www.nin.co.yu <http://www.nin.co.yu/>
31.Oktobar 2008.
Njegova svetost i njihove namere
Samo predoèavanje patrijarhove molbe da mu se odobri povlaèenje iz aktivne
slu¾be kod mnogih je podstaklo sumnje u njenu autentiènost. Jedno od
"usputnih" pitanja koja se postavljaju ovim povodom jeste: Za¹to je i monah
koji je stalno pored patrijarha udaljen iz bolnièke sobe kada je molba
potpisivana?
U Sabornoj crkvi u Beogradu, nekom prilikom, kada je veæ uveliko poèeo da
poboljeva, patrijarh Pavle je slu¾io liturgiju. Saslu¾ivao je jedan od
vladika koji se toga dana zatekao u prestonom gradu, a kojeg, inaèe, bije
glas da ima veliku ¾elju da se zaodene belom panom (da postane patrijarh). U
toku slu¾be ovaj se tako zanese da zaboravi da je tu Njegova svetost, pa
poèe da slu¾i kao da on naèelstvuje. Patrijarh Pavle ga tihim glasom
upozori: "Neka, brate (...), ja sam tu!"
Ima ih vi¹e koji bi ¾eleli, i to ¹to pre da zauzmu Pavlovo mesto. Jo¹ od
1997. godine, kada se ne¹to ozbiljnije razboleo i kada se usled toga na¹ao u
beogradskoj bolnici "Sveti Sava", pojedine vladike (jedan od njih koji je
tada bio meðu najglasnijima u tom zahtevu veæ odavno nije meðu ¾ivima), s
vremena na vreme, potegnu pitanje izbora novog patrijarha. Poslednjih
godina, ¹to je patrijarhovo zdravlje bivalo sve krhkije, takvi zahtevi su
uèestali. I to gotovo pred svako zasedanje Svetog arhijerejskog sabora
Srpske pravoslavne crkve, koji ima redovno godi¹nje zasedanje u maju, ali se
poslednjih godina, zbog "vanrednih prilika", uobièajilo da ima i svoje
jesenje zasedanje.
Doskora se nije znalo da li æe ove jeseni biti sabora. Sumnje da li æe do
njega uop¹te doæi, kod onih koji su upuæeni u crkvena zbivanja, podstakle su
i proreðene sednice Svetog arhijerejskog sinoda SPC ("crkvene vlade"). Sinod
je zasedao 26. avgusta, njegova sledeæa sednica zakazana je za 30. avgust,
no ona tada iz nekog razloga nije odr¾ana; desilo se to tek 9. septembra.
Potom je sednica Sinoda zakazana za 25. septembar, pa za 29. septembar. Ali,
ni u jednom od ovih termina ona nije odr¾ana. Èetvorica vladika koji uz
patrijarha Pavla èine Sinod u sada¹njem sazivu (mitropolit
crnogorsko-primorski Amfilohije i episkopi ¾ièki Hrizostom,
bihaæko-petrovaèki Hrizostom i mile¹evski Filaret) sastali su se tek 2.
oktobra u Sremskim Karlovcima, a onda 8. oktobra u Beogradu, kada je
utanaèen dogovor da se za 11. novembar zaka¾e skup svih vladika - zasedanje
Svetog arhijerejskog sabora SPC.
Prethodno zakazivanje, pa otkazivanje sednica Sinoda neki su tumaèili kao
nemoguænost postizanja dogovora da li da se zaka¾e ili ne zaka¾e sednica
Sabora i da li treba potezati pitanje izbora novog patrijarha.
Otkad je zakazano zasedanje Sabora, samo retki su mogli "u poverenju" èuti
da æe se iæi na izbor novog patrijarha. Malo po malo vest je stigla i do
medija. Tako, dnevni list koji æe se kasnije pokazati kao najobave¹teniji u
ovoj stvari ("Blic"), 16. oktobra pi¹e: "Uprkos nastojanju da se po svaku
cenu do 11. novembra, za kada je zakazano jesenje zasedanje Svetog sabora,
izdejstvuje ostavka patrijarha Pavla kako bi se redovno zasedanje pretvorilo
u izbor za novog poglavara, pismene saglasnosti Njegove svetosti o
povlaèenju sa trona SPC nema".
