Ne bih voleo da se ove prognoze ostvare ali procenite sami.
BV
B92 Info Moj ugao Pogled iz Cavtata
[input] [input] [input] [input] strana 1 od
52 idi na stranu [input]
Pogled iz Cavtata Å ta ako radikali uzmu vlast 24. maj 2008. |
Vilijem Montgomeri Nekoliko poslednjih godina, jedna od stalnih tema svake
politiÄke analize u Srbiji bila je rast popularnosti i uticaja Radikalne
stranke. Zabrinutost zbog njenog dolaska na vlast Äini se podjednaka
implikacijama varvarskog pljaÄkanja Rimske imperije, ili da su komunisti
pobedili u hladnom ratu. I dok Srbija Äeka da vidi u kojem Äe se pravcu
"nakloniti" SocijalistiÄka partija, valjalo bi se zapitati hoÄe li posledice
stvarno biti tako drastiÄne kao Å¡to se najavljuje?
Vlada u kojoj bi vladali radikali uz podršku DSS Vojislava Koštunice i
socijalista bila bi na neki naÄin najstabilnija i interno koherentna u
postmiloÅ¡eviÄkoj eri. Njeni Älanovi bi se malo meÄusobno razlikovali u
spoljnoj ili unutraÅ¡noj politici, a takoÄe bi imala luksuz jasne veÄine u
parlamentu da usvaja zakone i sprovodi svoju politiku.
KratkoroÄno gledano, mnogi u Srbiji videÄe verovatno malo ekonomskih promena
ili Äe i dalje biti uvereni da im je u stvari bolje. Radikalna vlada Äe biti
u stanju da to uradi tako Å¡to Äe koristiti plodove ekonomske politike
primenjivane poslednjih sedam godina pod rukovodstvom MeÄunarodnog monetarnog
fonda i ostalih meÄunarodnih finansijskih institucija. Tokom tog perioda
uloženi su veliki napori da se srpska socijalistiÄko-komunistiÄka ekonomija
transformiše u konkurentnu tržišnu ekonomiju. Obustavljeno je
subvencionisanje osnovnih proizvoda; inflacija je stavljena pod kontrolu;
trenutne devizne rezerve dostigle su deset milijardi evra; mnoga preduzeÄa u
druÅ¡tvenioj svojini su privatizovana; ostala posrnula preduzeÄa su stavljena
pod steÄaj i dinar je stabilizovan.
Iako su ovi uspesi dobili visoke ocene meÄunarodnih finansijskih institucija i
na kraju bi imali visoko pozitivan dugoroÄni uticaj na ekonomiju, oni su
takoÄe izazvali velike patnje znaÄajnog dela srpskog druÅ¡tva. Možda viÅ¡e
od 50 odsto stanovnika Srbije živi od penzija, nezaposleni su, svoj opstanak
zasnivaju na malim okuÄnicama, ili su izbeglice koji preživljavaju kako znaju
i umeju. Za sve njih postmiloÅ¡eviÄeva era bila je u stvari daleko teža na
mnoge naÄine nego raniji period. Njihovi ograniÄeni prihodi bili su jedino
dovoljni kada su cene osnovnih životnih namirnica, goriva, energije i
stanovanja bile minimalne i subvencionisane.
Nova vlada, verovatno sa socijalistima, poniÅ¡tiÄe neke tržiÅ¡no orijentisane
promene uvedene proteklih sedam godina. Å taviÅ¡e, ona Äe koristiti deset
milijardi evra deviznih rezervi da finansira infrastrukturne objekte, verovatno
da povisi penzije, da isplaÄuje subvencije kako bi demonstrirala da je njena
politika bolja za Srbiju. Zapadne strane investicije Äe presuÅ¡iti pod
pritiskom promena u ekonomskoj politici i poveÄanog politiÄkog rizika za
investiranje u Srbiji. Za dve ili tri godine najviÅ¡e Srbi Äe na tom putu
otkriti da je inflacija deleko viša; da je dinar manje stabilan i da gubi
vrednost: da su devizne rezerve daleko manje. Otad Äe situacija nastaviti samo
da se pogorÅ¡ava. Pomisao da Äe ruski investitori sve to nadoknaditi
protivureÄi realnosti. Osim nekoliko projekata visokog profila, poput kupovine
NIS, investicije visokog kvaliteta koje pomažu da se izgradi srpska ekonomija
biÄe zaista vrlo retke.
Odnosi s Hrvatskom u Bosanskom Federacijom biÄe pogorÅ¡ani. Retorika Radikalne
stranke Äak i danas je sramno nacionalistiÄka i podržava stari koncept
"Velike Srbije". Umesto regionalnog pomirenja, uslediÄe povratak na regionalno
otuÄivanje. To bi moglo da znaÄi da Hrvatska, na primer, uvede ponovo vize za
Srbiju.
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik suoÄiÄe se s poveÄanim
podstrekivanjem ili pritiskom iz Beograda da pokrene referendum o nezavisnosti
i da preduzme druge korake za konfrontaciju sa meÄunarodnim faktorom u Bosni.
Kako Äe on odgovoriti zavisiÄe u velikoj meri od toga kao Äe EU i
meÄunarodna zajednica postupati u Bosni u ovom osetljivom periodu.
Bez obzira na to koja vlada doÄe na vlast u Srbiji, snažna diplomatska
ofanziva povodom pitanja Kosova biÄe nastavljena, kao i ojaÄani nivo podrÅ¡ke
srpskoj zajednici na Kosovu i "de facto" podrška podeli Kosova. Razlika je,
meÄutim, u tome Å¡to bi akcija radikalsko/dssovske/socijalistiÄke vlade na
svim frontovima bila verovatno agresivnija i konfrontirajuÄa. To znaÄi teÅ¡ka
vremena pred Kosovom i za sve one koji pokušavaju da se time pozabave.
