http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/tema/glas-javnosti-30-09-2008/treba-nam-velika-albanija
TAČIJEV POLITIČKI MENTOR - REDŽEP ĆOSJA - TRAŽI DA SE KOSOVO
UJEDINI SA ALBANIJOM (2)
Treba nam velika Albanija
Od istorijskog, ekonomskog i sveukupnog interesa Albanaca je da se
Kosovo ujedini sa Albanijom.
Bilo bi mnogo bolje za Albance da žive u većoj i jačoj državi nego u dve
slabije, siromašnije države, a to je, verujem, prihvatljivije i našim
balkanskim komšijama.
Samo ujedinjeni Albanci mogu postati istinski razvijeni i jaki na Balkanu.
Kosovo bi Albaniju oslobodilo od njenih zala, a Albanija bi oslobodila
Kosovo od njegovih tipičnih zala
Proces ponovnog oblikovanja Balkana se može nastaviti, a to ne mora biti
povoljno po nas Albance - rekao je Redžep Ćosja listu Šćipi iz Tirane,
iz kojeg Glas prenosi drugi deo tog intervjua.
Postoje li rizici koji prete novoj državi Kosova? Ako postoje, koji su i
šta se može uraditi da se izbegnu?
Ranije sam pominjao koji su to rizici koji prete i koji će i nastaviti
da prete kosovskoj državi. Ima rizika koji dolaze iz Srbije, iz Severne
Mitrovice i iz srpskih enklava ukoliko ne prihvate suživot sa građanima
Kosova. Mi možemo izbeći ove rizike prevashodno putem saradnje sa SAD i
EU. Uz to, takođe postoje rizici koji dolaze sa samog Kosova. Mi se
obično ne bavimo ovakvim rizicima i ne želimo da čujemo za njih.
Međutim, istorija je pokazala da unutrašnji rizici za jednu državu mogu
biti destruktivniji nego li spoljašnji. Brinem se da postoji moguća
trulost iznutra, sa moralnog, duhovnog, kulturnog ili pravosudnog
stanovišta. Brinem se da ljudi koji su na vlasti nemaju savesti i osećaj
odgovornosti. Brinem se zbog uskogrudih ljudi na vlasti, primitivnih
ljudi na vlasti koji misle samo na sebe... Neka nam je Bog u pomoći!
NEKI BI DVE ALBANSKE NACIJE!
- Neki ljudi koji rade na nekim fakultetima, na kosovskoj Akademiji
nauka i umetnosti, kao i u nekim kulturnim institucijama gde su pronašli
svoje intelektualno ispunjenje i svoje ličnu korist u ovom separatizmu
unutar albanske nacije. A prava istina je da njihovu predmodernu,
reakcionarnu ideologiju podstiču neki strani krugovi i, izgleda, neke
ambasade u Prištini. Moguće je da su kosovske državne institucije pod
pritiskom da podele Kosovo i Albaniju kao dve različite nacije - rekao
je Ćosja za Šćipi.
ŠĆIPI, URIM I REDŽEP
Kosovski književnik, profesor i politički aktivista Redžep Ćosja dao je
„ekskluzivni“ intervju albanskom listu Šćip iz Tirane. Intervju je vodio
glavni urednik lista, Urim Bajrami, koji je inače nedavno boravio u
Beogradu na Svetskom kongresu Međunarodnog pres instituta (IPI), a
povremeno piše i za regionalnu agenciju BIRN Gordane Igrić. Intervju je
objavljen pod naslovom „Ćosja: Zašto se Kosovo mora ujediniti sa Albanijom“.
RUSIJA JE VELIKI BRAT SRBIJE!
A Rusija? Zašto ona još insistira na korišćenju svog veta, uprkos
činjenici da Kosovo već ima svoju nezavisnost i da je 50 država to
prihvatilo? Da li vidite moguću promenu u njenom stavu nakon što je
Medvedjev zamenio Putina?
Rusija je velika, jaka država i spoljna politika takvih država, a i
njihova unutrašnja politika, ne menja se lako i brzo. One slede
dugoročnu, trajnu politiku. Samo male države menjaju politiku. Rusija je
veliki brat Srbije i, kao što smo svi videli, nije zaboravila i neće
zaboraviti to bratstvo. Međutim, ovo nije jedini razlog zašto Rusija ne
priznaje Kosovo. Tu takođe postoje i geopolitički interesi. Drugi razlog
za ovo odbijanje se vidi u ruskoj politici prema Južnoj Osetiji,
Abhaziji i Gruziji. Sada kada je Rusija priznala nezavisnost te dve
regije, ona bi trebalo da prizna i nezavisnost Kosova. Međutim, ona to
ne čini jer nije sigurna da će zapadne zemlje priznati Južnu Osetiju i
Abhaziju. To je politička trgovina.