Da su takva "nastojanja", da se "izdejstvuje ostavka patrijarha Pavla"
sasvim ozbiljna, postalo je jasno kada je objavljena izjava episkopa ni¹kog
Irineja, u kojoj ka¾e kako on "veruje da patrijarh Pavle razmi¹lja o
povlaèenju" sa èela Srpske pravoslavne crkve, zbog svog zdravstvenog stanja.
Ova izjava imala je utoliko veæu te¾inu ¹to dolazi od vladike koji u¾iva
najveæe poverenje patrijarha Pavla. Kada je pre dve godine patrijarh
nameravao da se povuèe sa najvi¹e crkvene du¾nosti, on je imao u planu, a to
je i drugim bliskim saradnicima rekao, da za svog zamenika (do izbora novog
patrijarha) predlo¾i upravo vladiku ni¹kog Irineja. Patrijarha su tada
ubedili da se ne povlaèi, pa nije ni do¹lo do postavljanja njegovog
zamenika.
Irinejeve reèi su nai¹le na veliki odjek, iako je to bio samo njegov lièni
zakljuèak. U izjavi za NIN vladika Irinej ka¾e da je patrijarh Pavle njemu
lièno pre godinu i po dana rekao kako ima nameru da se povuèe, pa je on na
osnovu toga i sada¹njeg zdravstvenog stanja poglavara SPC, s obzirom na to
da se veæ godinu dana nalazi u bolnici, izjavio da "veruje da patrijarh i
sada razmi¹lja o povlaèenju".
"Patrijarh je svestan svojih du¾nosti i svojih obaveza, a nije u moguænosti
da ih obavlja. Njemu je interes Crkve iznad svih drugih interesa, pa je
sasvim normalno da u takvoj situaciji razmi¹lja o povlaèenju... To je stvar
njegove slobodne volje, koju æe Sabor, verujem, prihvatiti", obrazla¾e
episkop ni¹ki Irinej.
Samo dan posle Irinejeve izjave pomenuti dnevni list pi¹e, citirajuæi nekog
"iz dobro obave¹tenih krugova u Patrijar¹iji", da je patrijarh "podneo
ostavku 12. oktobra na zakonit naèin i pred zakonitim telom, ¹to znaèi da je
to uèinio pred celim Sinodom" i da je ona potom zavedena u arhivi
Patrijar¹ije.
Objavljeno je to u danu kada je odr¾avana nova sednica Sinoda (24. oktobra).
Istog tog dana, posle sinodske sednice, mitropolit Amfilohije pojavljuje se
pred novinarima, s napisanim saop¹tenjem, koje doslovce glasi:
"Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, sa svoje dana¹nje
sednice odr¾ane u Patrijar¹ijskom dvoru u Beogradu, obave¹tava javnost da je
Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle, na osnovu èlana 111. Ustava
Srpske pravoslavne crkve, podneo molbu kojom zbog zdravstvenih razloga i
nemoæi umoljava Sveti arhijerejski sabor da mu, na svome predstojeæem
jesenjem redovnom zasedanju, 11. novembra 2008. godine, odobri povlaèenje iz
aktivne slu¾be.
Sveti arhijerejski sinod je ovu molbu Njegove svetosti patrijarha Pavla
dostavio Svetom arhijerejskom saboru u nadle¾nost."
Novinari su tada zamoljeni "da ne postavljaju pitanja", pa je ostalo nejasno
kada je to patrijarh podneo navedenu molbu. To nije moglo biti 12. oktobra,
kako je objavljeno, jer toga dana (bila je nedelja) èlanovi Sinoda ne da
nisu bili u Beogradu, nego veæina njih nije bila ni u Srbiji. Kao ni
prethodna tri i potonja èetiri dana. Od 9. do 16. oktobra u Carigradu se
odr¾avao jedan veliki hri¹æanski skup, kojem su ispred Srpske crkve
prisustvovali mitropolit Amfilohije i episkopi bihaæko-petrovaèki Hrizostom
i baèki Irinej (Amfilohije se vratio dva dana ranije), dok je episkop ¾ièki
Hrizostom tih dana boravio u Australiji.
