http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=61097
Psihoza osnovni razlog promena na tržištu novca
Dinar će ojačati do kraja naredne nedelje
Autor: Danijela Nišavić | Foto:V. Lalić | 16.10.2008. - 05:59
Nestabilnost dinara uslovila je da mnoge
menjačnice umesto fiksne cene nude mušterijama dogovor
Dinar i dalje slabi. Narodna banka Srbije juče je ponovo intervenisala
na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 20 miliona evra, kako bi
sprečila prekomerne dnevne oscilacije. Današnji zvanični srednji kurs
iznosiće 82,6 dinara. Sve oči uprte su u kursne liste. Poznavaoci
prilika predviđaju da će se kurs stabilizovati u narednih desetak dana i
da će se vratiti se na ravnotežni nivo od 80 do 81 dinara, koji smo
imali prethodne dve godine.
Tražnja za evrom je naročito sada povećana, a po osnovnom postulatu
ekonomije, čim je veća tražnja od ponude, cena robe raste. Upravo se to
događa sa kursom od prošlog ponedeljka. Za Radovana Jelašića, guvernera
Narodne banke Srbije, u neku ruku ovo je očekivano.
- Mi smo znali da neizvesnost, trenutno prisutna u pogledu posledica
međunarodne finansijske krize, utiče ne samo na poverenje u bankarski
sektor nego i na kurs u obliku povećane tražnje za devizama i sa
stanovništva ubrzane konverzije iz dinara u evro. To povećava tražnju i
samim tim utiče na „cenu deviza“. Takvih procesa smo se dovoljno
nagledali u poslednjih nekoliko godina. Pre nego što neko sebe proglasi
za velikog i efikasnog „deviznog špekulanta“, bilo bi dobro da se
podseti da su svi, koji su u sličnim okolnostima tako špekulisali, u
periodu od nekoliko narednih meseci zaključili da su na kraju bili na
gubitku - ukazuje za „Blic“ Jelašić.
Povećana tražnja za devizama, a na šta ukazuje visok promet na
međubankarskom tržištu, rezultat je većih potreba, ali ima i psiholoških
faktora - panike i pesimističkih očekivanja. U svakoj iole nesigurnoj
situaciji, kako ističe Bojan Lečić, zamenik direktora Sektora trezora
„Banke Inteza“, kurs prvi reaguje na dnevna dešavanja.
- Trenutno je pojačana tražnja za devizama jer jedan deo preduzeća kada
dinar slabi, želi da što pre izmiri svoje obave ze prema inostranstvu.
Većina je svoje obaveze ukalkulisala na nivou od oko 82 dinara za evro
pa smatraju da je bolje da ne ulaze u neizvesnosti i da sada regulišu
dugove, nego da budu na gubitku - kaže Bojan Lečić.
Zbog poremećaja na finansijskom tržištu na globalnom nivou, koje je
dovelo do nedostatka likvidnosti, ukazuje Vladimir Čupić, predsednik
Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke“, strani investitori su krenuli
da povlače novac, što se mahom odrazilo kako na devizni kurs tako i na
pad cena na Beogradskoj berzi.
- Moramo imati u vidu da je dinar donedavno bio stabilna valuta sa
atraktivnom kamatnom stopom i upravo zbog visokog kamatnog diferencijala
i stabilnosti bio je i privlačan za strane investitore. S druge strane,
istorijsko iskustvo iz devedesetih dovelo je do naglog povlačenja
deviznih uloga stanovništva iz banaka nakon objavljivanja finansijske
krize, što je dodatno uticalo na potražnju deviza na domaćem deviznom
tržištu - objašnjava Vladimir Čupić.
Kako će se dalje kretati kurs, trenutno niko ne može da predvidi. Ali,
što je bitno, provejava optimizam. Po rečima Čupića, projekcija kursa
zavisiće od daljeg odnosa ponude i tražnje za devizama, a koja je u
svakom slučaju psihološki pojačana.
