Naličje sednice Evropskog parlamenta o proširenju Evropske unije: da li je Kosovo i Metohija uslov za ulazak Srbije u Savez evropskih naroda
Srbija neće priznati -ali mora prihvatiti! Aleksandar Mitić: Brisel hoće da priznamo Kosovo „meko“, „defakto“, da ga ne ometamo u regionalnim i evrointegracijama i članstvu u međunarodnim organizacijama BEOGRAD - Vodeće grupacije u Evropski parlamentu, su tokom jučerašnje debate o nemačkom nacrtu rezolucije o proširenju EU - podržale širenje Unije na zapadni Balkan. Ali, sagovornici Glasa tvrde da će Srbija morati da se suoči sa tamnom stranom evropskih zvezdica, jer će naše članstvo biti uslovljeno, ako ne „de jure“ onda bar „de fakto“ priznanjem Kosova. Analitičari su saglasni da Unija nikada nije zvanično izašla s takvim scenarijom, ali, kako kaže Aleksandar Mitić sa Instituta 4S u Briselu, forsiraće Srbiju da vremenom otupi oštricu protiv integracija Kosova u region i EU. - Jedna evropska struja traži, da uslov za članstvo bude priznavanje Kosova, što je nedavno rekao i nemački ministar za Evropu. A druga smatra da to ne bi trebalo reći tako oštro, već tražiti da Beograd i Priština naprave dogovor o saradnji prema kome bi Srbija pristala da ne blokira Kosovo da postane član međunarodnih organizacija. To bi ličilo na „dogovor o neslaganju“ kojim je EU rešila spor unutar sebe, konstatujući da nema dogovora oko ovog pravnog pitanja. Beograd bi tim trikom pristao na „meko“ priznanje nezavisnosti, odbacujući je „de jure“, ali „defakto“ pristajući na nju - objašnjava Mitić i dodaje da je cilj Brisela da Srbija ne preduzima nikakve intenzivnije akcije i da se protivljenje zaustavi na verbalnom odbacivanju nezavisnosti. U tom kontekstu, i direktor Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Dušan Lazić, smatra da će pitanja vezana za Kosovo zavisiti od novih realnosti, tj. novih konkretnih mera obe strane. - Nama su važne dve stvari: da insistiramo na tome da EU još nije zvanično-kažem nije zvanično-zatražila da priznamo Kosovo i da se izborimo da UN na septembarskoj skupštini traži da Međunarodni sud pravde kaže je li proglašenje nezavisnosti bilo protivno međunarodnom pravu. A ne smemo da u centar pažnje stavljamo ono što nam ne odgovara i da nekoga navlačimo da zvanično kaže da je Kosovo uslov - ističe Lazić. Za novu realnost je, prema njegovim rečima, jako važno da se mora sačekati mišljenje Međunarodnog suda. A kako bi do odluke proteklo bar godinu dana, Beograd bi duže morao da se uzdrži od prevremenih negativnih zaključaka. Postoji, objašnjava Lazić, velika sfera sive boje u međunarodnim odnosima, i kako nije sve crno ili belo, diplomatskom veštinom treba da izbacujemo u prvi plan teme koje nam odgovaraju, a da umanjujemo značaj i sklanjamo one koje nam škode. Štaviše, on podseća da je sedam zemalja Unije protiv nezavisnosti, i da sve dok je tako, Kosovo neće biti formalni uslov. Urednik Nacionalnog interesa Đorđe Vukadinović smatra da je rasprava u Evropskom parlamentu potvrdila da nema brzog ulaska Srbije u EU, što zbog problema s kojima se suočava Srbija, tako i zbog problema u funkcionisanju same Unije. Ali, i da će Srbiji, ako se ikada dovoljno približi EU, biti predočena potreba da prizna „suseda“. STIŽU PARE ZA „NEZAVISNOST“ Donatorska konferencija za Kosovo, od koje prištinske vlasti očekuju oko 1,4 milijarde evra, otvoriće danas u Briselu premijer Kosova Hašim Tači i evropski komesar za proširenje Oli Ren. Tači je izjavio je da su institucije Kosova spremne za skup i da su izvršene sve pripreme da se donatorima predstavi oko 3.800 projekata koje treba finansirati. I kosovski Srbi će se pojaviti sa projektom izgradnje naselja Nova Gračanica, koja prema predstavnicima SLS-a, koji su u vladi Kosova, košta oko 600 miliona evra. - Već sada ima takvih zahteva, indirektno, u okviru pitanja o teritorijalnim odnosima. A, ako nam i ne traže direktno priznanje, makar će hteti da „normalizujemo odnose sa susedima“. Kad spadne euforija koja je narasla predizbornim obećanjima, ispostaviće se da nećemo prići Uniji bliže od bele šengen liste - smatra on. Inače, lider JS Dragan Marković Palma ponovio je juče da mu je britanski ambasador Stiven Vordsvort rekao da „neće biti takvih ucena“ te da su „priče o priznavanju Kosova radi ulaska u EU samo sakupljanje sitnih političkih poena“. A potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić istakao je da Srbiji predstoji usvajanje još 44 zakona, ne pominjući Kosovo kao uslov. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi juče je ocenio da je Srbija „neosporno evropska“ ali i dodao: - Spor oko Kosova je evropski problem i uspeh EU, ali biće nemoguće regulisati ga, ako se Unija ne snabde vojnim i humanitarnim sredstvima potrebnim da osigura da će se odluka koju smo zajedno doneli ispoštovati. EU mora da bude spremna da garantuje sopstvenu odbranu, ako želi da Evropa postane najprosperitetniji ekonomski prostor - rekao je on. Oli Ren je kazao da je jedini način da Prelazni sporazum o trgovini stupi na snagu i da zemlje članice EU počnu ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da uhapsimo sve haške optuženike. Autor: D. Mojić <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/103> http://www.glas-javnosti.co.yu/ [Non-text portions of this message have been removed]
