http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/tema/glas-javnosti-08-10-2008/zatiranje-svih-srpskih-tragova-na-kosovu
ZORAN PETROVIĆ PIROĆANAC: NOVOKOMPONOVANA VERSKA GEOPOLITIKA NA
JUGU SRBIJE (2)
Zatiranje svih srpskih tragova na Kosovu
Za samo nekoliko godina i bez pominjanja pojma srpski
pravoslavni manastiri na Kosmetu mladi širom sveta zaista će i
pomisliti da nikada nisu ni postojali srpski Gračanica,
Dečani, Pećka patrijaršija, Bogorodica LJeviška i naši tragovi
na Kosovu i Metohiji
Famozni tekst na sajtu šiptarskog Ministarstva trgovine i
industrije-departman turizma iz 2006. godine u kome se vrlo perfidno i
podlo iskrivljuje istorija srpske pravoslavne baštine neprocenjive
kulturne vrednosti za ceo svet - već je pročitalo hiljade i hiljade
ljudi širom planete. A zamislimo tek kakav će to efekat imati kroz
nekoliko godina, kada se, bez reagovanja srpske političke klase, ugnezde
na Internetu. Za samo nekoliko godina i bez pominjanja pojma srpski
pravoslavni manastiri na Kosmetu mladi širom sveta zaista će i pomisliti
da nikada nisu ni postojali srpski Gračanica, Dečani, Pećka
patrijaršija, Bogorodica LJeviška, i ini naši tragovi.
Upravo je to intelektualni cilj albanske-šiptarske političke klase, kada
se usuđuje da ovakve tekstove ozvaničava. I upravo ovde pominjemo,
uvereni smo, možda najmonstruozniji metod koji naziremo u ovakvim
političkim i (ne)kulturnim okolnostima na Kosmetu. Pomenuti geopolitički
pojam, proces dugog trajanja, Albanci-Šiptari diskretno započinju upravo
na kulturno-verskom planu, „meko“ i lukavo udarajući upravo u srce
pravoslavne kulturne baštine-kosovsko-metohijske manastire.
Naime, prištinska politička klasa odlučila se za zanimljiv dugoročni
poduhvat stavljanja pod svoju kapu srpskih manastira i njihovo
amputiranje od SPC i Beograda. Prisetimo se da je Unmik pre nekoliko
godina nudio da preuzme brigu o srpskim spomenicima kulture da oni
nadgledaju konzervatorske i druge radove na manastirima. Sveti Sinod SPC
je trebalo i da im odgovori do februara 2007. godine, do čega, naravno,
nikada nije došlo. To bi značilo da bi našu kulturno-versku baštinu na
Kosmetu, da je samo na to pristala SPC, i zvanično od kraja marta 2008.
godine, samo prebacili u nadležnost Prištine. Albanci-Šiptari istorijski
dokazano su „stare čekalice“. Ulažu sada strpljive i izuzetno diskretne
napore da preko Vaseljenske patrijaršije vremenom postignu da u srpske
manastire na Kosmetu polako počnu da ubacuju pravoslavne
kaluđere-Šiptare. To je strategija poznata inače među pravoslavcima u
Svetoj zemlji, na primer: U manastiru Svetog Save Osvećenog, u Judejskoj
pustinji, uvek su se vodile bitke oko doktrinarne i fizičke prevlasti
Grka i Rusa u tom najsvetijem pravoslavnom manastiru planete.
ŠIPTARSKI PAKLENI PLAN!
Kosovsko-metohijski pravoslavni srpski manastiri planirani su da se
vremenom pripoje brizi i „kišobranu“ „grde“ države Kosova. Zato treba na
čistac isterati i sve brojne snage u EU među evropskim zagovaračima
hrišćanskog evropskog identiteta. Dužnost je naše države i Crkve da o
ovome otvoreno govore, uvek kada im se ukaže prilika. I da ulože
dugotrajne napore, i novac, kako bi se ova namera Prištine efikasno
suzbijala u međunarodnom javnom mnjenja.
Mada je znatno drugačija situacija na Kosmetu od judejske situacije, na
Kosmetu Šiptari imaju na umu upravo elemente takve „infiltracije“. Tako
bi, od trenutka zamišljenog ulaska šiptarskih pravoslavnih kaluđera, za
samo generaciju-dve (a šta je to u kategoriji večnosti!) moglo da dođe
do njihove prevlasti. I tako bi „srpsko pravoslavno pitanje“ bilo
najelegantnije istorijski rešeno. Dolazeće generacije u svetu će, ako
Srbija i u budućnosti bude ćutala na ove namere svojevrsnog kulturnog
genocida nad pravoslavnim srpskim narodom, zaista u doglednoj budućnosti
prihvatiti nesuvislosti o crkvama albansko-vizantijskog stila! Ovakva
šiptarska diplomatija je značajni momenat dugoročnih planova Prištine i
samo neozbiljni ljudi mogu da apstrahuju ove temeljne radove naših
protivnika na Kosmetu.
Mora da se dođe do tačke osude Albanaca-Šiptara zbog ovakvog
civilizacijskog, identitetskog, kulturnog, verskog i politički
nameravanog i već delom sprovedenog cilja.
Autor:
