http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-13-06-2008/opsta-amnestija-ili-temeljna-izmena
Očekuju se promene Zakona o rehabilitaciji Opšta amnestija ili temeljna izmena Prema podacima Ministarstva pravde, u toku 2007. godine okružni sudovi u Srbiji primili su ukupno 1.233 zahteva za rehabilitaciju, od čega je rešeno 738, samo u toj godini, dok su ostali predmeti u radu Presuda o rehabilitaciji u praksi ne znači i vraćanje konfiskovane imovine. Zakon od samo devet članova ima mnogo manjkavosti, a sudije goni da, uz presude, daju političke ocene. Zakon o rehabilitaciji, koji je donošenjem izazvao mnogo bure i uzbuđenja u javnosti, uskoro bi trebalo da pretrpi izmene i dopune koje će, tako se bar očekuje, ispraviti brojne nedostatke postojećeg, posebno u pogledu vraćanja oduzete imovine. Ovaj zakon stupio je na snagu 25. aprila 2006. godine, čime je omogućeno brojnim građanima ili njihovim potomcima da isprave nepravdu koja im je učinjena od 1941. godine do danas, kako u Zakonu piše. Presuda ne ide na proveru Prema podacima Ministarstva pravde, u toku 2007. godine okružni sudovi u Srbiji primili su ukupno 1.233 zahteva za rehabilitaciju, od čega je rešeno 738, samo u toj godini, dok su ostali predmeti u radu. Najviše predmeta primio je Okružni sud u Beogradu i u istoj godini na prvostepene odluke izjavljeno je svega osam žalbi, koje se mogu uložiti samo na odbijanje zahteva za rehabilitaciju. - Od stupanja zakona na snagu mnogo je ljudi dostavljalo predmete u Okružni sud u Beogradu. U početku ih je bilo jako mnogo, ali sada to polako jenjava - kaže za Glas javnosti sudija Olga Sokić, predsednik Odeljenja za rehabilitaciju pri Okružnom sudu u Beogradu. Sudija Sokić napominje da je najviše zahteva za rehabilitaciju bilo u prvoj godini stupanja zakona na snagu. Tada je podneseno 352, u 2007. brojka je pala na 274, a 2008. podneta su tek 54 zahteva. Naša sagovornica pretpostavlja da je sve manje predmeta jer su ljudi razočarani zato što, i pored toga što su dobili presude, ne mogu da vrate otetu imovinu. Donošenjem odluke o rehabilitaciji, naime, ukidaju se sve prethodne odluke kojima su određeni građani oglašavani narodnim neprijateljima, saradnicima okupatora, ibeovcima i slično. Pri tom, ukidaju se i odluke o oduzimanju imovine osuđenima, a u suštini do toga još ne može da dođe pošto odgovarajućih zakona za taj deo presude još nema. - Ako je postupak dvostranački, sudija ima sebi nasuprot stranu koja osporava ili ne vaše činjenice. Ovako, vi ste u situaciji da procenjujete da li je bilo progona iz političkih razloga ili ne i nas sudije tera na političko obrazloženje, što nam svima teško pada - napominje Sokićeva. ŽANKA JOŠ ČEKA Sudija Olga Sokić kaže da su Okružnom sudu podneseni zahtevi za rehabilitaciju i Žanke Stokić, Draže Mihailovića, Dragiše Cvetkovića i Dragiše Vasića. Po ovim zahtevima još nisu donesene presude. Razlozi za to leže ili u nemogućnosti pribavljanja adekvatne dokumentacije ili u njenoj preobimnosti. NEDOREČENOSTI - Zakon je poprilično nedorečen jer ne propisuje nikakve kriterijume na osnovu kojih biste vi sa sigurnošću, nesumnjivo, izneli zaključak da je rehabilitacija određenih ljudi potrebna. Kaže se da se rehabilituju lica, koja su sudskom ili bez sudske odluke, administrativnom odlukom lišena, iz ideoloških i političkih razloga života, slobode ili nekih drugih prava - kaže sudija Olga Sokić. Ona napominje