http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/ljudi-i-dogadjaji/glas-javnosti-10-09-2008/kad-progovori-najveca-srpska-recna-grobnica
Održan pomen srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata izginulim
na polju Legetu
Kad progovori najveća srpska „rečna grobnica“
Izmorena od balkanskih ratova i velike Cerske bitke srpska
vojska nije bila spremna za prebacivanje u Srem i nastavak
„čišćenja“, ali su saveznici, Engleska, Rusija i Francuska,
tražili prelaz preko Save kako bi oslabili nadiranje
zajedničkog neprijatelja, priča istoričar Radovan Srdić
Narod Srema i Timočke krajine okupio se još jednom na polju Leget, kraj
monumentalnog spomenika i obale mirne Save minulog vikenda, da oda poštu
i pokloni se senima 6.500 izginulih i podavljenih boraca prvog poziva
Timočke divizije u pokušaju forsiranja Save u noći 5. i 6. septembra
1914. godine. Odlukom Vrhovne komande, nakon Cerske bitke, trebalo je
preći Savu između Čevrntije u Mačvi i Legeta u Sremu, odbiti Austrougare
i prisjediniti Vojvodinu matici Srbiji. U tom nadljudskom pokušaju
stradao je ceo puk „Hajduk Veljko“ s prvopozivcima iz negotinskog kraja
i deo puka „Stevan Sinđelić“. Neprijatelji su s mnogostruko većom
armadom, u drugom pokušaju, naterali srpske borce natrag, na nedovršeni
mostobran, i u tom metežu, pobijeno je ili se udavilo u dubokoj vodi
(deo divizije je zarobljen) na hiljade vojnika. Nedovršeni i već
sasušeni most nije izdržao, ali je u sećanjima ostala izgibenija koja se
decenijama, sve do pre deset, petnaest godina skrivala od javnosti.
- Izmorena od balkanskih ratova i velike Cerske bitke, srpska vojska
nije bila spremna za prebacivanje u Srem i nastavak „čišćenja“, ali su
saveznici, Engleska, Rusija i Francuska, tražili prelaz preko Save kako
bi oslabili nadiranje zajedničkog neprijatelja ka svojoj teritoriji i
istočnom frontu. U prvi mah, srpski vojnici, prebačeni čamcima sa
mitraljezima i četiri topa, kosili su Austrougare i zauzeli veći deo
Srema. Ali, kada je vozovima pristigla ogromna vojna pomoć iz Beča, naši
vojnici su potisnuti ka reci. Na drugoj strani obale Srbi su čekali
završetak mosta koji se nepredviđeno odužio. Stradanje je bilo neminovno
- rekao je govoreći o bici na Legetu istoričar Radovan Srdić, autor prve
knjige o tom stravičnom boju podsećajući kako je austrougarski general
Šen opisao dolazak njihovog pojačanja na Leget i u sela Šašinci i Jarak.
LEGET, SPOMENIK-GROBNICA, AUSTROUGARI PODIGLI KRST
Na mestu gde je najveća grobnica sa oko hiljadu izginulih Srba
austrougarske vlasti su 1917. godine podigle skromno spomen-obeležje:
veliki drveni krst na postolju od zidanog kamena. Kasnije, 1923. godine,
otkriven je, na poziv Sokolskog društva Mitrovice, veličanstven spomenik
na Legetu. Ispod spomenika je pet manjih grobnica. Od tada se na tom
mestu svake godine održava pomen.
STRAŠNA SLIKA
Sveštenik Bogoljub Bošnjaković, kako piše u knjizi „Bitka na Legetu“
Radovana Srdića, sećao se celog događaja:
- Slika na Savi bila je strašna. Leševi na sve strane u većim i manjim
gomilama. Najviše blizu mosta. Ležali su jedan preko drugoga. Ostali su
samo dronjci od mosta. Posle je iskopana jedna ogromna grobnica. Bilo je
i mnogo manjih raka. Tako su se, nakon pet dana od pogibije, smirile
kosti srpskih boraca. Svi su ostali na Legetu, na malo uzdignutoj obali,
desetak metara pod Save, kao na večnoj straži.
- Bila je to veličanstvena predstava uništavanja koju će snaga od 30
cevi, za nekoliko minuta, naneti neprijatelju. Sve to izaziva
oduševljenje i veru u blisku pobedu.
- I tako je, kazuje Srdić, ka nedovršenom mostu dužine 370 metara
nagrnula rulja vojske. Nastao je neviđeni metež. Most se pod teretom
mase vojnika povijao i lomeći se raspadao. Nastao je užasan prizor.
Zvižduk metaka i grmljavina topova zaglušivali su jezive krike
davljenika. Reka je tada ponela svoje žrtve. Rastureni delovi mosta i
čamaca plivali su zajedno sa davljenicima.
Vojničku čast spasao je major dr Milivoje Petrović (praunuk hajduk
Veljka Petrovića) koji je, ne plašeći se za život, sa vojnikom Jakovom
Nihilom, preoteo već zarobljenu zastavu 13. puka. Zastava je i danas
sačuvana u Vojnom muzeju u Beogradu. Među Sremcima pridošlim na pomen
susrećemo Milenka Dobrića iz Jarka. On kaže kako je kopajući temelj za
kuću pronašao čaure iz 1909. i 1912. godine, kao i četvrtaste bombe.
Miodrag Cvejić, dugogodišnji šumarski radnik na Legetu, priča o
pronalasku municije, ljudskih kostiju, celih vilica, dugmadi od
vojničkih bluza... Nailazio je, veli, i na cele manje zajedničke
grobnice duž cele obale i u okolnim šumama, negdašnjoj poljani i ledini.
Dragoljub Vukosavljević sa prijateljima iz Šašinaca, još kao dete
kupajući se u Savi, nalazio je u mulju bajonete, delove oružja, metke...
U Muzeju Srema rekli su nam da ne postoji stalna postavka o Prvom
svetskom ratu, pa ni legetskoj tragediji mladih Timočana. Bila je manja
izložba pre više godina, a predmeti su u depou. Nema ni kataloga. Na
spomeniku su ukradena mesingana slova zamenjena plastičnim. Ukraden je i
bronzani grb Srbije, ostale su samo šipke. Nestali su i lanci sa
monumenta. Mnogo je korova i očevidno je da najveća srpska rečna
grobnica i bojno polje Leget polako padaju u zaborav. Savez potomaka
oslobodilačkih ratova brine koliko može, tradiciju čuva i grad
Mitrovica, ali, kao nekad, nema đaka i mladih.
Autor:
Brana Filipović <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/162>