- Činjenica je da trenutno postoji kako velika psihološka tako i realna
tražnja za devizama, kako kod fizičkih tako i kod pravnih lica. Banke se
ponašaju u skladu sa tržišnim očekivanjima, odnosno u skladu sa trendom.
Ipak, najvažniju ulogu u odbrani stabilnosti dinara ima NBS i njihov
nivo intervenisanja - ukazuje Čupić.
I saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić smatra da je ključni
razlog slabljenja dinara smanjenje svetske likvidnosti, manjak kapitala
i manje mogućnosti srpskih preduzeća da dobiju kredite iz inostranstva,
zbog čega raste tražnja za devizama na međubankarskom tržištu.
- Kritična granica kursa koja bi ugrozila ostvarenje projektovane bazne
inflacije je oko 84 dinara za evro - navodi Nikolić, ali je ocenio da je
realno očekivati da će klizanje kursa biti zaustavljeno pre nego što
dođe do tog nivoa.
Kratkoročnih oscilacija, koje imamo i danas, bilo je i biće ih. Bojan
Lečić iz „Banke Inteza“ podseća da ne treba smetnuti s uma da tržište
stranih valuta funkcioniše kao i za sve druge robe.
- Očekujemo da nestabilnost prođe do kraja ove nedelje ili tokom iduće.
Verujemo da će, kao i ranije, doći do stabilizacije kretanja kursa i da
će se evro u kratkom periodu vratiti se na ravnotežni nivo od 80 do 81
dinara, koji smo imali prethodne dve godine. Nema nijednog racionalnog
razloga za paniku. Naš bankarski sistem je stabilan i na dug rok ne
postoji mogućnost da dođe do katastrofičnog scenarija - naglašava Bojan
Lečić.
Narodna banka Srbije od početka ovog meseca intervenisala je na
međubankarskom deviznom tržištu šest puta. Guverner Jelašić kaže da
centralna banka nema neki zacrtani nivo kursa koji nastoji da brani po
svaku cenu.
- Da podsetim, za Narodnu banku je prioritetni zadatak održavanje
stabilnosti cena, a nikako ne održavanje nekog planskog nivoa kursa. Mi
se uključujemo u rad međubankarskog deviznog tržišta da bi sprečili
poremećaje, koji u kraćem vremenskom periodu mogu da dovedu do
nestabilnosti na tržištu, privremene nelikvidnosti i prevelikih dnevnih
oscilacija kursa - naglašava Radovan Jelašić, guverner NBS.
Banke ne iznose novac
Na pitanje da li je opravdan strah da su pojačanu tražnju za evrom
zapravo izazvale same banke i da te devize, zbog celokupne krize u
svetu, prebacuju kod svojih matičnih banaka, guverner Jelašić odgovara:
- Ne znam kakve potrebe za plaćanjima prema inostranstvu ovih dana imaju
klijenti banaka, ali što se banaka tiče i bojazni da one sada koriste
priliku da bi iznosile devize iz Srbije u inostranstvo, mogu samo da
kažem da banke ni do sada nisu imale interesa da to čine, a neće ga
imati ni ubuduće. Jednostavno, ovde im je atraktivnije da plasiraju
kredite. Voleo bih da mi neko od dežurnih kritičara objasni zašto bi
banke prikupljale depozite naših građana i na njih plaćale kamatu od
sedam do osam odsto i taj novac posle iznosile u inostranstvo gde je on
jeftiniji nego kod nas - kaže Radovan Jelašić.
Intervencije NBS na bankarskom tržištu
Datum
Iznos
Zvanični srednji kurs evra
15. 10.
20 miliona evra
82,6687 dinara
13. 10.
60 miliona evra
81,2203 dinara
9. 10.
30 miliona evra
79,9850 dinara
7. 10.
10 miliona evra
80,0352 dinara
6. 10.
40 miliona evra
79,1725 dinara
3. 10.
3 miliona evra
77,6504 dinara
