http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/svet/glas-javnosti-15-09-2008/indija-i-kina-kupuju-zemlju-sirom-sveta
Nedostatak životnih namirnica utiče na strateška opredeljenja
Indija i Kina kupuju zemlju širom sveta
Glasnici su se uputili u Latinsku Ameriku, Australiju i u
Afriku. Novi „latifundisti“ reklo bi se ne pretenduju na rusku
zemlju - čije zakonodavstvo zabranjuje strancima da kupuju
seoska dobra. Ali, ima mnogo načina da se zaobiđe zakon, što
se i događa po napuštenim selima
Vlada Indije donela je program kupovine zemlje u širom sveta, a nešto
ranije sa sličnim merama oglasila se Kina. Rukovodstva tih država veoma
su zaplašena problemom nedostatka životnih namirnica. Nahraniti
milijarde ljudi - nije lak zadatak, a svoje zemlje nemaju dovoljno. Tako
su i rešili da izdvoje ogromne sume za kupovinu imovine tamo gde je ima
mnogo. Glasnici su se uputili u Latinsku Ameriku, Australiju i u Afriku.
Novi „latifundisti“ reklo bi se ne pretenduju na ogromnu rusku zemlju -
čije zakonodavstvo zabranjuje strancima da kupuju seoska dobra. Ali, ima
mnogo načina da se zaobiđe zakon, što se i događa po napuštenim selima.
U Rusiji više nego bilo gde na svetu ima napuštenih seoskih dobara.
Najmanje trećina nekada obradivih polja zarasla je u korov. Pri tom,
proizvoda nema dovoljno, oni poskupljuju, a zavisnost od uvoza već ima
katastrofalne razmere. Ali, priroda ne trpi pustinju, pa u sela umesto
ruskih seljaka stižu stranci.
*STRANCI SPASAVAJU RUSKU ZEMLJU?
*
Stranci tvrde da, u stvari, spasavaju rusku zemlju.
- Mi upravljamo sa 300 hiljada hektara zemlje od koje obrađujemo 250
hiljada, kaže direktor za razvoj UK Agroinvesta Boris Rozenvald.
Ruski poljoprivrednici na to samo odmahuju rukama.
- S jedne strane, meni je neprijatno da će našom zemljom upravljati neki
stranac. S druge, kupoprodaja obradivog zemljišta je kod nas vrlo
kriminalizovana sfera, gde stranci mogu zavesti red, smatra rukovodilac
Moskovskog međuregionalnog povrtarstva Andrej Tumanov.
Patriote imaju svoju istinu, stranci svoju. Ali ostaje činjenica: u
Indiji i Kini su izdvojene ogromne sume novca za kupovinu zemlje van
granica, a ruska napuštena polja postala su sada, kao nikada, zapuštena.
Pa zato i nije mali broj onih koji se ozbiljno ne pitaju: zašto da se
strancima ne dozvoli legalna kupovinu zemlje, kad se dozvoljava da je
uzimaju nelegalno?
Saznati koliko zemlje se nalazi pod stranom kontrolom gotovo je
nemoguće: u Rusiji nema takve statistike. Ali da kupovine ima, to je
evidentna činjenica.
- Ako se ne računa ruski Daleki istok, pretpostavlja se da stranci
kontrolišu u Rusiji oko milion hektara oranica, smatra generalni
direktor Instituta za agrarno tržište Dmitrij Riljko.
Dakle: milion hektara - pre svega u evropskom delu Rusije. Iza Urala
situacija je još maglovitija. Zakon, donet 2002. godine, dozvoljava
strancima da uzimaju zemlju na duži rok u zakup, ali ne i u trajno
vlasništvo. Ipak, u praksi to ne funkcioniše.
- Evo, na primer, najveći posednik ruskih oranica je skandinavski
investicioni fond Black Earth Farming koji, prema njihovim podacima,
kontroliše 300 hiljada hektara seoskih dobara, ističe Riljko. -
Skandinavci su razradili pravnu proceduru - zemlju kupuju njihove
ćerke-firme ruskih kompanija. Postoji i druga, još „modernija“ varijanta.
- Stranci mogu da kupe seoska dobra preko penzijsko-invalidskog fonda
nekretnina, u kojem ima udeo neko rusko lice, kaže Jurij Borisenko iz
advokatske kancelarije „Vegas-Leks“. Sve je zakonito.
Kini i Indiji nemaju dovoljno svojih teritorija da bi obezbedili sebi
hranu. I nije potrebno biti Nostradamus da bi se shvatilo - pre ili
kasnije te zemlje će se okrenuti i prema ruskoj zemlji. Nije davno kako
su Kinezi predložili Rusiji da joj da u zakup milion hektara sibirske
šume. U tome još nisu uspeli. Šta se događa preko lažnih firmi - niko ne
zna. .
Samo naivan čovek će poverovati da će oni kupovati oranice u Kanadi, ako
ih mogu kupiti u Rusiji, i to nekoliko puta jeftinije. Dovoljno je otići
u rusko Primorje, da bi se uverili: u tom regionu sve povrće odavno gaje
Kinezi. A u Mešćevskom okrugu Kalušske oblasti seosko domaćinstvo vodi
Indijac Radžinder Sing, a u tome mu pomažu ne njegovi sunarodnici, već
ruski seljaci. Za pet godina rada on je već u toj oblasti otvorio
nekoliko stotina radnih mesta i „oživeo“ više desetina hektara zapuštene
zemlje. Nažalost, takvih „zakonitih“ primera nema mnogo. Često strani
investitori prividno eksploatišu dobra, a, u stvari, čekaju da ona
poskupe. I oni su u pravu - u poređenju s američkim i evropskim
predelima, ruski su ispod cene.
Pa i kako mogu biti skupi, ako se u u celoj Rusiji mnoga napuštena polja?
Autor:
