Naoru¾avanje trese planetu
Ekipa "Novosti", 16.08.2008 20:35:25
"Govor oru¾ja" postaje sve glasniji
IAKO je ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao u subotu sporazum u ¹est
taèaka o primirju sa Gruzijom, put do mira na Kavkazu biæe, izgleda, du¾i
nego ¹to je iko od politièara u ovom trenutku spreman da prizna. Isuvi¹e
strate¹kih interesa najveæih sila dana¹njice upleteno je u "Veliku igru" da
bi se tek tako sve okonèalo.
Da li Amerika zaista u Gruziju ¹alje avione sa (samo) humanitarnom pomoæi?
Da li poni¾enje koje joj je Rusija priredila efikasnom akcijom u Gruziji
namerava da naplati na nekom drugom mestu planete?
Kako æe se pona¹ati Kina i Indija kada dovoljno vojno i ekonomski ojaèaju i
postanu spremne da kontroli¹u svoju sferu uticaja?
Meðunarodno pravo je u poslednjoj deceniji kr¹eno toliko puta da svet
poèetkom 21. veka sve vi¹e podseæa na onaj krajem 19. A kad pravila nema,
sila presuðuje ¹ta je moguæe a ¹ta ne.
Postoje, meðutim, èinjenice koje veæ danas mogu da nagoveste ¹ta æe se
desiti sutra. Pre nego ¹to je Ju¾nu Osetiju prekrila grmljavina topova i
aviona, svetlo za uzbunu upalila je - statistika.
Tokom proteklih nekoliko godina dr¾ave ¹irom planete potro¹ile su pravo
bogatstvo za oru¾je. Svetski rekorder u uveæanju vojnih tro¹kova bila je
Gruzija, koja je nedavno i zaratila.
Prema podacima Stokholmskog meðunarodnog instituta za mirovna istra¾ivanja
(SIPRI), svet je u 2007. potro¹io 1.339 milijardi dolara za vojne potrebe.
To je realno poveæanje od ¹est odsto prema 2006, i od èak 45 odsto u odnosu
na 1998. godinu!
U mesecima pre izbijanja rata u Gruziji, struènjaci SIPRI-ja i drugi
analitièari upozoravali su na rapidno poveæanje vojnih izdataka u ovoj veoma
siroma¹noj zemlji, bez pandana na Zemljinoj kugli - od jedva dve-tri
desetine miliona dolara godi¹nje i gotovo simboliènog uèe¹æa u bruto
dru¹tvenom proizvodu krajem devedesetih i poèetkom ovog veka, do vi¹e
stotina miliona dolara i èitavih ¹est odsto BDP-a u 2007. Ove godine, govori
se, èak, da je Gruzija blizu hladnoratovskih standarda SSSR-a, koji je na
vojsku tro¹io bezmalo petinu dru¹tvenog bogatstva.
Punjenje gruzijskih d¾ebana do vrha, pre nego ¹to je postalo svetski
priznata èinjenica, od oèiju javnosti bri¾ljivo su èuvali odani prijatelji
vlade u Tbilisiju, Amerikanci: na relativno pouzdanom internet-sajtu CIA,
navodi se podatak iz 2005, po kojem Gruzija za vojsku izdvaja samo 0,59
odsto BDP-a! Da im fale informacije iz regiona, ne fale im, jer su navedeni
mnogo realniji podaci za Azerbejd¾an (2005. godina) - 2,6 odsto, i za
Jermeniju - 6,5 odsto BDP-a.
Ceo region Ju¾nog Kavkaza danas je, u stvari, jedno veliko bure baruta. Mo¾e
li ono da zapali svet?
Vojni analitièar i urednik publikacije "Difens end sekjuriti" Aleksandar
Radiæ ocenjuje da je ono ¹to je Gruzija uradila u Ju¾noj Osetiji veoma
slièno akciji "Oluja" i pripremama koje je Hrvatska za nju obavila, kao i
onome ¹to je uèinila Makedonija 2001. godine: planski su nabavljali jeftino
oru¾je, da bi ono ubrzo posle sukoba, zbog isteka resursa, uglavnom prestalo
da bude upotrebljivo. Prema Radiæevim reèima, Ukrajina je poznata kao
izvoznik ovakvog oru¾ja za hitnu, "jednokratnu" upotrebu.
Tako je nedavno Ukrajina prodala avione MIG-29 Azerbejd¾anu. Jermenija je
odgovorila modernizacijom protivvazdu¹ne odbrane. Sukob Jermena i Azera za
provinciju Nagorno-Karabah jo¹ je u "sve¾em" seæanju, a, kako se èini mnogim
svetskim analitièarima, novi se valja iza brega.
S obzirom na to da je Jermenija, sa Rusijom i jo¹ pet zemalja biv¹eg SSSR-a,
u Paktu o kolektivnoj bezbednosti zemalja ZND (u kojem se, kao u NATO-u,
napad na jednu zemlju-èlanicu tretira kao agresija na sve), paralela sa
krizom u Gruziji (takoðe nabavljala moderno oru¾je od Ukrajine) neumitno se
nameæe.
Docent Fakulteta bezbednosti u Beogradu Zoran Dragi¹iæ upozorava da je mir
na Kavkazu krhak veæ 20 godina.
- Temeljna nestabilnost ovog regiona proistièe od nafte, koja je ujedno
njegovo bogatstvo i prokletstvo - ka¾e on za "Novosti". - Naoru¾avanje tamo
traje veæ dosta dugo, uglavnom sa ciljem da se suprotstavi Rusiji, tako da
je moguæe i stvaranje koalicija izmeðu zemalja koje ranije nisu imale
simpatija jedne za druge.
Veliki rast cena nafte omoguæio je da vojni bud¾et Azerbejd¾ana 2007. bude
veæi od milijarde dolara, ¹to je osmostruko uveæanje u odnosu na 2003.
Gde je u vojnim izdacima Srbija? Na¹a zemlja dr¾i se standarda zapadne
Evrope, da se za odbranu tro¹i izmeðu 2,4 i 2,6 odsto bruto domaæeg
proizvoda - pomalo smo i ispod donje "crte", jer izdvajamo minimalnih 2,4
odsto, od èega se jedna èetvrtina tro¹i na vojne penzije.
Aleksandar Radiæ istièe da je manjih vojnih sukoba bilo i biæe, ali da je za
bezbednost najbitnije kako æe teæi naoru¾avanje vodeæih svetskih sila.
Amerika je odavno i u miru naoru¾ana kao da æe sto godina voditi rat, a Kina
izdvaja relativno skroman udeo BDP-a (koji se stalno uveæava) za vojsku, ¹to
bi lako moglo i da se promeni. Rusija je iz dana u dan, u svakom pogledu,
sve jaèa.
Mirko Radonjiæ
AMERIKA NE ©TEDI
TRO©KOVI oru¾anih snaga SAD iznosili su 2007. godine 45 odsto ukupnih vojnih
izdataka na svetu (a ove veæ 48 odsto)! Slede Velika Britanija, Kina,
Francuska i Japan, sa po 4-5 odsto svetskog "kolaèa". Kina je ove godine veæ
dogurala do osam odsto.
Amerièki odbrambeni izdaci od prelomne 2001. godine (teroristièki napad na
"Kule bliznakinje" u Njujorku) realno su porasli za 59 odsto, prvenstveno
zbog ratova u Avganistanu i Iraku. Pro¹le godine, vojni bud¾et SAD bio je
veæi nego ikada - ipak, zbog ukupnog rasta amerièke ekonomije i javne
potro¹nje, teret koji predstavlja za privredu zemlje manji je nego u vreme
Hladnog rata.
PARALISANA ®ELEZNICA
RUSKE vojne snage su digle u vazduh ¾eleznièni most oko 45 kilometara
udaljen od gruzijskog glavnog grada Tbilisija, saop¹teno je u subotu iz
gruzijskog Ministarstva unutra¹njih poslova.
Portparol ministarstva unutra¹njih poslova je izjavio da su ruske oru¾ane
snage uni¹tile most u regionu Kaspi, zapadno od Tbilisija.
Uta¹vili, portparol Ministarstva unutra¹njih poslova Gruzije, dodao je da je
tom akcijom "paralisana gruzijska ¾eleznièka mre¾a". On je ranije jutros
izjavio da se ruske snage nalaze na 40 kilometara od glavnog grada Gruzije
Tbilisija i da se oko deset ruskih oklopnih vozila nalazi na glavnom putu
koji povezuje separatistièku oblast Ju¾nu Osetiju i Tbilisi.