i da je zakon nedorečen i zbog toga što ne precizira da li je u pitanju jednostranački ili dvostranački postupak. NJoj, kao i njenim kolegama, smeta i to što zakon ne predviđa mogućnost žalbe na donetu odluku jer im, kao profesionalcima, kako kažu, teško pada činjenica da njihova odluka ne podleže kontroli višeg suda. Sudija Olga Sokić podseća i na činjenicu da je zakon dopustio mogućnost da po ovom pitanju sude svi okružni sudovi, a nadležnost se zasniva na mestu gde se progon desio ili mestu prebivališta podnosioca zahteva. Pri tom, ne postoji jedinstvena baza podataka, pa se može desiti da se jedan predmet nađe u dva suda i u jednom bude prihvaćen, a u drugom odbijen, što je nedopustivo, kaže sudija Sokić, jer se o istoj stvari ne može pred dva suda voditi isti postupak. Zbog svih pobrojanih praktičnih problema iz prakse, republički ministar pravde obrazovao je radnu grupu koja će pripremiti izmene i dopune važećeg Zakona o rehabilitaciji. Grupa je sastavljena od predstavnika naučnih institucija, profesora sa Pravnog fakulteta, sudija koji se bave ovim pitanjima, predstavnika advokature i Ministarstva pravde. - Radna grupa analiziraće važeće odredbe Zakona o rehabilitaciji, a posebno odredbe o pravu na naknadu štete i pravu na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica, odnosno načinu ostvarivanja ovih prava i predložiti odgovarajuće izmene i dopune zakona - kaže za Glas Snežana Malović, državni sekretar u Ministarstvu pravde. Teškoće s prikupljanjem dokumentacije Malovićeva napominje da su po ovom zakonu bila i sporna pitanja vezana za krug ljudi na koje se zakon primenjuje, a često i mesne nadležnosti. Ipak, dodaje da se kao najspornije postavilo pitanje prava na naknadu štete i prava na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog. U celom procesu sprovođenja Zakona o rehabilitaciji, koji ima samo devet članova, a mnogo nedorečenosti, pojavljuje se i problem prikupljanja dokumentacije, kako kod podnosilaca zahteva, tako i kod sudova, bez obzira na dobru saradnju Okružnog suda u Beogradu sa Bezbednosno-informativnom agencijom i Arhivom. Branko Trajković, pravnik, koji zastupa „Srpsku ligu“, udruženje koje okuplja mnoge predstavnike konfiskovane imovine, tvrdi da je od 1944. godine do 1946. godine nepravedno likvidirano oko 100.000 „klasnih neprijatelja“. Te likvidacije, kaže Trajković, nisu bile pokrivene izvršnim sudskim presudama, a nakon likvidacija pokušavalo se da se one dodatno osnaže presudama, kada su likvidirani ljudi bili mrtvi i po dve-tri godine. - Do 1948. godine su sudovi užurbano izrađivali presude, a onda 1953. otopljavanjem odnosa Jugoslavije prema svetu, te presude su sklanjane jer su bile dokaz za ratni zločin, tako da današnja populacija koja želi da rehabilituje svoje najmilije nema mnogo izgleda da nađe potrebnu dokumentaciju. NJihovi najmiliji nisu bili streljani zato što su zgrešili bogu i narodu, već iz ideoloških pobuda, a najčešće zbog otimačine - kaže Trajković. Naš sagovornik smatra da je besmisleno nastavljati sa mučenjem ljudi da pribavljaju dokumentaciju za rehabilitaciju svojih dragih osoba, već predlaže da nekom prigodom, kako se to obično radi, za Novu godinu ili neki državni praznik, predsednik Srbije Boris Tadić proglasi opštu rehabilitaciju i opštu amnestiju za sve one koji su podneli zahteve sudu za rehabilitaciju ili su namerni da to učine. Autor: LJiljana Milenković
