http://www.blic.co.yu/srbija.php?id=32237
Sve više stranih naziva poslova Traže posao sa rečnikom u džepu Autor: M. Smiljković | 29.02.2008 - 06:22 Traže posao sa rečnikom u džepu Mnogi koji traže radna mesta u gradu u kome inače cveta nezaposlenost često ostaju zbunjeni pred oglasima za posao jer ne znaju šta se krije iza naziva na engleskom jeziku. Čak i oni koji imaju traženu stručnu spremu bojažljivo se javljaju na ove konkurse koji se u najčešćim slučajevima raspisuju za poslovođe, sekretarice, šefove i druge službenike. Takvi oglasi u kojima se traži „Manager Product Supply“, „Junior HR Specialist“ ili „Office assistant“ mogu se videti u novinskim i televizijskim oglasima, novinama, na internet portalima i kod drugih oglašivača. Zorica Kostić, diplomirani hemičar, traži posao dve godine, ali je do sada pozvana samo na dva intervjua sa poslodavcem. - Prvo sam tražila u rečniku sva ta zanimanja koja sam čitala u konkursima, a sada konkurišem svuda gde se traži visoko obrazovanje, samo da bi se dokazala i stekla nekakvo iskustvo. Do sada sam između ostalog konkurisala za zanimanja kao što su „Experienced Finance Professionals“, „Technical Service Representative“ i „Industrial Sales Engineer“, ali ništa. Čak i ne pitam koji je grad u Srbiji. Iz Niša sam išla čak u Bačku Topolu gde sam zamalo ispustila posao - kaže Zorica. Petar Jović ima Višu elektrotehničku školu i hteo je da postane „Composit artist“ što je neka vrsta dekoretara u raznim oblastima, ali nije uspeo. - Hajde što ove nove firme upotrebljavaju te nazive, ali i naše su prihvatile te termine. Pre dva dana sam pozvan na intervju za neku vrstu prodavca bele tehnike na terenu što zaista ne znam da ponovim kako se kaže na engleskom - priča Petar. Rade je završio Gimnaziju i konkurisao za mesto „merčendajzera“. - Iza tog naziva se u stvari krije mesto čoveka koji poboljšava prodaju robe na terenu, a to znači život na točkovima. Znači rukovodi prodajom i kontroliše da se reklame lepo vide, da prodavci budu ljubazni i ostalo - objašnjava Rade. Svako ko „sempling“ devojci kaže da je egzekjutiv promoter, uvrediće je gorko jer prvi naziv označava osobu koja daje proizvode na probu pa iz predrasuda ta „bizi grl“ (zaposlena devojka) ne želi da je smatraju običnim curicom koja samo deli letke, što označava opis posla u drugom terminu. Nacionalna služba za zapošljavanje nema ovakve nazive u svojim oglasima, ali se na listi provukao oglas u kome se traži „shift supervizor“ što, u stvari, znači poslovođa u smeni. Dejan Milošević iz Građanske inicijative kaže da su srpske firme prihvatile strane nazive jer su videle da organizacija u stranim preduzećima donosi uspehe.