PONUDA UKRAJINE ZAPADU
UKRAJINA je u subotu saop¹tila da je spremna da svoje sisteme upozoravanja
na raketni napad uèini dostupnim zapadnim zemljama, posle saop¹tenja Rusije
da istupa iz dugotrajnog bilateralnog sporazuma o saradnji u toj oblasti.
Odluka ministarstva spoljnih poslova je novi dokaz te¾nji Ukrajine da Zapad
izabere kao partnera u svojoj politici bezbednosti.
* * * * *
D®ORD® FRIDMEN, DIREKTOR OBAVE©TAJNE AGENCIJE STRATFOR
ZAPAD BEZ ODGOVORA
VA©INGTON
OD STALNOG DOPISNIKA
"RUSKA intervencija u Gruziji nije promenila ravnote¾u snaga u Evroaziji.
Ne, ona je samo potvrdila da je do¹lo do te promene, a Rusi su to samo javno
saop¹tili 8. avgusta u Gruziji" - ocenio je u intervjuu za "Novosti" D¾ord¾
Fridmen, direktor Stratfora, uticajne agencije za obave¹tajna geostrate¹ka
istra¾ivanja iz Ostina u Teksasu. Fridmen je govorio o uzrocima i moguæim
posledicama tekuæe krize na Kavkazu, a u tom kontekstu i o Kosovu - iz ugla
borbe velikih sila za interesne sfere u svetu.
OBNOVA RUSKOG UTICAJA:
SAD su preokupirane ratovima u Iraku i Avganistanu, a isto tako
potencijalnim sukobom sa Iranom i destabilizacijom situacije u Pakistanu.
Nemaju u rezervi strate¹ke kopnene snage, nisu u poziciji da interveni¹u na
"ruskoj periferiji", ¹to je omoguæilo Moskvi da obnovi svoj uticaj u
nekada¹njoj sovjetskoj sferi. A i da ne brine ne¹to posebno zbog
potencijalnog odgovora SAD ili Evrope.
AMERIKA I GRUZIJA:
Te©ko je zamisliti da su Gruzini dejstvovali uprkos protivljenju SAD. To
ostavlja dve moguænosti. Jedna, pre svega, govori o raspadu obave¹tajnog
sistema, pri èemu Amerika ili nije bila svesna pokreta ruskih trupa ili je,
sa Gruzinima, pogre¹no procenila namere Moskve. Èini se da se na Rusiju
gledalo kroz prizmu devedesetih godina i da se procenjivalo da Rusija neæe
rizikovati posledice invazije, imajuæi u vidu da je Moskva godinama
izbegavala takve poteze.
PREDNOST RUSIJE:
Ako je to tako, a sve govori da jeste, onda to govori da se Rusija
dramatièno promenila, ukljuèujuæi i odnos snaga u Zakavkazju. Doèekali su
moguænost da prezentiraju novu realnost time ¹to mogu da izvr¹e invaziju
Gruzije, a da SAD i Evropa ne mogu da na to odgovore. Èak ostavljaju utisak
da im to i ne izgleda mnogo rizièno. Vojno, na to nema kontre. Ekonomski,
Rusiji ide veoma dobro kao izvozniku energije - Evropljanima je, èak,
potrebnija ruska energija nego ¹to je Rusiji potrebno da je njima prodaju. A
i politièki, za re¹avanje kriza u svetu, Americi su potrebniji Rusi nego ¹to
je Rusiji potrebna Amerika.
EKSPANZIJA NATO:
Putin neæe da obnovi
Sovjetski Savez, ali hoæe da uspostavi sferu ruskog uticaja na tom
nekada¹njem sovjetskom prostoru. Da bi to ostvario, on mora da uradi dve
stari. Prvo, da vrati kredibilitet ruskoj armiji, bar u regionu biv¹eg SSSR.
Drugo, potrebno mu je da poka¾e da garancije Zapada, ukljuèujuæi i ponuda
èlanstva u NATO, ne predstavljaju ni¹ta u suèeljavanju sa ruskom vojnom
silom. On ne ¾eli da se direktno konfrontira sa NATO, ali je ¾eleo da se
konfrontira i da porazi zemlju koja je tesno povezana sa SAD - koja ima
amerièku podr¹ku, pomoæ i savetnike i za koju se smatra da je pod amerièkom
za¹titom. Gruzija je za to bila perfektan izbor. Putin je radio na tome
otkad je do¹ao na vlast.