Kakva je budućnost kosovske države u pogledu ne samo Albanije, već
Makedonije, Srbije ili Crne Gore - u svetlu činjenice da mnogi Albanci
žive u ovim zemljama?
Odnosi Kosova sa Albanijom i Albanije sa Kosovom su posebno pitanje. Na
njihovim je političkim i intelektualnim klasama da razmišljaju o ovoj
vezi, o tome kakav kvalitet bi ona trebalo da ima i kakav treba da bude
njen istorijski cilj. Oni treba da razmišljaju i odluče u skladu sa
aspiracijama svog naroda. Odnosi Kosova sa Makedonijom, Crnom Gorom i
Srbijom ne zavise samo od Kosova, već takođe i od Makedonije, Crne Gore
i Srbije, kao i od Albanaca koji žive u ovim državama. Budućnost može
doneti neke nove vizije, nove ciljeve i nove odnose na Balkanu. Može se
reći da geopolitičke promene na Balkanu još uvek nisu završene.
Smatrate li da nam je potrebna platforma za zajedničku akciju i
integraciju albanskog faktora na Balkanu?
Nema sumnje da su međunarodne okolnosti na kraju dvadesetog i početku
dvadeset prvog veka favorizovale Albance i da ih one i dalje favorizuju.
Ovaj period je Albancima doneo prilike koje oni nisu imali još od
petnaestog veka. A sve će u velikoj meri zavisiti od samih Albanaca - da
li će biti u stanju da iskoriste ove prilike kako bi se konsolidovali
kao nacija, da se razviju, napreduju i odrastu politički, ekonomski,
kulturno i kao civilizacija kako bi postali jedna istinska moderna nacija.
Među nama, međutim, postoje neki kratkovidi ljudi koji žele da podele
albanski faktor, albansku naciju. Takođe postoje ljudi koji imaju
različita istorijska stanovišta. Prilike koje sam ranije pomenuo neće
biti iskorišćene ukoliko ne bude postojala politika integracije
albanskog faktora. Na Kosovu raste jedna grupa separatista, otvorenije
nego u državi Albaniji. Oni žele da odvoje kosovske Albance od onih u
Albaniji.
Niste oklevali da govorite u prilog ujedinjenja Albanaca, tačnije -
ujedinjenja Kosova sa Albanijom. Jednom ste rekli da, i ja ću to sada
citirati: „Ovo će se jednoga dana i desiti, uprkos činjenici da raste
broj feudalnih gospodara i njihovih slugu koji se ekstremno protive ovoj
ideji „. Da li još uvek stojite pri ovoj ideji i zašto? Da li je bolje
imati dve države u regionu ili jednu koja je veća i jača?
Naravno da je moje mišljenje još isto. Od istorijskog je interesa, kao i
od vitalnog, ekonomskog i sveukupnog interesa Albanaca da se Kosovo
ujedini sa Albanijom. Bilo bi mnogo bolje za Albance da žive u većoj i
jačoj državi nego u dve slabije, siromašnije države. Ovo je, verujem,
prihvatljivije i našim balkanskim komšijama. U krajnjoj analizi, Kosovo
je sve do 1912. god. uvek pripadalo geografskoj i etničkoj oblasti koja
se zove Albanija. Samo ujedinjeni, Albanci mogu postati istinski
razvijeni i jaki na Balkanu. Samo ujedinjeni oni će biti u stanju
uvećavati svoje vrednosti i braniti se od zala. Kosovo bi Albaniju
oslobodilo od njenih zala, a Albanija bi oslobodila Kosovo od njegovih
tipičnih zala...
Iz različitih interesa i razloga, uloga Sjedinjenih Američkih Država i
Evrope u podršci nezavisnosti je bila očigledna. Međutim, mnogi
analitičari su primetili i ponešto neeksponirano povlačenje SAD i
primetniji angažman evropskih institucija? Zašto se odvija ovakva
promena uloga?
Kosovo se nalazi u Evropi i mi se nadamo da će ono, jednoga dana, u ne
tako dalekoj budućnosti biti primljeno u ujedinjenu Evropu. Sada, kada
je većina posla obavljeno, prevashodno zahvaljujući Sjedinjenim
Državama, one mogu dozvoliti Evropi da ima veću nadzornu ulogu na
Kosovu, ulogu koja će, na kraju, voditi ka većem suverenitetu. Pa ipak,
američki faktor i američka politika ostaju ovde, čak i ako se američko
prisustvo smanjuje. Mislim da stvari na Balkanu ne bi bile dobre bez
Sjedinjenih Američkih Država.
Autor:
