<http://www.novosti.co.yu/> logo.gif
Ramušova mašina smrti M. ANTIĆ, 23.04.2008 18:16:59 Ocena: <http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=3&status=jedna&vest=120182&datum=2008-04-23#vote> <http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=3&status=jedna&vest=120182&datum=2008-04-23#vote> 5.00 (Glasova: 2) <http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=3&status=jedna&vest=120182&datum=2008-04-23#vote> http://www.novosti.co.yu/images/basic/vote_on.gif Komentara: 0 <http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=19&datum=2008-04-23&idobj=120182#list> http://www.novosti.co.yu/images/basic/comment_on.gif Ramuš Haradinaj ZLOČINAC se vratio na mesto zločina, jer je međunarodna pravda zažmurila pred najkrvoločnijim komandantom terorističke OVK Ramušom Haradinajem. "Novosti" su došle u posed svojeručno potpisanog potresnog svedočenja Kujtima Beriše, Roma iz sela Rznića kod Dečana, prvog komšije Ramuša Haradinaja iz Glođana, u čijem selu je radio kao kombajner za potrebe pripadnika OVK. Čoveka, koji je i sam bio žrtva Haradinajevih terorista i koji je svakodnevno gledao zverstva pripadnika OVK koji su bili pod neposrednom komandom Haradinaja i za 5.000 nemačkih maraka mesečno ubijali sve na koje je on pokazao prstom. Kujtim Beriša je svoja saznanja o Haradinajevim zločinima i spremnost da ih iznese pred većem haškog Tribunala, platio glavom. Ubili su ga u Crnoj Gori Haradinajevi jurišnici u isceniranoj saobraćajnoj nesreći. Mislili su da su time izbrisali istinu o svojim zločinima. Ali, prevarili su se. PRVE ŽRTVE BERIŠA je svoju ispovest dao istražiteljima, maja 2004. godine, u izbeglištvu u Beranu. Ispričao je kako je Ramuš Haradinaj tokom 1997. godine na području opštine Dečani sa bratom Dautom, iz Albanije dopremio velike količine naoružanja, a zatim u svom selu Glođanu, a nešto kasnije i po okolnim selima Metohije, vršio nasilnu mobilizaciju Albanaca u redove OVK. - Marta 1998. godine radio sam u kafani kod Muse Haskaja u Rzniću. Jednog dana službenim vozilom došli su pripadnici srpske policije iz Dečana Momo Stijović, N. Otović i još dvojica koje nisam poznavao. Tu su se sreli sa Faikom N. iz sela Gornja Luke. Zatražili su da im posudi njegov "mercedes", kako bi otišli do Glođana. Faik nije imao ništa protiv. Oni su krenuli ka Glođanu, a mi smo traktorom pošli u šumu da nasečemo drva. Usput, sreli smo naoružane Albance iz Glođana kako se povlače ka Ratišu. Jedan mi je rekao da su malo pre pucali u Srbe, a da je Daut Haradinaj ubio dva policajca - jedan je bio N. Otović, a drugoga nije poznavao. Još je dodao da je trećeg policajca ranio. Taj događaj, kako je ispričao Beriša, naterao ga je da pobegne iz sela. Međutim, na pola puta prema Đakovici srela ga je srpska policija, vratila ga kući i obećala da će uspostaviti red. Tako je bilo neko vreme, a onda se pod pritiskom međunarodne zajednice povukla iz sela Rznić. - Umesto njih, u naše selo došli su Ramušovi ljudi. Blokirali su put i nikud nismo mogli da se krećemo. Nas Rome prisilno su okupili, terali nas da punimo džakove sa peskom za njihove grudobrane na putu Dečane - Prizren i da oko Glođana kopamo rovove za OVK. U tom periodu, po naređenju Ramuša Haradinaja, njegov brat Daut i Idriz Baljaj imali su zadatak da dopremaju oružje i munciju iz Albanije. Kad god su prelazili magistralni put Dečane - Prizren, mene i dvojicu Roma Besima Haskaja i Muarema N. terali su kao prethodnicu, da ne bi upali u zasede srpske policije. Kasnije smo bili prethodnica i za Haradinajeve jedinice od po 500 ljudi. Nigde ne bi krenuli, a da mi prethodno ne ispitamo teren. VREME ŽETVE A ONDA je došlo leto i vreme žetve. Pošto je Beriša po zanimanju bio kombajner, iz štaba OVK za Metohiju zadužili su ga mašinom i naredili mu da žanje. Međutim, ta odluka je ražestila Idriza Baljaja, zvanog Toger, desnu ruku Ramuša Haradinaja, jer je Berišu planirao kao prethodnicu za sve svoje akcije. U međuvremenu, napredovao je u hijerarhiji OVK. Postao je komandant vojne policije OVK i u Rzniću formirao svoj štab. - Početkom jula, tokom noći, u moju kuću upao je Idriz Baljaj sa četvoricom prpadnika vojne policije OVK, obučenih u crne unifome. Toger mi je lisicama vezao ruke. Iz kreveta su digli moju suprugu Saniju i pod batinama nas odveli u štab OVK u Rzniću. Mene su odmah bacili u bunar dubok više od tri metra, a Saniju odveli u