ZAO©TRAVANJE ZBOG KOSOVA:
Odluka SAD i veæeg dela EU da podr¾e izdvajanje Kosova iz Srbije predstavlja
drugi razlog zao¹travanja odnosa Rusije sa Zapadom. Rusi imaju prijateljske
odnose sa Srbijom, ali za njih je ozbiljnije pitanje oèuvanje principa
nepromenjivosti granica u Evropi, kako bi se izbegli sukobi koji datiraju
jo¹ od Drugog svetskog rata. Njihov je stav da se taj princip ne mo¾e
prekr¹iti na Kosovu, jer bi, u protivnom, to moglo da otvori moguænost i za
druga prekrajanja granica - ukljuèujuæi i poznate zahteve nekih regiona za
nezavisnost od Rusije. Rusi su javno i privatno tra¾ili od SAD da se Kosovu
formalno ne prizna nezavisnost i da se za tu srpsku pokrajinu zadr¾i status
neformalne autonomije - ¹to bi, praktièno, bilo jedno te isto.
Meðutim, ruski zahtevi oko Kosova bili su ignorisani i u Moskvi su
ustanovili, na osnovu tog iskustva, da SAD i Evropa nisu spremne da razmotre
njihove ¾elje èak ni oko nekih minornih pitanja. I to je za Ruse bila
prelomna taèka. Zakljuèili su da je jasno da postoji konflikt izmeðu Rusije
i Zapada, kad ne mo¾e da se iziðe u susret njihovom zahtevu ni oko sporednog
pitanja kao ¹to je Kosovo. Za Ruse se onda postavilo pitanje kako da na to
odgovore. Nisu odgovorili na Kosovu, ali su odluèili da to uèine tamo gde su
imali sve karte u rukama - u Ju¾noj Osetiji.
Bili su manje motivisani za konfrontaciju oko Kosova, ali ovde je njihova
raèunica jasna. Ako je Kosovo moglo da bude progla¹eno nezavisnim, pod
sponzorstvom Zapada, onda i Rusija mo¾e da bude sponzor progla¹avanja
nezavisnosti Ju¾ne Osetije i Abhazije, separatistièkih pokrajina Gruzije.
Procenili su oko toga da svako protivljenje SAD i Evrope samo potvrðuje
hipokriziju. A to je Rusima, iz njihovih unutra¹njih politièkih razloga,
mnogo va¾nije od Kosova.
* * * * *
GENERAL-MAJOR PAVEL SEMJONOVIÈ ZOLOTARJOV, ANALITIÈARI
IRAN NA METI BU©A
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
PROMENILA su se vremena, Rusija je ojaèala i bez obzira na to koliko se to
nekome dopadalo ili ne, dana¹nje na¹e rukovodstvo zna i hoæe da za¹titi
interes i ugled Rusije. Samo slepci ne vide da to nije vi¹e Jeljcinova
Rusija, ka¾e u razgovoru za "Novosti" general-major Pavel Semjonoviè
Zolotarjov (61), jedan od najuglednijih ruskih vojnih analitièara,
rukovodioc Centra globalnih vojno-ekonomskih problema i zamenik direktora
poznatog moskovskog Instituta za izuèavanje Amerike i Kanade. Ranije je,
izmeðu ostalog, bio i na èelu Informativno-analitièkog centra Ministarstva
odbrane Rusije.
* Mo¾e li se oèekivati neka amerièka vojna "protivigra"?
- Sada¹nji amerièki predsednik nije zavr¹io svoj repertoar vojnih avantura i
objektivno postoji opasnost da Bu¹ do kraja svog mandata bombarduje
nuklearnu infrastrukturu, dakle, objekte u Iranu. Akcija bi bila poput one
koju je svojevremeno napravio Izrael.
* Hoæe li, kako to sada u Va¹ingtonu najavljuju, bitno zahladneti odnosi
izmeðu Amerike i Rusije ili to zavisi od rezultata tamo¹njih predsednièkih
izbora?
