Kad se dolar zakašlje
Borislav Lalić, 27.09.2008 18:22:35
Recesija
Amerika je u popriličnom finansijskom haosu i, što je još gore, u neizvesnosti
da li će ta moćna zemlja ovog puta uspeti da izbegne recesiju, sličnu onoj iz
1929. godine. Stvari mogu, ako već nisu, krenuti u najgorem smeru, koji prelazi
preko one vododelnice na kojoj investitori i štediše počnu da gube poverenje u
američki dolar i u američke finansijske institucije.
Zaljuljala se moćna tvrđava Volstrita. Počeo je da puca onaj začarni krug u
kojem su berze, banke i investicioni fondovi vrteli stotine milijardi dolara, i
na berzanskim špekulacijama i mimo njih, ostvarivali basnoslovne zarade.
- Mislim da je definitivno za nama zlatna era u kojoj je bilo tako lukrativno
baviti se bankarstvom i finansijskim uslugama - izjavio je Kenet Luis, jedan od
zvaničnika iz vrha Bank of Amerika.
Sve je krenulo naopako prošle godine u avgustu kada je počeo da puca lanac
hipotekarnih kredita, jer su američke finansijske institucije, banke i
investicioni fondovi, davali šakom i kapom kredite za kupovinu kuća i stanova,
uopšte ne cepidlačeći na tome da li su kupci solventni. A onda je lanac počeo
da puca. Kupci nisu mogli da vraćaju sve veće rate, cene nekretnina su počele
da padaju, sunovratile su se i akcije investicionih banaka, i bankrotstvo je
zakucalo na njihova vrata. Stotine hiljada ljudi su na tom lomu ostali bez
domova.
Tada je na scenu stupila i državna administracija da spasava šta se spasti
može. Američka Banka federalnih rezervi (FED) hitro je odobrila prvu injekciju
od 30 milijardi dolara, da bi predupredila bankrotstvo banaka. Malo je to
vredelo. Spirala krize je uzela maha.
AmeriČki ministar finansija Henri Polson i guverner centralne banke Ben
Bernanke su trenutno najzauzetiji ljudi u Americi. U dogovoru sa predsednikom
Bušom, treba da spreče recesiju u Americi, odnosno u celom svetu. Koliko god da
je dolar oslabio, i dalje je na snazi ona dobro poznata opaska: kada se dolar
zakašlje, svetske finansije trese groznica.
Njih dvojica su predložili šefu Bele kuće, a on je to prihvatio, da od Kongresa
zatraži odobrenje da se iz budžeta izdvoji 700 milijardi dolara kao prva, hitna
injekcija za sprečavanje haosa na Volstritu i predupređenje recesije. Ministar
Polson, ako ta inicijativa prođe u Kongresu, postao bi prvi američki
"finansijski car". Nikada od formiranja prve američke vlade, pre više od dva
veka, nijedan ministar nije imao toliku vlast i toliko novca.
Taj postupak je izazvao žestoke reakcije. "Gura li nas to Buš u državni
socijalizam?", kažu kritičari i dodaju - "a šta je bilo sa onim Reganovim
konceptom neoliberalnog kapitalizma, koji je i Buš prihvatio, ubeđujući nas da
sve rešava tržište?!"
Mnogo su uverljiviji kritičari koji kažu da će finansijska injekcija koštati
američke građane po 2.500 dolara po glavi, što je nepravdno, jer kada se stvari
ogole, ispada da oni, nedužni građani, plaćaju pohlepu banaka koje su htele da
se preko rizičnih poslova i špekulativnih kredita obogate na brzinu.
Poslednjih dana je zabeleženo da se investitori povlače sa Volstrita, da se
novac sklanja u zlato i naftu, da je u američkim finansijskim kompanijama više
od 100.000 ljudi ostalo bez posla, da posustaje ritam privrednog rasta, da u
svetu počinje da vlada psihoza straha i neizvesnosti.
PRIMAT
NEMAČKI ministar finansija Per Stajnbrik bez okolišenja je procenio domete
sadašnje krize na Volstritu: "Amerika gubi status globalne finansijske
velesile. Volstrit i svet neće više biti isti. Pojavili su se novi finansijski
centri u Evropi i Aziji. Svetski finansijski sistem postaje multilateralan."
CRVENE BROJKE
AMERIČKI dug popeo se ove jeseni na nešto više od 10 biliona dolara, što će
reći da svaki Amerikanac, a ima ih 303 miliona, u ovom trenutku duguje 30.000
dolara. Pošto stalno troši više nego što ima, Amerika bi trebalo svakog dana da
uknjiži dve i po milijarde novog zajma. To je do sada funkcionisalo, jer je
američko tržište bilo prijemčivo za strane investitore i kupce dolara.
Ekonomski analitičari smatraju da taj lanac jednog dana mora da pukne. Američka
administaracija se ne usuđuje da preseče taj čvor. A on se može razrešiti samo
na jedan način - da se povećaju porezi i smanji vojni budžet od preko 500
milijardi dolara.
OZBILJNA ZABRINUTOST
PRVA od tri debate predsedničkih kandidata Baraka Obame i Džona Mekejna bila je
posvećena spoljnoj politici, ali je - sticajem alarmantnih okolnosti - dobar
deo bio posvećen tekućoj krizi finansijskog sistema SAD. Pretendenti na mesto u
Beloj kući iskazali su ozbiljnu zabrinutost zbog te situacije, pri čemu je
Mekejn bio mnogo veći zagovornik plana koji, kao rešenje, forsira Bušova
administracija. Sl. P.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=129354&datum=2008-09-28
[Non-text portions of this message have been removed]
