На Косово!
Дела увек говоре снажније од речи. Председник владе Коштуница, председник Тадић и наш патријарх Павле требало би да увиде суштинску разлику између надахњујућег примера храброг Краља Петра током Првог светског рата, који је ЗАЈЕДНО са својим јунацима прeшао албанску Голготу и из рата изишао као Победник и поучног примера наивног краља Петра Другог, који је, под утицајем странаца, провео Други светски рат далеко у „пријатељској“ Енглеској и, на крају, изгубио своју краљевину. Ако се наши лидери сада преселе на Косово, без обзира на декларације самозване државе „КосовА“, даће снаге свим Србима на Косову да тамо и остану, а многим другима, укључујући и мене, да се доселимо на Косово. Тако је и Јованка Орлеанка надахнула и спасла Француску, која је тада била на много горим мукама него Србија данас. Али, остану ли у Београду а упуте поруку незаштићеним Србима на Косову: „Останите ТАМО и имајте поверења у нас, ми ћемо вас подржавати ОДАВДЕ“, много је мања вероватноћа да ће у томе и успети. Заједнички усклик мора да допре до ушију властодржаца: На чело народа! Не из позадине! Само тако ће вас народ следити, поносно и без страха да ће бити издан! Ни Мисија Уједињених нација (УНМИК) ни планирана незаконита полицијска мисија Европске уније немају никакво право да силом изгнају Србе са Косова, јер би тако изричито прекршили Резолуцију 1244 Савета безбезности. Њихова једина стратегија је да се моле за поновни егзодус Срба какав се десио у Крајини... Кад Срби оду, „проблем“ ће заувек бити решен. Већина људи, укључујући и Србе, тежи да избегне смртну опасност све док их мудре и храбре вође не надахну да јој се одупру. Историја је препуна примера да, када их поведе ма и један човек, у правом тренутку и на правом месту, сваки народ може да се усправи и победи. Уколико српски лидери и даље не воде народ сопственим примером, послужиће заговорницима пораза да из темеља подрију наш вечити завет Косову. Као што пословица каже: „власништво је девет десетина права“, тако је и лично присуство српских лидера на Косову кључ за победу у нашој борби за опстанак. То је наша најбоља и најмирољубивија могућа одбрана. Једино ако се овај позив вођама рашири и зачује са свих страна нашег народа, појачан медијима и интернетом, можемо успети. Овај народни поклич мора им доћи не само од појединаца већ истовремено са свих страна, од целог народа, из дубине срца сваког живог Србина, потврђујући наше вечито право заслужено мучеништвом Лазаревим и жртвовањем свих српских јунака који су животе дали за Косово – срце Србије! Тако прозвани од целог народа и под заштитничким покровом Бога Правде, наше вође треба само да оду на Косово и тамо заседну на свом тлу, матирајући тиме безакоње, непочинсво и распусништво, и на смрт осуђен покушај да се отргне српско срце – Косово. На све стране се од свих мора разгласити овај поклич српским лидерима: НА КОСОВО! Џон Боснић [Non-text portions of this message have been removed]