štab. Nešto kasnije iz te memljive rupe izvukli su me Gani Zenija i Taf Ćefaj, koji su obezbeđivali Togera. Kad su me doveli u štab, on je počeo odmah da me tuče. Od batina sam se onesvestio. Kada sam se povratio, bio sam vezan na nekom metalnom krvetu. To je bila njihova improvizovana sprava za mučenje. Više puta su kroz mene puštali struju, da bi me napokon odvezali i izbacili u hodnik. Kasnije sam saznao da me je sigurne smrti spasao Sami Haskaj sa još nekoliko komšija. U tom trenutku pripadnici OVK privodili su četvoricu zarobljenih muškaraca i da ne bih video ko su, zatvorili su me u čeličnu kasu. Tamo sam ostao više od 20 minuta. Kada su me izveli, od četvorice zarobljenih prepoznao sam policajca Zenuna Gašija, zatim Misina N. Iz Nepolja i njegovog sina Saljiju, kao i još jednog Albanca, za koga su mi rekli da je iz Kosurića. Tu ispred štaba OVK njima su naredili da se okrenu ka jednoj jabuci. Toger je isukao nož iz pojasa i jednim potezom Zenunu Gašiju rasekao butni mišić do kostiju. Jedan od njegovih ljudi doneo je so i ubacio u ranu, a drugi je nasilno preko pantalona nekakvim zarđalim šilom ušivao zasoljenu ranu... Zenun je od bolova zapomagao i molio za pomoć, ali uzalud. BRDO LEŠEVA - ČITIRI dana kasnije, na putu ka Donjem Ratišu, Toger je likvidirao i snabdevača OVK cigaretama, izvesnog Albanca katolika, koji se zvao Tuš N. Iako je ovaj često stizao do samog Ramuša Haradinaja, Toger je Tušu oteo ženu, silovao ju je sa svojim sledbenicima, a onda oboje streljao. U to sam se uverio, kada smo želi u blizini Radonjičkog jezera. Pored samog kanala primetili smo mnogo ljudskih tela. Prišli smo Hadži Zenaj i ja. Tamo je bilo najmanje stotinu ubijenih i izmasakriranih ljudi. Prepoznali smo Zenun Gašija, Misina N. i njegovog sina Saljija, zatim Tuša N. i njegovu suprugu. I dve stare Srpkinje su bile izmasakrirane. Zenaj je prepoznao i dvojicu srpskih policajaca, koje su Haradinaj i Toger lično ubili u Rzniću posle strahovitog mučenja. Druge nismo uspeli da prepoznamo jer su bili unakaženi, ili u fazi raspadanja. Čuo sam da je mnogo više ubijenih bačeno u samo jezero i da se nikada neće saznati ko su oni i ko ih je likvidirao. Beriša je svedočio i o jednom sastanku glavnog štaba OVK za Metohiju, koji je održan u dvorištu džamije u selu Rzniću: - Dok smo kopali jedan od rovova oko džamije, na sastanku štaba, kojem je prisustvovao i jedan oficir OVK iz Drenice, postavljeno je pitanje ko je i zašto ubio srpskog policajca iz Dečana Sloba Praščevića, inače komandira odeljenja u Rzniću, zbog čega je OVK imala velikih problema sa srpskim snagama bezbednosti. Iako je to bila neka vrsta istrage, ustao je Toger i ispred svih rekao da su Praščevića likvidirali Daut Haradinaj i on. Ispričao je kako su mu postavili zasedu ispred pravoslavne crkve u Ratišu i izrešetali vozilo kojim je upravljao. Tada su teško ranili Kimetu N. iz Ratiša sa malim detetom u naručju. Baljaj, zvani Toger, je još rekao da je sve akcije protiv Srba i izdajnika (Albanaca) naredio i odobrio Ramuš Haradinaj. To je zaustavilo svaki razgovor o likvidaciji Praščevića. LIKVIDACIJA SRPKINJA NEDELJU dana kasnije, Berišu je ponovo angažovao OVK da žanje pšenicu u dolini Drima. - Pošto smo požnjeli sve albnske njive, Hadži Zenaj mi je naredio da požanjem i parcelu dve Srpkinje, majke i ćerke iz Gornjeg Ratiša. Sutradan smo nastavili žetvu u blizini njihove kuće. Nešto oko 11 časova stigao je Toger u pratnji svojih policajaca. Iz kuće su izveli dve nemoćne i stare žene. Sve vreme su ih tukli. Ubacili su ih u džip i odvezli u pravcu Radonjičkog jezera. Posle dvadesetak minuta čuli smo nekoliko kratkih rafala. Hadži Zenaj mi je rekao da je Toger ubio i te dve Srpkinje. MORAO DA POJEDE NOS SVOG SINA - TOGER je prišao Misinovom sinu Saljiji i nožem mu odsekao nos. Odsečeni nos dao je ocu i naterao ga da ga pojede. Sve vreme mi je pretio masakrom. Sami Haskaj ga je molio da me oslobodi, a on pokušavao da me odvede na streljanje sa ostalima. Napokon, nekako se smilovao i oslobodio i mene i moju suprugu. Čim smo stigli kući, supruga mi je ispričala kako su je silovali i ponižavali. Kasnije su u moju kuću došli Sami Haskaj i Šemsudin Čeku i saopštili mi da me Toger, ako ćutim, ubuduće neće dirati http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=3&status=jedna&vest=120182&datum=2008-04-23 [Non-text portions of this message have been removed]