To je bio samo razlog vi¹e da se posumnja da li je ta patrijarhova molba,
zaista - njegova! Dovedena je u sumnju njena autentiènost, i od samih
pojedinih vladika. Neki od bliskih patrijarhovih saradnika posumnjali su u
autentiènost samog potpisa. Smatra se da je ispod molbe napisane i donete
patrijarhu samo da proèita stavljen njegov faksimil, koji se èuva u
kancelariji Sinoda. Mnogi su po¾eleli da lièno vide taj dokument... Ali, on
je do daljnjeg ostao nedostupan za ¹iru javnost; ¹to je donekle i
razumljivo, dok se sa njim prethodno, na saboru, ne upoznaju oni koji o
njemu odluèuju, vladike...
Po¹to je, kao i obièno kad god se pomene izbor novog patrijarha pored ¾ivog
Pavla, do¹lo do velikog odjeka u javnosti, iz Sinoda je na adrese vladika
poslata informacija o "patrijarhovoj molbi", uz bratsku preporuku da do
zasedanja Sabora ne bi trebalo davati nikakve izjave, jer se tako, navodno,
unosi zabuna u narod.
Sumnjièenja nisu prestajala, pa je mitropolit Amfilohije morao ponovo da se
oglasi: "Nema nikakve sumnje da je molba za razre¹enje patrijarha Pavla
autentièna. Potpisana je 8. oktobra pri patrijarhovoj punoj svesti pred svim
èlanovima Sinoda. Potpis su na ovu molbu stavili patrijarh, episkop ¾ièki
Hrizostom, bihaæko-petrovaèki Hrizostom, mile¹evski Filaret i ja, kao
èlanovi Sinoda, i sekretar Savo Joviæ."
Ni to za one koji sumnjaju nije dovoljno. Pitaju se: za¹to niko drugi nije
prisustvovao ovom potpisivanju?! Konkretno, navodi se da je i sam monah
Metodije koji èuva patrijarha udaljen iz bolnièke sobe kada su èlanovi
Sinoda bili kod Njegove svetosti. Takoðe, da tu u to vreme nije bilo nikog
ni od bolnièkog osoblja...
S druge strane, sti¾u upozorenja da nije u redu da se sumnja u ono ¹to je
saop¹tila "crkvena vlada".
Ali, do takvih razmimoila¾enja sigurno ne bi do¹lo da je odmah saop¹teno
onako kako jeste, da nije ostavljeno mesta nagaðanjima i da nije bilo toga
da se ka¾e jedno, pa drugo...
Sve to stvorilo je prostora da se u celu ovu prièu uplete politika. A mo¾e
biti da je od nje i sve poteklo. Ima onih koji svedoèe kako su se kod njih
pojedini visoki predstavnici vlasti raspitivali ko bi mogao da bude buduæi
patrijarh, ali i da otvoreno iznesu svoje ¾elje, pa i spremnost da pomognu
da se izabere neko od mlaðih vladika. Upire se i na jednog ministra, sa tri
dr¾avljanstva, da je, kako svedoèe, i¹ao u obilazak pojedinih vladika ili ih
u Beogradu izvodio na ruèak, usput sugeri¹uæi kako bi dobro bilo da za
patrijarha bude izabran neko od mlaðih vladika, onih koji razumeju i koji bi
mogli da se uklope u savremene tokove, a koga bi na krilima nosili stariji
duhovni gorostasi...
Mnogi su u tome, pre drugih, prepoznali mladog (40 godina) i visprenog
vladiku zahumsko-hercegovaèkog Grigorija. Mo¾da i zbog, kako se smatra,
njegove bliskosti sa premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom, koji,
opet, ima dobre odnose sa vladajuæom Demokratskom strankom Borisa Tadiæa u
Srbiji.
Otvorenog raspitivanja iz vrha dr¾avne vlasti bilo je i za moguænost da se
bira Irinej (Dobrijeviæ), episkop australijsko-novozelandski, koji je tek
pre neku godinu, po dolasku iz Amerike, gde je roðen i èije dr¾avljanstvo
ima, dobio vladièanski èin. Ali, ispostavilo se da je to nemoguæe, po¹to ne
ispunjava jedan od osnovnih formalnih razloga: nema jo¹ neophodnih pet
godina provedenih na du¾nosti eparhijskog arhijereja. (Neki, da li iz ¹ale
ili iz zbilje, ka¾u kako im je iz vlasti reèeno da za njih to nije nikakav
problem - dr¾ava æe dokupiti sta¾a koliko je potrebno!)
Takav "izbor" buduæeg patrijarha nikome ko dr¾i do sebe nije po volji,
pogotovo starijim vladikama. Zato je i logièno oèekivati da to bude
kontraproduktivno, pa se mo¾e desiti, najvi¹e upravo zbog toga, da na
predstojeæem zasedanju Sabora i ne doðe do od nekih toliko ¾eljenog izbora.
A ako i doðe, te¹ko æe biti da se izaberu trojica vladika koji æe uæi u
trojnu kandidaturu, a od kojih æe neko ¾rebom - Bo¾jom voljom - biti izabran
(izvlaèenjem jedne od tri koverte) za patrijarha. Jer, da bi neko u¹ao u
trojnu kandidaturu neophodno je da ga podr¾i vi¹e od polovine vladika, a to
znaèi da ima najmanje 21 glas.
Nastala situacija podstakla je i razne medijske "analize" stanja u Crkvi.
Tako, vladike se svrstavaju ne samo na mlaðe i starije (pri èemu godine
starosti nisu odluèujuæe), nego i na reformiste i konzervativce, na
novotarce i starince... sugeri¹uæi pri tom da su upravo mlaði, reformisti,
odnosno novotarci, ti koje treba podr¾ati, jer, smatra se, oni ¾ive u duhu
svog vremena, nisu toliko sumnjièavi prema onome ¹to dolazi sa Zapada...
I - eto jo¹ jednog razloga zbog kojeg "obele¾ene" vladike imaju razloga da
budu nezadovoljne.
U tu grupu vladika èesto je svrstavan i sam patrijarh Pavle. Ali, svako ko
ga iole poznaje, zna da je on moderniji i od onih koji su mnogo mlaði od
njega. Njemu ni¹ta nije strano ¹to mo¾e da produbi veru i èoveka duhovno
uzdigne.
Na pomen moguæeg izbora novog patrijarha dok je sada¹nji jo¹ u ¾ivotu, èesto
se ukazuje i na onaj èisto ljudski faktor, da je to - grehota prema
patrijarhu Pavlu, da se tako vreða njegova liènost, jer crkveni poglavari se
svuda u hri¹æanskom svetu biraju do¾ivotno. Meðutim, pojedini "analitièari"
i tobo¾nji "poznavaoci crkvenih prilika" to pravdaju praktiènim razlozima.
Kao kljuèni argument pote¾e se da je i osnivaè Srpske crkve Sveti Sava za
vreme zemaljskog ¾ivota predao svom nasledniku Arseniju Sremcu du¾nost
arhiepiskopa. Taj argument pote¾e i mitropolit Amfilohije.
Meðutim, dr Miodrag Petroviæ, veliki struènjak za crkveno pravo i danas
najbolji poznavalac ¾ivota Svetog Save, protivi se takvom povlaèenju
paralela. Ka¾e da je Sveti Sava pre odlaska u Svetu zemlju iz vi¹ih crkvenih
interesa predao du¾nost:
"Sveti Sava je i¹ao bar jedan korak ispred dogaðaja. On je radi vi¹ih
duhovnih, misionarskih ciljeva oti¹ao na dalek i neizvestan put - ide se
kroz arapski svet, ostaje ceo Vaskr¹nji post na Sinaju, svake subote slu¾i
Liturgiju na vrhu Horiva... On je jednostavno shvatio da je to rizièan, ali
po Crkvu koristan put, ide da donese relikvije i drugo ¹to je potrebno, ali
on ima i predoseæaj da mo¾e da se dogodi da se sa tog puta ne vrati, kao ¹to
se i nije vratio. I tu nema nikakvog poreðenja sa sada¹njom situacijom. Sava
se nije povukao zbog bolesti. Patrijarha Germana su smenili kad su dobili
lekarsko uverenje, ¹to je bilo pogre¹no. I Pavle je pogre¹io ¹to se
prihvatio du¾nosti u takvoj situaciji... Ali, sada se ustaje u odbranu da se
to ne pretvori u obièaj. U crkvenom pravu postoji pravilo - ono ¹to retko
biva ne mo¾e biti zakon."
