http://www.nspm.org.yu/koment_2007/2008_grbic100h.htm
Politički život
*Zoran Grbić*
Pismo “Helsinškog optuženika ” sa sante leda
Još od detinjstva i gledanja kaubojskih filmova, znam da su lokalne
berbernice i “saluni” neka od najzanimljivijih mesta u svakom gradu. Iz
tih filmova sam naučio da svaki kauboj nije morao da kupuje novine da bi
saznao šta se dešava u svetu, nego da je bilo dovoljno da poseti svog
berberina, koji bi mu za vreme brijanja do u detalje ispričao svaki
detalj i svaku novost koja bi mogla da ga zanima.
Dok sam pre par dana sedeo kod svog brice, pažljivo sam slušao najnovije
tračeve iz sveta domaće estrade, nove vesti o pevaljkama i njihovim
projektima, uz poneku “insajdersku” informacije i sa svetske scene,
vezane za skoro održani koncert Madone u Budvi. Onda sam dobio sms
poruku u kome su me obavestili da se moje ime nalazi u famoznom
Izveštaju o stanju ljudskih prava. Prvo mi je začudilo to što me moj,
dobro obavešteni brica nije prvi obavestio o tome, pa sam ga onda pitao,
mislio sam da je možda krio tu informaciju od mene, da me ne bi
uznemirio u toj delikatnoj situaciji kakvo je šišanje. Nije me začudilo
što nije znao za to, nego što nije znao ni za Helsinški odbor, ni za
gospođu koja stoji iza toga, a kamoli za Izveštaj i sve ono što rade.
Onda sam mu nabrojao još nekoliko imena poznatih gospoja/ica iz tog
društvenog “sektora” od kojih nije znao ni jednu, iako mu obavezna
upućenost u lokalne prilike stoji u opisu radnog mesta.
Naravno, za Hag i haške optuženike je čuo, nije on baš toliko
neobavešten berberin. Tamo se, po njegovom mišljenju, nalaze pritvoreni
srpski junaci, zatočeni od strane “belosvetske bagre”. Gledam ga, to je
mladić od dvadeset i pet godina i mislim da je prosečan u svakom
pogledu. Što se tiče politike, ne zanima ga puno, važnije su mu druge
stvari, ali ume da prepozna nepravdu. Dame koje sam mu spomenuo bi ga iz
cuga, bez razmišljanja, proglasile za srpskog nacionalistu. A on to
nije, iako bi zbog svoje lične istorije i te kako imao puno pravo da to
bude. Čak je na prošlim izborima glasao za Demokratsku stranku i Borisa
Tadića. Jer i on, dobri neobavešteni berberin, iako sa razvijenim
osećajem pravde, hoće da ide u Evropu. I hoće da živi bolje.
Ono što nepoznate gospođe i ostali pisci Izveštaja ne znaju jeste da
većina ljudi o kojima su pisali ipak nisu nacionalisti, barem ne u onom
smislu u kojem oni koriste tu reč. U Srbiji nacionalizam nikad nije bio
dominantna pojava, pa čak ni u vreme Miloševića. Da je drugačije, Srbija
bi danas bila mnogo, mnogo veća, a ti nepoznati pisci bi svoj Izveštaj
pisali ili iz zatvora, ili iz dalekog egzila. Ozbiljna država
nacionalista ne bi dozvolila da se takvi pisci slobodno šetaju i rade to
što rade. Danas je Srbija sve manja, ali i dalje ostaje država koja na
Balkanu ima najviše pripadnika nacionalnih manjina, koji svojim
prisustvom obogaćuju ovaj prostor. Da je u Srbiji stvarno toliko
nacional-šovinista koliko ih ima na pomenutom spisku, odavno bi kolone
izbeglica krenule ka granicama, ka okolnim državama. No, i pored toga,
Helsinškom odboru nije nikakav problem da gebelsovski ponavljaju
horor-bajke o srpskim nacionalistima koji ugrožavaju čitav Balkan. Da je
srpskih patriota danas više, i da ih je bilo više tokom devedesetih,
barem upola onoliko koliko je patriota (pa i šovinista) bilo u
Hrvatskoj, Sloveniji ili Makedoniji, siguran sam da bi danas za Srbiju
sve bolje izgledalo, i da bi Balkan bio daleko stabilniji.
Razumem ja njih. I njihov profesionalni, a i lični, ljudski stav. Teško
je prihvatiti da u Srbiji postoje mladići kakav je brica u mom
komšiluku. Potpuno neobavešteni glasač Demokratske stranke i Borisa
Tadića, mladić koji bi hteo u Evropu, a koji ipak smatra da je Srbiji
učinjena nepravda i da je Hag nezemaljska tvorevina. Teško je prihvatiti
da šovinizam nije isto što i patriotizam, što je reč za koju oni ne
poznaju značenje. Teško je prihvatiti da srpski patriota može da se
aktivno druži sa pripadnicima svih ostalih naroda, ali ne može da se
izvinjava drugim narodima za nešto što nije kriv i ne može da se pomiri
sa odvajanjem dela teritorije države u kojoj živi. Ne pristaje da bude
na santi leda koja plovi okeanom u vreme globalnog zagrevanja. Čak i ako
ne zna, niti može da zamisli, da postoje ljudi koji tako vide Srbiju i
koji i pored toga s pravom očekuju da ovde i dalje budu tretirani kao
ravnopravni građani države kojoj priželjkuju rastopljavanje u toplom moru.
Želeo bih da iskoristim priliku da se zahvalim nepoznatim piscima
izveštaja, na časti koju su mi ukazali upisivanjem imena moje
malenkosti. Što bi rekao Dule Savić (otprilike) “ponosan sam što sam
tamo i zabrinuo bih se da nisam”. Istovremeno se izvinjam što je ime
spomenuto samo skromnih dva puta, ali neko opravdanje mi je da je ovo
tek moj prvi ulazak na listu. To za mene prestavlja veliku čast, ali
isto tako i veliku obavezu, jer znam da ću u budućnosti morati još više
i napornije da radim, ne samo da bih opravdao moje spominjanje, nego da
bih se sledeće godine našao tamo u širem i ozbiljnijem kontekstu.
Copyright by NSPM
