http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/index.1.sr.html
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/index.1.sr.html%22>
Стогодишњица анексионе кризе
Отмица „српске Бургундије”
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/Otmica-srpske-Burgundije.sr.html%22>
Без савезника, са нереформисаном војском и без новог наоружања, мала
краљевина била је у могућности само да се ослони на дипломатију
Српски престолонаследник принц Ђорђе Карађорђевић обратио се окупљеном
мноштву по повратку из Русије где се срео са царем Николајем II. Ватрени
говор закључио је недвосмисленим покличем: „Зато будимо спремни да своја
права, ако нам их други не буду могли да заштите, бранимо и тражимо
гвожђем и оловом, не питајући колики је непријатељ, него где је...
цео текст
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/Otmica-srpske-Burgundije.sr.html%22>
Понављачи историје
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/Ponavljachi-istorije.sr.html%22>
Данас су анексије и окупације, дабоме, неприхватљиве. То не значи да оне
не постоје; промењена је само терминологија. Анексије се данас
прерушавају у „осамостаљења”, а окупације у „ослобођења”.
Када је 1908. године аустроугарском анексијом Босне и Херцеговине избила
тзв. анексиона криза, свет се нашао пред вратима рата. Криза је почела
неочекивано – Аустроугарска је на основу одлуке Берлинског конгреса
1878. године ушла у Босну и Херцеговину како би успоставила „ред и мир”,
али су обе провинције формално остале саставни део турске царевине....
цео текст
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/Ponavljachi-istorije.sr.html%22>
Од Берлинског до Дејтонског споразума
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/Od-Berlinskog-do-Dejtonskog-sporazuma.sr.html%22>
На приговор турских званичника да у овом акту нема ни слова о анексији
БиХ, Палавичини је рекао да „анексија, додуше, не одговара слову, али
одговара духу Берлинског уговора”. Та формула чује се и данас, поготово
када поједини међународни званичници говоре да није важно слово, него
дух Дејтонског споразума, подсећа историчар Ђорђе Микић
/Од нашег сталног дописника/ *Бањалука –* Аустроугарска анексија Босне и
Херцеговине је, по оцени историчара др Андреја Митровића, представљала
„прекретницу у међународном политичком животу”. Јер, то је било
једнострано кршење међународног права, односно споразума који су велике
силе склопиле на Берлинском конгресу у лето 1878....
цео текст
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/Od-Berlinskog-do-Dejtonskog-sporazuma.sr.html%22>
Додикова претња осамостаљењем
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/Dodikova-pretnja-osamostaljenjem.sr.html%22>
Попут западноњемачких либералних интелектуалаца, који су све до пада
Берлинског зида негирали толико природну тежњу свога народа да се поново
нађе у једној држави, да не би били оптужени за нацизам, и ови наши
овдје, из страха да би могли бити оптужени за национализам, бјеже и од
гласне помисли да се сународници из Српске и Србије поново нађу под
заједничким државним кровом
Чик, ко смије наглас да каже да би Република Српска и Република Србија
требало да се уједине?! Уочи дана Д, када су се САД и водеће земље ЕУ
спремале да званично признају осамостаљење Косова, западни дипломати су
облијетали добро обавијештене кругове у Бањалуци и Београду и у своја
министарства слали дневне процјене о томе како ће реаговати народ на
двије обале ријеке...
цео текст
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/Dodikova-pretnja-osamostaljenjem.sr.html%22>
Време мањина
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/Vreme-manjina.sr.html%22>
Садашња употреба двоструких аршина, позивањем на неистину о „суи
генерис“ примеру Косова, само одлаже успостављање владавине права и
омета европску интеграцију читавог региона
Мало је вероватно да би чланице УН које су признале Косово нагло
прионуле спровођењу „саветодавног мишљења“ ИЦЈ уколико би оно било
супротстављено њиховој досадашњој политици, јер „мишљење“ ИЦЈ не
подразумева ту врсту обавезе. Генерална скупштина УН може да поступи у
складу са мишљењем ИЦЈ, а и не мора, иако је тражила савет. На крају,
Међународни суд...
цео текст
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/Vreme-manjina.sr.html%22>
Русија опет кључни играч
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/rusija-opet-kljucni-igrac.sr.html%22>
Земље Балкана морају да схвате да границе нису свете, да моћ Запада није
што је некада била и да не би требало да добровољно подлегну спољним
притисцима
Пре тачно сто година Аустрија је анектирала Босну и Херцеговину. Бечка
отимачина представљала је кулминацију одлука „великих сила” донетих на
Берлинском конгресу у лето 1878. Немачки канцелар Ото фон Бизмарк позвао
је велике европске силе да заједно поврате територије које је Русија
освојила у руско-турском рату и тако подупру накруњено Отоманско
царство. Као последица тога,...
цео текст
<ttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/stogodisnjica-aneksione-krize/rusija-opet-kljucni-igrac.sr.html%22>