Jo¹ odranije se moglo èuti da je iz pojedinih pomesnih pravoslavnih crkava
sugerisano da se za Pavlovog ¾ivota ne bira novi patrijarh. Uèinjen je
presedan dok je German bio ¾iv, sada ako se isto ponovi dok je Pavle ¾iv,
presedan se uèvr¹æuje kao pravilo. Pravoslavna crkva je - jedna, pa ono ¹to
se de¹ava u jednoj pomesnoj crkvi, odra¾ava se i na ¾ivot drugih
pravoslavnih crkava.
Znano je da Pavle nije ¾eleo da bude patrijarh, i da se tome odluèno
suprotstavljao. Kada je te 1990. godine na Izbornom saboru neko od vladika
naglas predlo¾io da tada¹njeg episkopa ra¹ko-prizrenskog Pavla biraju kao
treæeg kandidata za buduæeg patrijarha, on je odmah iza¹ao i, poput kakvog
starozavetnog proroka, bacio se na pod ispred svih vladika, moleæi ih da
njega ne biraju. Ali, braæa arhijereji nisu ga poslu¹ali, izabrali su ga da
uðe u trojnu kandidaturu. A potom je, apostolskim ¾rebom, izabran za 44.
patrijarha srpskog. Ali, i pored toga, pazio je da ne povredi dostojanstvo
svog prethodnika na svetosavskom tronu. Iako je patrijarh German bio u komi,
kad god je odlazio kod njega u posetu, u bolnicu, skidao je patrijar¹ijske
insignije i belu panu.
Zbog tog tada¹njeg srpskog "dvojstva", u nelagodnu situaciju dovedeni su i
poglavari drugih pomesnih pravoslavnih crkava. Niko od njih nije do¹ao na
ustolièenje patrijarha Pavla. Verovatno su bili u dilemi kako da prisustvuju
ustolièenju crkvenog poglavara, pored njegovog ¾ivog prethodnika. Takoðe,
niko od njih nije do¹ao ni na sahranu Germana (koji se upokojio nepunih
devet meseci posle razvla¹æivanja od patrijar¹ijske du¾nosti). Poglavari su
verovatno opet bili u dilemi kako svojim prisustvom na sahrani da odaju
poèast koja pripada patrijarhu, pored drugog ¾ivog patrijarha.
Koliko takve situacije mogu biti neprijatne videlo se i u Grèkoj, posle
vojnog puèa, sedamdesetih godina pro¹log veka. Kada je vojna hunta preuzela
vlast u dr¾avi, ona je svrgla i tada¹njeg arhiepiskopa atinskog i sve
Jelade, i postavila svog èoveka. A kada je oterana vojna hunta, Crkva je
izabrala poglavara po svojoj volji, tako da su neko vreme u Grèkoj bila "tri
arhiepiskopa".
Saop¹tenje Sinoda Srpske crkve da je patrijarh Pavle podneo molbu da mu se
odobri povlaèenje iz aktivne slu¾be nai¹lo je na veliki odjek u hri¹æanskom
svetu. A to je samo jo¹ jedan dokaz koliko veliki ugleda u¾iva patrijarh
srpski Pavle.
Kako æe biti onome ko na crkveni tron stane posle njega?
Jovan Janjiæ
http://www.nin.co.yu/
[Non-text portions of this message have been removed]
------------------------------------
===============
Group Moderator: [Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> Your email settings:
Individual Email | Traditional
<*> To change settings online go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join
(Yahoo! ID required)
<*> To change settings via email:
mailto:[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
mailto:[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