- Ni posle izbora u Americi neæe doæi do pogor¹avanja odnosa sa Rusijom.
Propaganda je jedno, a realni amerièki interesi su ne¹to drugo. Amerikancima
je zaista va¾no ¹to im je Putin vi¹e puta rekao da Rusiji nije u interesu da
SAD i njeni saveznici do¾ive poraz u Avganistanu i Iraku. Izaæi èasno iz tog
regiona Amerikancima neæe biti lako. Zao¹travanje odnosa sa Rusijom
Amerikancima nije u interesu.
* Ipak, oni guraju svoje planove - NATO su doveli do granica Rusije i sada
postavljaju u Poljskoj i Èe¹koj antiraketni ¹tit...
- Amerièka politika prema Rusiji je i dalje krajnje cinièna. Prièaju prièe o
demokratiji i saradnji, ali ih uop¹te ne zanimaju tuði interesi. Uva¾avaju
samo silu, dakle, onoga koji im mo¾e biti opasan protivnik.
* Mogu li se, posle nedavnog ukaza predsednika Ukrajine Ju¹èenka da ruska
flota mora 72 sata ranije da najavi svaku plovidbu i izlazak brodova iz baze
na Krimu, zakomplikovati odnosi Rusije i Ukrajine? Mo¾e li doæi do sukoba?
- Ukaz Ju¹èenka je èisti propagandni trik. Ruska Crnomorska flota ima jednog
vrhovnog komandanta i Ju¹èenkovi ukazi za nju nemaju nikakvu va¾nost. U
dr¾avnom dogovoru kojim je odreðeno da Rusija koristi mornarièku bazu na
Krimu nigde ne pi¹e da mi moramo da tra¾imo nekakve dozvole za isplovljanje
ili povratak.
* Za¹to Ju¹èenko ba¹ sada potencira zabranu kretanja ruskoj floti, da li je
to takoðe sraèunato da Ukrajina uðe ¹to pre u NATO?
- Taèno je da Ju¹èenko napada Rusiju iz raèunice. Veruje da æe tako lak¹e
uvuæi Ukrajinu u NATO, iako sve ankete govore da to veæina ukrajinskog
stanovni¹tva ne ¾eli.
* Mo¾e li se ipak dogoditi da kod izlaska ili povratka ruskih brodova doðe
do incidenta?
- Ukrajina nema èime da zaustavi na¹u flotu. Osim toga, u ukrajinskoj
mornarici je mnogo oficira iz sovjetskog vremena i te¹ko je meðu njima naæi
ljude koji su spremni da ratuju protiv Rusije.
* Kakve su ¹anse Ju¾ne Osetije i Abhazije da im bude priznata nezavisnost?
- Smatram da je ta situacija sazrela, ali to neæe biti nimalo lagan proces.
Rusija mo¾e sutra da prizna Ju¾nu Osetiju i Abhaziju, ali to nije dovoljno
jer treba to da uèine i druge zemlje. Pogledajte kako su Amerikanci vodili
akciju priznavanja Kosova. Pro¹lo je mnogo godina od bombardovanja Srbije i
njihovog ulaska na Kosovo do diplomatskog priznavanja. Smatram da sada treba
sakupiti materijal i pokrenuti postupak da se sudi Saka¹viliju...
* Ali, on ima i dalje podr¹ku Amerikanaca...
- Bilo ko da doðe posle Bu¹a polako æe se odreæi tog neuraèunljivog tipa.
Zapamtite, Va¹ington æe u narednom periodu tra¾iti neku drugu figuru u
Gruziji koja bi trebalo da zameni Saka¹vilija.
STANARINA 98 MILIONA
PREDSEDNICI Rusije i Ukrajine Boris Jeljcin i Leonid Kuèma potpisali su u
Soèiju 9. juna 1995. dogovor kojim su podelili biv¹u sovjetsku Crnomorsku
flotu. Rusija je dobila 82 odsto brodova, a Ukrajina 18.
Danas Rusija u sastavu Crnomorske flote ima 35 brodova koji su sposobni da
obavljaju ratne zadatke.
Potpisanim meðudr¾avnim dogovorom precizirano je da Rusija plaæa Ukrajini
godi¹nju "stanarinu" vojnih objekata i baza na Krimu 98 miliona dolara
godi¹nje.
