BLIC http://www.blic.co.yu/srbija.php?id=29254 Srbija Reporter „Blica“ u Cernici kod Gnjilana Gledaju kako Albanci raziđuju kuće
Autor: N. Zejak | 05.02.2008 - 06:15 Gledaju kako Albanci raziđuju kuće GNJILANE - Na trećem kilometru od centra Gnjilana na putu prema Kosovskoj Vitini u selu Cernica u potpunom okruženju Albanaca u iščekivanju, kako kažu žitelji ovog mesta, da zamrknu i živi ostanu preživljava 197 Srba od kojih je 54 mlađe od 18 godina. Zatvoreni u 200 metara nesmeju slobodno ni do njive. Lekar dolazi jednom nedeljno i donosi sedative. Za svoje nevolje, kažu, mole se samo bogu. Ponosni što su uprkos ubistvu petoro Srba, neprestanim premlaćivanjima kidnapovanjima i izolaciji uspeli da opstanu i koliko-toliko sačuvaju živu srpsku reč u ovom do 1999. godine najbogatijem pomoravskom selu poznatom po gastarbajterima i njihovom milionskom bogatstvu uspevaju da prežive iako u poslednjih nekoliko meseci svakodnevno po jedna porodica odlazi. Žitelji Cernice puni besa kažu da je ovde najtraženiji bravar. - Počinjemo da se na prste prebrojavamo. U Gornjoj mahali u kojoj su gastarbajteri osamdesetih godina sazidali 43 velelepne kuće na svega osam dimi odžak - objašnjava Petko Janković. - U Donjoj mahali od 37 porodica ostalo je svega 11 staraca. Životni prostor sve nam se više sužava na sokak dužine 120 metara koji školu „Branko Radičević“ smeštenu u napuštenoj srpskoj kući povezuje sa mesnom crkvom. - Nikuda van ovih 200 metara kvadrata, ne smeju ni stariji, a kamoli da pustiš dete. Ne smemo slobodno ni do njive - veli on. - Gledaš kako Albanci raziđuju kuće, seju tvoju njivu, ali kome da se žališ. Od koga da tražiš pomoć? Jedino Svevišnjem - sa bolom u glasu dodaje. Njegov nešto mlađi komšija Srđan Ilić kaže da se život svodi na spavanje i ubacivanje lopte u koš, jer u selu nema ni prodavnice ni kafića niti školskog igrališta. - Sve su zauzeli Albanci. Umireš od dosade. Najtraženiji su sedativi - kaže on, navodeći da u torbu lekara koji jednom nedeljno dolazi u selo ne mogu stati „bromazepami“. - Svi smo na ivici nervnog sloma. Prosto i mlado i staro se gubi, pa utehu tražimo „naduvani“ lekovima za smirenje, u spavanju. Učiteljica Gordana Simić plaši se odluke o nezavisnosti Kosova. - Do danas niko nam nije pritekao u pomoć niti posavetovao šta da radimo. Početkom školske godine deset učenika je napustilo selo, a još dvadesetak već je spakovalo đačke torbe jer se njihovi roditelji pitaju, kao i ja, da li smem čekati noć proglašenja nezavisnosti Kosova. - Strah od zločina jači je od želje ostati na svome - veli ona. Srednjoškolke Maja, Milica, Ružica i Kaća ne znaju za diskoteku niti za žurku. Ne smeju, kako vele, bez pratnje očeva ili starijih meštana jedna kod druge da dođu, da pređu most na potoku koji razdvaja njihov svet od Albanaca, jer upravo u blizini mosta ubijeno je četvoro Srba među kojima i četvorogodišnji Miloš Petrović ispred čijeg nadgrobnog spomenika predsednik Srbije Boris Tadić paleći sveću obeća da će njegov kabinet organizovati posetu cerničke omladine Beogradu i višednevnu ekskurziju po Srbiji jer, kako je rekao predsednik, Cerničani su potvrda da je Srbija malo učinila za opstanak Srba na Kosmetu.
