http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/U-Srbiji-70-odsto-manje-meda.sr.html
У Србији 70 одсто мање меда Размере штете коју је претрпело пчеларство равне су губитку које би економија у републици претрпела када би за годину дана угинуло 11.000 крава, а ако не буде одржан нужан број пчела, нарушавање биолошке равнотеже довело би до десетковања приноса појединих пољопривредних култура Према званичним подацима, прошле зиме је у Србији угинуло око 110.000 пчелињих друштава (Фотодокументација „Политике”) Нови Сад – Што се више ближе хладни дани, пчелари Србије, од Суботице до Врања, све више стрепе за опстанак своје делатности. Јер, према званично саопштеним подацима, прошле зиме је у Србији угинуло око 110.000 пчелињих друштава, али ми процењујемо да је та суморна бројка барем за 20 одсто виша. То је, уз остале неповољне околности, утицало да мед ове године „роди“ на свега 30 одсто територије Србије – каже за „Политику“ Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије, објашњавајући због чега је ово удружење прогласило елементарну непогоду на читавој територији републике. – Пчеларство је у ситуацији да се бори за голи опстанак, а о томе шира јавност није довољно упозната. Израчунали смо да смо, као друштво, претрпели губитке равне штети која би настала када би, због неке пошасти, у једној години угинуло 11.000 крава. Да се не дај боже тако нешто десило, све надлежне инстанце до врха државе биле би на ногама, а ми до сада нисмо успели да издејствујемо никакву помоћ. Једино у шта се још уздамо јесте обећање челних људи Министарства за пољопривреду, водопривреду и шумарство да ће нам у наредном периоду помоћи да се колико-толико опоравимо, а од помоћи ће нам бити и бољи услови за презимљавање пчела, него што смо их имали претходних година – истиче Родољуб Живадиновић, додајући да је ово друга година заредом како је овдашње пчеларство у кризи и да, ако се не нађе неко решење, најмање трећина људи који се баве производњом меда дићи ће руке од тог посла. – Лане, када је требало да се у другој половини лета одгаје такозване дугоживеће зимске пчеле, испоставило се да за то нема довољно квалитетне хране. Нити је било довољно меда, нити полена, који је много значајнији, па су се пчеле размножиле као краткоживеће, а њиховом бржем умирању допринели су и неки већ познати паразити. Ове године, због свежег пролећа и хладних ноћи, није добро искоришћена пролећна размена паше, а и багрем је измрзао. Зато је принос меда остварен само у неким подручјима Војводине, где је био засејан сунцокрет, нешто боље је „родио“ и мед од липе на Фрушкој гори и на подручју неколико општина на Старој планини. Остала подручја Србије су претрпела огромне штете, поготово на северу (Сомбор, Суботица...) и око Пештери – наводи наш саговорник, прецизирајући да од владе само траже да се понаша као и друге земље у транзицији према својим пчеларима, односно да се уведу одређене субвенције по кошници. Како истиче Живадиновић, то више није питање да ли ће пчелари остварити профит или не, већ је нужно, ради биолошке равнотеже, да се одржи неопходан број пчела, које би опрашивале пољопривредне и друге културе, јер без тога би приноси били више него преполовљени. ----------------------------------------------------------- На сву муку и „шећерна водица” У Савезу пчеларских организација Србије, како нам је рекао секретар Предраг Мартиновић, истовремено воде и битку против фалсификованог, односно лажног меда, који пчелари зову „шећерном водицом“. – Надамо се да ће надлежне инспекције бити делотворне у сузбијању ове појаве, јер док пчелари бију битку не само за свој опстанак, већ и за одржавање биолошке равнотеже у природи, ови што продају лажни мед, који се чак и увози, баш лепо живе. Узгред, ми се нисмо обратили надлежним државним органима само да бисмо им се изјадали, већ и да им укажемо да смо претходно сами предузели све мере које су нам на располагању – каже Мартиновић. Славољуб Живковић [објављено: 18/10/2008]