Branko Vlahoviæ
* * * * *
©TA PI©E ©TAMPA U SVETU
SUROVO PREDAVANJE
RUSIJA je Gruziji, koja je saveznik Zapada i kandidat za ulazak u NATO,
odr¾ala surovo predavanje iz politike moæi. Zapad je izgubio sav uticaj i ne
mo¾e da uradi ni¹ta...
Saka¹vili je mislio da mo¾e raèunati na podr¹ku svojih neokonzervativnih
saveznika u Va¹ingtonu. Tbilisi je jedan od nekoliko gradova na svetu u
kojima ima mnogo bilborda sa Bu¹ovim likom i gde jedna ulica nosi njegovo
ime. Ispostavilo se da je to bila samo "podr¹ka" na reèima.
®elja Zapada da interveni¹e u korist podele, koja se manifestovala u
Jugoslaviji, Iraku i Sudanu, predstavlja vi¹e od me¹anja. Ona je ohrabrila
svaki narod i svaku pokrajinu na planeti koji trpe represiju da pomisle da u
ostvarenju svog cilja mogu pridobiti podr¹ku neke velike sile.
("Gardijan", London)
ODGOVOR NA PONI®ENJA
Kucnuo je èas za ruski revan¹: Moskva je izabrala trenutak da preðe na
radikalnu metodu, preventivni rat koji, izgleda, ima za cilj konaèno
zaustavljanje ¹irenja NATO na istok, kao i spektakularno prevazila¾enje
vojnih poni¾enja tokom devedesetih, ¹to je jedna od stalnih tema kojima se
bavio re¾im Vladimira Putina.
("Mond", Pariz)
PANDORINA KUTIJA
Za©to ohrabrujemo nezavisnost Sudanaca na jugu zemlje, ali osuðujemo ustanak
Kurda u istoènoj Turskoj? Za¹to smo stali na stranu Tibetanaca u Kini, ali
ignori¹emo Baske u ©paniji?
Kao svaka velika sila, Amerika voli pokrete za samoopredeljenje koji
destabilizuju njene rivale - Rusiju, Kinu, Iran - i protivi se onima koji bi
mogli da uznemire na¹e saveznike. To je realnost u spoljnoj politici. Ali to
je istovremeno i Pandorina kutija. Ako Amerika izabere da ne po¹tuje princip
nacionalnog suvereniteta, ona obeshrabruje ostale svetske sile da ga po¹tuju
i minira dr¾avni suverenitet ¹irom sveta.
("Los Anðeles tajms")
KAO 1914.
U Evropi je 1914. godine bilo ¹est velikih sila - Nemaèka, Francuska, Velika
Britanija, Austrougarska, Italija i Rusija - i sve one su imale teritorije
koje su kontrolisale kao imperije. Veæina tih zemalja su bile savezi
razlièitih naroda, sa unutra¹njim problemima nacionalizma. Velika Britanija
je, na primer, imala irski problem.
Danas, 2008. godine, u svetu postoji ¹est velikih grupacija - SAD, Kina, EU,
Indija, Rusija i Japan. Islam je drugo pitanje. Sve ove grupacije su u
izvesnoj meri zabrinute za ekonomsku ili politièku slabost svojih sopstvenih
pozicija.
Neke od ovih grupa su sile u usponu, ali ostale su u relativnom opadanju.
Rusiji verovatno nedostaje ekonomska ili demografska baza da odr¾i putinizam
u svetu u kome vlada konkurencija. Amerika æe verovatno jo¹ jednu generaciju
biti vodeæa svetska sila, ali njeno liderstvo je sve skuèenije. Evropa nije
re¹ila problem kulturnih razlika svojih èlanica. Kina i Indija prerastaju u
supersile. Ali ove grupacije su skoro isto toliko nesigurne kao ¹to su bile
nesigurne evropske sile 1914. godine, a nesigurne su zbog nesta¹ice
energenata u buduænosti.
("Tajms", London)
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=126606&datum
=2008-08-17
[Non-text portions of this message have been removed]
------------------------------------
===============
Group Moderator: [Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> Your email settings:
Individual Email | Traditional
<*> To change settings online go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join
(Yahoo! ID required)
<*> To change settings via email:
mailto:[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
mailto:[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
