http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/politika/glas-javnosti-14-09-2008/drzava-u-drzavi-srbiji
Hoće li u Vojvodini biti isprobana formula „više od autonomije,
manje od nezavisnosti“
Država u državi Srbiji
Nacrt novog statuta Vojvodine predviđa vladu, razvojnu banku,
predstavništva u inostranstvu... Pajtić: Savet nacionalnih
zajednica neće biti drugi dom pokrajinske Skupštine, već
konsultativno telo
BEOGRAD - Novi statut Vojvodine trebalo bi da bude usvojen 14. oktobra
na sednici Skupštine, pošto prethodno prođe dvonedeljnu javnu raspravu i
usvoji ga Izvršno veće. Konačan stav o njemu trebalo bi da da Skupština
Srbije.
Prema predlogu prednacrta statuta, pokrajina Vojvodina imala bi tri
geografske oblasti, pri čemu teritorija ne bi mogla da se menja bez
saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, većinom od ukupnog
broja birača. Novim statutom predviđena je nacionalna ravnopravnost
Srba, Mađara, Slovaka, Hrvata, Crnogoraca, Rumuna, Roma, Bunjevaca,
Rusina i drugih brojčano manjih zajednica. Glavni grad Pokrajine trebalo
bi da bude Novi Sad, dok simbole - grb i zastavu uređuje pokrajinska
Skupština. Imovina Pokrajine utvrđuje se statutom i zakonom, a njome
raspolažu i upravljaju organi koje određuje parlament.
Pokrajina može da zaključuje međunarodne ugovore iz svoje nadležnosti,
može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona, a može osnivati i
predstavništva u inostranstvu radi promocije i unapređenja svojih
privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turističkih kapaciteta.
Autonomna pokrajina može donositi pokrajinske zakone na predlog vlade,
najmanje pet poslanika, jedinice lokalne samouprave ili najmanje 30.000
birača. Isti broj birača može da traži raspisivanje referenduma o
pojedinim pitanjima iz nadležnosti APV.
NADLEŽNOSTI POKRAJINE
Nadležnosti pokrajine su: prostorno planiranje, regionalni razvoj,
poljoprivreda i vodoprivreda, ruralni razvoj, šumarstvo, lov i ribolov,
turizam, ugostiteljstvo, banje i lečilišta, zaštita životne sredine,
industrija, zanatstvo, rečni i železnički saobraćaj, uređenje puteva,
sajmovi i druge privredne manifestacije, prosveta, sport, kultura,
nauka, inovacije, tehnološki razvoj, zdravstvo i socijalna politika,
javno informisanje na pokrajinskom nivou (osniva javnu radiodifuznu
ustanovu Pokrajine), razvoj infrastrukture, kapitalnih ulaganja i druge
oblasti. Autonomna pokrajina nadležna je za službenu upotrebu jezika i
pisma i saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. Može da predlaže i
mrežu sudova na teritoriji Pokrajine.
Predviđeno je da Pokrajina ima šest upravnih okruga: na teritoriji Bačke
- u Subotici i Somboru, Banata - u Kikindi, Vršcu i Zrenjaninu i Srema u
Sremskoj Mitrovici. Najviše predstavničko telo je Skupština, koju čini
120 poslanika, a formira se i savet nacionalnih zajednica, kao posebno
telo od 30 članova.
Skupština bira i razrešava pokrajinsku vladu većinom glasova od ukupnog
broja poslanika, dok glasanje o poverenju vladi može da zatraži najmanje
30 poslanika. Ministar u pokrajinskoj vladi ne može biti poslanik,
odbornik, niti član Vlade Srbije ili izvršnog organa u lokalnoj samoupravi.
Pokrajinski budžet, predviđeno je, iznosi najmanje sedam odsto budžeta
Srbije, dok se njegove tri sedmine koriste za finansiranje kapitalnih
rashoda. Da bi došlo do promene Statuta Vojvodine, potrebno je da zahtev
podnese jedna trećina ukupnog broja poslanika, pokrajinska vlada,
nadležno telo Skupštine zaduženo za ustavno-pravni položaj APV i
najmanje 40.000 birača. O predlogu za promenu odlučuje Skupština
dvotrećinskom većinom ukupnog broja poslanika. Statut stupa na snagu
danom proglašenja u Skupštini.
Najavljujući usvajanje statuta APV u oktobru, predsednik Izvršnog veća
Bojan Pajtić rekao je da Savet nacionalnih zajednica neće biti drugi dom
pokrajinske Skupštine, već konsultativno telo, koje će davati mišljenje
o predlozima od značaja za očuvanje identiteta nacionalnih zajednica.
Pajtić je najavio formiranje razvojne banke Vojvodine, koja je, kako je
rekao, korak dalje u odnosu na postojeći Fond za razvoj.
Ovakav predlog statuta APV naišao je na oštru osudu mnogih javnih
ličnosti i opozicije. Profesor Dragan Nedeljković, predsednik Srpskog
narodnog pokreta „Svetozar Miletić“, smatra da je novi statut „korak ka
otcepljenju i zloupotreba autonomije“.
- Uvek smo smatrali da je autonomija imala smisla u tuđoj carevini, kada
je ona bila štit od germanizacije, mađarizacije, a da nema taj smisao i
opravdanje u državi srpskoj i jugoslovenskoj - kaže profesor Nedeljković.
Dodaje da je „autonomija put ka daljem drobljenju srpske države“.
- Smešni su oni koji ismevaju teoriju zavere, jer zavera je očigledna u
praksi, svakoga dana i na svakom mestu - naglašava profesor.
Šef poslaničkog kluba SRS-a u pokrajinskom parlamentu Milorad Mirčić
tvrdi da je najava usvajanja statuta Vojvodine „priprema za
samostalnost, odnosno samostalnu državu Vojvodina“.
- Pojmovi koji se koriste, kao što je vlada Vojvodine, nešto je što
simbolizuje državnost. Predviđa se da vlada može da donosi uredbe koje
mogu da budu u suprotnosti sa važećim republičkim zakonima, a jedina
institucija koja može da ih procenjuje je Ustavni sud, ali je pitanje ko
će da sanira posledice tih uredbi - kaže Mirčić.
Nagoveštaj formiranja „centralne razvojne banke“ po njemu je put ka
stvaranju nacionalne narodne banke, što bi označavalo privrednu i
finansijsku samostalnost jedne buduće samostalne države.
- SRS će glasati protiv ovakvog dokumenta, i na republičkom i na
pokrajinskom nivou - kaže Mirčić, dodajući da osporavanja tog dokumenta
mogu biti tumačena kao „sprečavanje decentralizacije Srbije, što je put
u internacionalizaciju vojvođanskog pitanja“.
Autor nacrta statuta Vojvodine Dragoslav Petrović kaže da za te
„insinuacije nema osnova, jer sva predviđena rešenja tek treba da idu na
javnu raspravu i mogu se menjati.“
- Sva rešenja zasnivaju se na rešenjima Ustava Srbije, kako u pogledu
nadležnosti, tako i u pogledu načina korespondencije. Nikakvih državnih
obeležja nema, niti postoje takva zalaganja - kaže Petrović.
Dodaje da će akt ići na usvajanje u Skupštinu Srbije, a da formiranje
razvojne banke Vojvodine ne znači i državnost Vojvodine.
- Razvojna banka Vojvodine nema nikave prerogative za monetarni sistem,
niti za odlučivanje u onome što su prerogativi države. Prema tome, onaj
ko o tome priča očito ne poznaje materiju o kojoj govori - zaključuje
Petrović.
