Akademik Mihailo Marković, jedan od osnivača i ideolog SPS-a
Vlastoljublje spaja nespojivo Za DS je brak s „komunjarama“ jedini način da ostanu na vlasti i izbegnu razne neprijatne istrage, pa i robije. Za SPS je brak sa „žutima“ samo jedna od alternativa, za njih je moguće i daleko časnije rešenje. Kao neznatna manjina u koaliciji sa DS-om, SPS očekuje to da će po svakom pitanju biti preglasan i ponižavan BEOGRAD - U svetu postoje bitne razlike među partijama - do sad je tako bilo i kod nas. Za neke partije je jedini motiv postojanja bilo učešće u vlasti i nada da će se u budućnosti dočepati vlasti i svega onoga bogatstva koje s njom zajedno ide. Postoje i druge partije kojima je vlast samo sredstvo naprednih društvenih preobražaja. Opšte dobro kao cilj daje moralnu dimenziju delatnosti svakog pojedinačnog člana. Cena takvog angažovanja može biti gubitak posla, patnja cele porodice, dugogodišnje tamnovanje, pa i gubitak života. To znam iz ličnog iskustva. Naravno, partije se menjaju, katkad nabolje, a češće nagore. Na primer, Pašićeva Radikalna partija u vreme osnivanja imala je program usmeren ka slobodi i socijalnoj pravdi. NJeni članovi su bili nemilosrdno proganjani od obrenovićevskog režima i bili su spremni da rizikuju i imetak i život. Kasnije su postali partija vlasti, pa je parče vlasti postalo jedini motiv angažovanja. Izgleda da se u tom pravcu kreće i SPS, s tom razlikom što još ima časnih članova koji se zalažu za visokomoralne programske principe, koji ne prihvataju bilo kakav brak iz računa, i koje ne može umiriti parče kolača vlasti, ma kako veliko ono bilo. Nema sumnje da su DS i SPS bitno različite partije i da njihovi članovi imaju suštinski različitu motivaciju. Ono što je za jedne samoubistvo, za druge je vrhunska veština življenja. Ono što je za one moralno osetljiva „bitanga“ i „izdajnik“, za ove druge je „sjajan igrač“, „super darovit trgovac“. Pri tom ima i jedna bitna razlika, za DS je brak s „komunjarama“ jedini način da ostanu na vlasti i izbegnu razne neprijatne istrage, pa i robiju. Za SPS je brak sa „žutima“ samo jedna od alternativa, za njih je moguće i daleko časnije rešenje - kaže akademik Mihailo Marković, jedan od osnivača i ideolog Socijalističke partije Srbije upitan zašto bi, kako kaže, vlada SPS-a sa DS-om bila samoubistvo za socijaliste, a ne i za DS, u intervjuu za Glas datom u pisanoj formi. Zašto SPS i DS nikako ne mogu zajedno i nemaju, kako tvrdite, ništa zajedničko, kad je Slobodan Milošević još 1993. pregovarao sa DS-om o zajedničkoj vlasti? PROGRAM OBAVEZUJE, A NE MILOŠEVIĆ Kada je Slobodan Milošević umro, rekli ste da će SPS produžiti tamo gde je on stao. Dačić je predizbornu kampanju počeo Miloševićevim govorom od 2. oktobra 2000. Na šta taj govor, po vašem mišljenju, „obavezuje“ SPS u narednim godinama? Kada je Slobodan Milošević umro, vodeću poziciju u SPS-u imao je Milorad Vučelić. Bilo je realno očekivati da će SPS produžiti tamo gde je on stao. Dačićev položaj u stranci je bio moralno problematičan još od koferaške afere kad su brojni opštinski odbori zahtevali njegovu ostavku. On je učvrstio svoj položaj kad je bio u stanju da nekim uticajnim članovima Glavnog odbora podeli vrlo lukrativna mesta u upravnim odborima pojedinih preduzeća, koja je dobio od tadašnje vlade. U sve većoj meri njegova liderska pozicija počiva na novcu, ali pitanje je koliko još će neko biti spreman da plaća da bi Dačić bio predsednik SPS-a. U svakom slučaju, SPS ne obavezuju govori bilo kojih svojih predsednika već njen program. SPS je na republičkim izborima 1993. dobio 123 mandata, nedostajala