http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-22-04-2008/sta-radimo-bre
Zašto prestonica ne slavi stvarni praznik grada
Šta to radimo, bre?
Takozvani Dani Beograda su završeni. Takozvani, jer bilo je
toga mnogo što baš i nije „beogradsko“. Ipak, poželimo našem
gradu sve najbolje, pa i to da počne da slavi dan koji jedini
ima osnova da bude svetkovina dvomilionske prestonice Srbije
Pre Drugog svetskog rata, Beograd je slavio Spasovdan. Prethodni praznik
(20. oktobar) izglasali su komunisti, a sadašnji su uspostavili
„dosisti“. Komunisti su počeli da broje od sebe, od 1944. godine, kada
su oslobodili Beograd od okupatora. DOS je pošao drugom, začudnom
logikom u kojoj je potisnuta u stranu srpska suština Beograda. Odredili
su da slavimo od 16. do 19. aprila, datuma za koje su „vezali“ jedno
pismo i jedan hatišerif.
Šesnaestog aprila 878. godine, rimski papa Jovan osmi, u pismu bugarskom
knezu Borisu Mihailu, jadao se zbog neoprostivih poroka biskupa Sergija,
starešine singedonske episkopije. Preteći da će da raspopi biskupa,
Rimljanin je koristio latinsku transkripciju slovenske reči „Beligrad“,
iako je važeće ime grada još bilo romejsko Singedon. Radi preciznosti,
valja reći da je Papa upotrebio izraz „episkopius Belgradensis“. Dakle,
pisao je o svojoj episkopiji, a ne o gradu!
To pismo je najstariji sačuvani dokument u kojem je iskorišćen približan
naziv naše prestonice. Za DOS je to bilo dovoljno da mu prida „grdan“
značaj i da ga odredi za početak „Dana Beograda“. Ti dani se završavaju
19. aprila, kao sećanje na dan kada je obnarodovan turski dokument,
sultanov hatišerif (objava, zakon) kojim je Beogradski pašaluk prepušten
srpskoj vlasti. Sultan ga je ispisao pod prinudom Srbije, kneza Mihaila
i tadašnjih velikih sila. Bio je to važan trenutak u istoriji Beograda,
ali ne značajniji od sličnih u dugovekoj gradskoj istoriji.
Dakle, za podsećanje na istorijsko trajanje, razvoj, bogatstva misli i
dela ljudi koji su stvarali prestonicu Srbije, uzeti su datumi
objavljivanja rimskog i osmanlijskog dokumenta, u kojima takoreći nema
ni „s“ od Srba, koji su od Beograda napravili to što on danas jeste!
U istoriji naše prestonice, ima značajnijih i za grad bitnijih datuma od
pomenutih, a sledeći je, čini mi se, onaj pravi. Kada je pre šest vekova
ugarski car Zigmund prepustio Beograd Stefanu Lazareviću, srpski despot
ga je proglasio glavnim gradom države Srbije, posvetio grad Bogorodici i
uspostavio gradsku slavu - Spasovdan! Nije poznato kog dana se to
dogodilo, ali je jasno da je taj prvi, najvredniji i „najbeogradskiji“
dan Beograda, bio u prvim mesecima 1403. godine. Zdrava logika nalaže da
praznik glavnog grada, dan Beograda, bude - Spasovdan! Despot Stefan je
utemeljio srpsku prestonicu koja je to ostala narednih šest vekova, bez
obzira na to ko je sve vladao gradom. Despot je utemeljio grad koji je
narednih vekova bio i ostao svetionik celokupnom srpskom narodu!
Stoga je sramota da Beograd svetkuje godišnjice obnarodovanja poroka
kasnije raspopljenog katoličkog biskupa i osmanlijskog dokumenta kojim
je dugoveki tiranin srpskog naroda priznao konačni poraz u srpskoj
Kneževini!
Zato, zajedno poželimo Beogradu da nova gradska uprava prihvati da
slavimo „Dan Beograda“ kada i gradsku slavu Spasovdan, da slavimo srpski
praznik i čuvamo uspomenu na utemeljivača naše prestonice, - srpskog
viteza i despota Stefana Lazarevića, tvorca srpskog Beograda.
Autor:
Jovan Nikolić <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/84>