Radikali su veÄ najavili da neÄe biti saradnje sa Tribunalom u Hagu. To
znaÄi da Äe sva dosadaÅ¡nja nastojanja (bilo verbalna ili drukÄija) da se
pronaÄu begunci kao MladiÄ ili KaradžiÄ biti prekinuta. To znaÄi, takoÄe,
da je vrlo verovatno da Äe Tribunal prekinuti praksu da dozvoljava izvesnim
optuženicima da ostanu u Srbiji dok Äekaju na suÄenje, ili da odu nakratko
svojim kuÄama. Vrlo je verovatno da Äe biti zatvoren Specijalni sud za ratne
zloÄine u Srbiji ili marginalizovan do neefikasnosti.
U skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom
(SSP), odreÄeni programi pomoÄi mogli su da budu realizovani i pre nego Å¡to
ga formalno ratifikuju sve zemlje EU. To je bilo važno zato što su Holandija
i Belgija jasno stavile do znanja da neÄe biti ratifikacije dok MladiÄ i
KaradžiÄ ne budu u Hagu. Malo je verovatno da Äe se to dogoditi tokom
radikalske vlade, pa prema tome puna primena SSP i dalja integracija u EU biÄe
nedvosmisleno zaustavljeni. ImajuÄi u vidu protivljenje nekih potencijalnih
koalicionih partnera simboliÄnom poniÅ¡tavanuju SSP u parlamentu, DSS bi mogla
da odustane od svoje pretnje. U svakom sluÄaju, otvoreno je pitanje da li Äe
EU nastaviti realizaciju paketa finansijske pomoÄi i mapu puta do "Bele liste"
Å¡engenskih viza, imajuÄi u vidu neprijateljski prilaz KoÅ¡tunice Evropskoj
uniji i otvoreno prkošenje Haškom tribunalu.
Akcije preduzete u ekonomskoj sferi koje sam ranije opisao doveÅ¡Äe do toga da
MMF i Svetska banka obustave nove programe i projekte pomoÄi Srbiji. To je
zato Å¡to politika obe institucije zahteva da se zemlja domaÄin pridržava
finansijskih standarda, koje Äe nova politika krÅ¡iti.
ImajuÄi u vidu "zlu krv" izmeÄu SRS, DSS i socijalista na jednoj strani i DS,
G17 plus, LDP, nezavisnih medija, razliÄitih nevladinih organizacija na
drugoj, Äini se neizbežnim da Äe se ovi potonji naÄi pod intenzivnom
prismotrom, pa Äak i u nekoj formi odmazde nove vlade. VeÄ su izreÄene
pretnje da Äe vodeÄi politiÄari kao Å¡to su DinkiÄ, VlahoviÄ i drugi biti
uhapÅ¡eni. B-92 suoÄava se sa posebno obeshrabrujuÄom okolinom. RazliÄiti
privatizacioni sporazumi postignuti u proteklih sedam godine takoÄe Äe biti
podvrgnuti intenzivnoj kontroli i možda biti poništeni.
Spektar svake vrste rehabilitacije MiloÅ¡eviÄa i povratak njegove partije, kao
i uloga Å eÅ¡elja preko zastupnika u Hagu, naÄi Äe se u glavnim naslovima u
medijima Å¡irom sveta. NaroÄito izjave poput Å eÅ¡eljeve od pre nekoliko dana
da ubici Zorana ÄinÄiÄa treba dati istu "slavu" kao Gavrilu Principu. Takvi
dogaÄaji i ostali koraci koji su veÄ pomenuti nagnaÄe nevladine grupe,
medije i uticajne specijaliste za spoljnu politiku Å¡irom sveta da formiraju
javno mnjenje da agresivno kritikuju vladu i novi srpski put.
Rezultat svega toga biÄe da Äe odnosi s EU, Sjedinjenim Državama i drugim
zapadnim zemljama, meÄunarodnim finansijskim institucijama i OEBS biti
neizbežno pogorÅ¡ani. Nova vlada Äe pokuÅ¡ati da to kompenzuje
unapreÄivanjem odnosa s Rusijom, Kinom, Iranom, i ostalim vladama sliÄne
prirode. Vladi naklonjeni mediji glorifikovaÄe "dinamiku" novih odnosa i
korist od toga i istovremeno demonizovati Zapad.
Postoje oni na Zapadu koji veruju da je pomenuti put neophodna katarza da se
Srbi jednom za svagda "izleÄe" od privlaÄnosti nacionalizma i Radikalne
stranke. Tek kad dodirnu dno, glasi ova teorija, Srbija Äe biti u stanju da
poÄne stvarnu demokratsku tranziciju. Jedini problemi sa ovom teorijom jesu
nestabilnost generisana u meÄuvremenu u regionu kao celini i cena ljudskog
potencijala u samoj Srbiji.
U srcu problema s kojima se Srbija suoÄava danas jeste to Å¡to bi se mnogi
složili sa najveÄim delom onoga Å¡to je reÄeno u ovoj analizi, ali zbog
ljutnje povodom toga kako bi doživeli tretman Srbije, ili razoÄaranja zbog
nedostatka napretka u postmiloÅ¡eviÄevoj eri, njih ili nije briga ili ne vide
ove uspehe kao pluseve pre nego minuse. PostojeÄi komentari (3) | PoÅ¡aljite
komentar
[Non-text portions of this message have been removed]
