http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-20-02-2008/zivot-u-stali
ŽIVOT U ŠTALI Gordana Milatović, izbeglica iz Ajvalije u Čaglavici, sa porodicom živi u prostoru u kojem su nekad boravile krave GRAČANICA - Milatović Gordana se zovem. Od Ajvalije. Nismo mogli da izdržimo. Avgusta devedeset devete godine izašli smo ovde. Imali smo rudnički stan. Od rudnika smo dobili stan. Bila je sila velika. Ja i muž i ćerka. Bila sam udata u Mitrovicu. Za vreme bombardovanja nestao mi muž. Sama sa ćerkicom od dve godine. Ovo je pik Ratar. Moma Trajković to održavao. Ovde su nam dali da stanujemo. Rasformiralo se to. Bilo jako preduzeće. Ovde su krave živele. Krava. Ovde je štala. Štala za ljude. Tu živimo. Devet godina tu živimo. Muž je radio u rudniku, pa imamo penziju. Ćerka radi kao čistačica ovde u Čaglavicu. Ali, dobila je potres pa je ležala dva i po meseca u Beograd na psihijatriju. Dobro je sad. Dobro je kako je bilo. Tek sinoć nisam mogla da spavam. Morala sam „bensendin“ da popijem. Velika sila. Ono, da tu kažem pravo, sam Šiptar ne bi ustao. Podršku imaju od Amerike. Da ti kažem pravo, pre rata i Šiptari lepo živeli. Ja ne znam šta oćedu više. Bolje mirno da je sloboda. Moglo je da se spava na ulicu. Krivo mi je što su morali ovi u Čaglavicu da prodaju zemlju. Veruj mi, po pet stana imaju. Srbi. A ja, evo, gde živim. Pa da ti kažem pravo, onako iskreno da ti kažem. Pet ari plac, stan dvosobni. Veliki stan, terasa, špajz mnogo veliki. Prodali smo za 11 i po hiljada. I sin je sa ženom i dvoje dece kupio u Aranđelovac nešto malo. I on na ulicu ostao. Verujte, sin mi je tako mnogo fin i mnogo dobar. Morali smo da izađemo iz stana. Sa NATO smo živeli. Mnogo dobri smo bili sa NATO. Dobri smo bili sa sve. Sa Šiptari. Niko nas nije dirao. Mnogo smo bili fini prema svakom. Plašimo se samo od onih koji nas ne poznaju. I tako. Unuka je sa nama. Ima 10 godina. U, da je tu unuka... Zna mnogo pesmica. Jedan je propitiv’o. Gde živi, mnogo fino dete. Više puta i nema vode. Struju već kao što znate - nemamo. Kupatilo nemamo. Stan nam nekad bio mnogo fin. Radio za stan 40 godina. Kad smo izašli, to treba jedna knjiga velika da se napiše. Šta da mu radiš? Nikoga nismo uvredili. Nikome ništa nismo oteli. Ravnotežu sam izgubila. Sad. Ovom prilikom. Idemo ovde kod lekara. Ima lekar. Teško po nas. Samo da znaš, ovaj rat je za puno naroda bolji. Da ti kažem, neko živi lepo. Ovaj rat je nekome zgodan. Po pet stana, zemlju prodavaju. Skupa zemlja. Da ti kažem pravo, mnogo su pogrešili Srbi. Mene Šiptar ister’o iz kuće jer je bila mešavina. A ovde ih niko nije ter’o. Evo, ja došla u srpsko selo, niko ih nije ter’o. Niko im nije reko - izađi. A kod mene je bila mešavina. Mene moji Arnauti isterali. Ove niko nije terao da izađu iz stana. Sad imaju prava celu noć da viču. Prodavaju zemlju, oćete i u Srbiju, i ovde u Čaglavicu. Evo, ove reči svi će da ti kažu. Niko nema manje od dva stana. Nije ih terao Šiptar odavde. A mene, morali smo. U štalu da živim. Bez struje, bez vode. Autor: NEBOJŠA JEVRIĆ
