozemnom
moru s ciljem da posle više od decenije osigura pomorsko prisustvo u
geostrateški važnim zonama. Mnogi analitičari taj gest Moskve ocenjuju kao
taktički potez prisustva u kriznim tačkama kao što su Balkan i Bliski istok.
Putin je preko čečenskih saveznika, predvođenih Ramzanom Kadirovom, isposlovao
pomirenje između Rusije i Čečenije, Slovena i Azijata, hrišćnstva i islama.
PUTINOVA EKIPA: Ko bi rekao da će iz jednog, na prvi pogled, beznačajnog
odeljenja Gradske kuće Sankt Peterburga izaći najviši rukovodeći kadar Ruske
Federacije. To je ekipa koja je pre gotovo dvadeset godina, neposredno pre
raspada Sovjetskog Saveza, izašla iz kabineta Vladimira Vladimiroviča Putina,
koji je tada nakon povratka iz Nemačke počeo da radi kao šef Odeljenja
spoljnjih poslova. Njemu su tada bili podređeni: sadnašnji premjer Viktor
Zupkov i njegova dva aktualna potpredsednika Sergej Ivanov i Dmitrij Medvedev.
Početkom decembra 2007. Putin je Medvedeva imenovao svojim "naslednikom", a
analitičari smatraju da su sve šanse da na predsedničkim izborima u martu 2008.
godine on postane predsednik Ruske Federacije. U decembru na parlamentarnim
izborima Putin je podržao partiju Jedinstvena Rusija, čiju je izbornu listu
predvodio. On je spreman da posle drugog predsedničkog mandata preuzme poziciju
predsednika vlade Ruske Federacije i produži započete reforme.
"Putinova ekipa" je uspešno iskoristila zapadne PR-tehnologije kako bi od njega
napravila nacionalnog heroja. On dominira u svim medijima, odgovara na pitanja
hiljada Rusa u direktnom uključenju. Emisije u kojima Putin nastupa, sa
njegovim specifičnim osećajem za humor, milioni ljudi u Rusiji prate kao
realiti-šou. Zbog poverenja koje uživa Putinu zavide mnogi svetski zvaničnici.
Putin simbolizuje i autoritarnost koja je u istoriji toliko naškodila ruskom
narodu. Tek stekavši legitimitet svetskog lidera, Putin je za vreme predizborne
kampanje na parlamentarnim izborima nemilosrdno gazio ionako slabu rusku
opoziciju. Putin "raketama" preti Zapadu koji je "moralno-politički oslabio"
zbog kriza u Iraku i Avganistanu. Putin je posvađao najbliže susede – neke
države Evropske unije – oko snabdevanja energentima. "Putin je novi ruski car",
piše američki "Tajm", "on je izvukao zemlju iz bede i haosa, ali je opasan zato
što ga ne interesuju građanska prava."
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=554568
[Non-text portions of this message have been removed]