su mu tri. Ne znam s kim je sve tada Milošević pregovarao, ali je napravio vladu sa Dušanom Mihajlovićem. Šta se sve posle toga desilo? Predsednik DS-a Zoran Đinđić je za vreme rata 1999. pobegao iz Srbije u Nemačku i tamo tražio dalje bombardovanje svoje zemlje. Zatim je kidnapovao predsednika SPS-a i za novac ga predao Hagu, 5. oktobra su „demokrate“ zapalile Skupštinu i silom otimale vlast u ustanovama i preduzećima, u operaciji „Sablja“ pohapsili 13.000, uglavnom nedužnih, ljudi. I tako sve do predsedničkih februarskih izbora kad su plašili građane povratkom u devedesete kad su vladali socijalisti. To je 15 godina najvećeg mogućeg neprijateljstva. Sad nije reč o osveti, već o nedostatku bilo kakve osnove za saradnju, osim ako nije činjenica da je to za DS jedina šansa da ostane na vlasti, a vrh SPS-a da se materijalno obezbedi do kraja života. I jedna i druga strana Dačiću nudi vicepremijersko mesto (Tadić, izgleda, još i MUP), a koaliciji oko SPS-a tri do pet (manje-više istih) ministarstava. Zbog čega bi prihvatanje u osnovi iste ponude, s jedne strane bilo dopustivo, a sa druge samoubistveno? Vi govorite o trgovini, a ja o minimumu morala u politici. To jeste količinski ista ili slična ponuda, ali je kvalitativna razlika kada primaš istu sumu od našeg Ministarstva za nauku ili od američke Centralne obaveštajne službe. U jednom intervjuu ste rekli da postoje pragmatični razlozi koji bi Dačića mogli odvesti Tadiću. Koji? Vi ste upravo naveli neke od njih: vicepremijersko mesto i tri do pet ministarstava. Gotovinu da i ne računamo. Tvrdite da je od 11. maja više od 50 miliona dolara uloženo samo da DS ostane na vlasti. O čijem je tu novcu i o kakvom tačno projektu reč? Gde su tu SPS i vlada SPS-DS? Reč je o američkom novcu kao u 2000. godini. Pitajte američkog ambasadora o kakvom je tačno projektu reč. DS obećava Srbiji „socijalno odgovornu državu“ ako bude napravljena vlada sa SPS-om. Verujete li u to što bi SPS u takvoj koaliciji dobio? Ne verujem ni u kakva obećanja, jer smo u praksi već videli, tokom proteklih osam godina, koliko je DOS-ova, „demokratska“ vlast bila socijalno odgovorna. Da bi bili načisto šta ih očekuje u vladi sa DS-om, Dačić i kompanija trebalo bi detaljnije da se obaveste kod Voje Koštunice. A ja ću se usuditi da kažem unapred: kao neznatna manjina u koaliciji, očekuje ih da po svakom pitanju budu preglasani i ponižavani. Bez dosadašnje podrške svoga članstva i bez poštovanja ostalih opozicionih partija, oni će ostati bez alternative i moraće to da trpe. Pored ostalog, i zato što im nimalo ne bi prijalo objavljivanje cene za koju su bili kupljeni. Rizikuje li Dačić koalicijom sa DS-om i svoju lidersku poziciju? Ako je izgubi, ko bi mogao da iznese „moralnu i kadrovsku obnovu SPS-a“? Naravno da rizikuje i on to zna - na licu mu se vidi. Otud i toliko kolebanje i odugovlačenje. Nije još jasno ko je ličnost koja bi mogla da iznese „moralno i kadrovsku obnovu SPS-a“. Plehanov je već 1898. objavio delo „K pitanju o ulozi ličnosti u istoriji“, u kome je rekao da je moguć trijumf ljudskom uma nad slepim silama ekonomske nužnosti i da se velike ličnosti u istoriji rađaju onda kada je situacija kritična i kad se za njom stvori potreba. Sad je potreba ogromna. Srbija je na ivici propasti i ako ima potencijala, on će se verovatno i ostvariti. Autor: Jelena <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/19> Jevremović http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/tema/glas-javnosti-22-06-2008/vlastoljublje-spaja-nespojivo [Non-text portions of this message have been removed]
