http://www.rts.rs/page/stories/ci.html?view=story&id=10447§ionId=124
Pogledajte i link, ima veoma retkih fotografija kulturnog blaga Balkana. -n недеља, 10. авг 2008, 01:00 -> 10:36 Бескрајна плоха трајања Балкана Аутор: Слободан Алексић Не тако давно, пре само 150 година за европске географе Стара или планина Балкан била је Катена мунди, Верига Света или "Бескрајна" плоха - од Јадрана до Понта. Не тако скоро, пре више од десет година проглашена је парком природе прве категорије. Стара планина бива и остаје велика и непозната земља (terra incоgnita), дугачка 580 и широка седамдесетак километара. Од Вршке чуке код Зајечара па до рта Емине код Несебра, простире се највећа планина и биоценоза полустрва, коме је из арапске варијанате имена планинског венца подарила име Балкан. Испресецана речним токовима, плодним пољима, древним градовима, зачињна архаичним технологијама, неизмењеним дијалектима, које још увек чува исте као пре најмање хиљаду година, четвртина Старе планине је на нашој а три четвртине на бугарској територији. Другачије речено, преко 12.000 квадратних колометара изненађења, сазнања, визуелних и ароматичних сензација, које се најдуже памте и провоцирају сва друга осећања и расположења. Стара планина мирише барем на 150 ендемских биљака, јагоде, бoровницице, шуме лешника и кестена, смолу црног бора или смрче, испашу са сувата, вуну каракачанске овце, овчје млеко, качкаваљ који је њених пашњака чедо, на белмуж-већ заборављено јело Куцовлаха, на сумаглице врхова, који старопланинским долинама и пољима доносе озон или, како Старопланици кажу, календро. Мирише и на прастаре ћилиме, који се по ретким кућама са живим становницима чувају као права драгоценост, јер су у њих утакани симболи далеке прошлости и истрајавања. Једино са наше стране планине страховита запустелост је ванчулна и много јаче се осећа дијафрагмом, као каква мучнина или зла слутња, него било којим чулом. Но, то је само први утисак о планини Балкан. Она је у геологију уткана још у палеозоику, пре 600 милиона година а завршну форму добила је у еоцену, тек пре 60 милиона. У археологију улази од средњег палеолита, у технологију са Трачанима или прецизније казано - Трибалима, Бесима и Сапејима, и њиховим сазнањима о моћним жилиштима злата и готово самородног бакра, такозваној басараби керамици и првој организованој и дресирној коњици Европе. У историји је присутна још од Илијаде и касније Александра Македонског, који се пре него ће што ће поћи на грчки а затим, персијски, и поход на сав онда познати свет негде у долини Лигена - данашње Нишаве сукобио управо са њима, желевши тиме да обезбеди сигурно залеђе, пред ставарање хеленизма- прве културе спајања културе. Победио их је и према свом биографу Аријану и према званичној историографији, али и према најзначајнијем налазу европске археолгије последње деценије прошлог века. Реч је о скривници из Рогозена, код града Враце у срцу Балкана, која на златним фијалама, кантаросима и накиту до детаља прича причу не о походу великог Македонца, него о онима који су му се супротставили. Тако на једном пехару дословно пише: Басиелеус Сирм Сапаика, што се преводи, као - Сирм краљ Шопова. То нас води на пут у земљу Шопова или Шопа, који још увек настањују наш део Старе планине и још увек „орате" уместо да говоре, улазе на „порту" уместо на врата и прилично магловито, мада радо причају легенду о "цару Алесандри - кој је рек`л да се не убива башта или деда" или другим речима укинуо лапот. Њему се приписују и све мађиљћe - тумулуси у побрђима и самој планини али не и закопано злато које је по правилу римско или турско и које генерацијама и генерацијама ти горштаци траже по пећинама, поткапинама, манастириштима, градинама и локалитетима Старе планине и беспоговорно верују да постоји. Тој тврдој вери иде у прилог и прича с краја 19. века о чувеном Мити Гаги, накадашњем власнику пиротског „Тигра", коме је почетни новац за фабрику, наводно пронашла керуша Најда док је напасао овце негде изнад родног села Топли Дол, подно Миџора. Но, у истинитост тога нећемо да улазимо. Истина је да све ређи и старији становници Старе планине у потрагама за закопнаим благом трагају за својом прошлошћу, несвесни лепоте коју им планина пружа, загледани у своју муку свакодневног пољског рада и све ређа и све пустија села у делићу раја, који све сигурније постаје безљудна пустиња у срцу Европе. То је и повод нашег боравака на Старој планини, којој ћемо се "приближити" преко њеног географског, етнографског, ментално-карактерног и у сваком погледу логичног почетка Забрђа.
