©to je brzo to je i kuso
Umesto "obeæanog" izvinjenja, za navodno lo¹e prevedenu Trifkoviæevu sintagmu
"neurotic scumbag", Glas javnosti je, ponudio Trifkoviæu da u tom listu objavi
jednu seriju (plaæenih) tekstova, verovatno, po vlastitom izboru. Naravno,
Trifkoviæu je takvu ponudu prihvatio kao spasonosnu, jer se time, barem
delimièno, pokriva bruka proizvedena iz Trifkoviæeve pohlepne glave, a
otelotvorena u "liku" njegove zaboravljene i "neadekvatno" prevedene "nervozne
kukaraèe".
Vi¹e je nego oèigledno, da je Trifkoviæ takvu "seriju" napisa zapoèeo preko
"one stvari", jer ko god pa¾ljivije pogleda donji tekst, uvideæe da takvo
Trifkoviæevo trabunjanje jedva da mo¾e da se uporedi sa pismenim zadatkom
jednog osrednjeg srednjo¹kolca. Govoreæi o "levo-leberalnoj opciji" Obamine
kampanje, Trifkoviæ nam je pokazao ili svoje potpuno nepoznavanje
politièko-lukrativne scene SAD, ili je smatrao da su èitaoci Glasa javnosti
dovoljno glupavi, da, svakako, ni¹ta od onoga ¹to im on (Trifkoviæ) servira na
"brzu brzinu", oni neæe biti u stanju da shvate.
Naime, ukoliko ¾elite da ljudi nemaju pojma o tome o èemu govorite ili kakve
ideje uistinu zastupate, tada upotrebite pojam "liberalizma", koji u sebi
sadr¾i sve moguæe oblike ljudskih "sloboda", od ekonomskog liberalizma (u kome
je privatno vlasni¹tvo svetinja) do socijalnog liberalizma, koji naginje
"dr¾avnoj kontroli" u sferi ekonomije. Zapravo, "liberalizam" je u stanju da
pokrije gotovo svaku politièku ideju, ukljuèujuæi i onu koja je danas (olièena
u Baraku Obami) na sceni u Sjedinjenim Dr¾avama, a koja bi se u priliènoj meri
mogla uporediti sa idejama Nacionalsocijalistièke Nemaèke radnièke partije
(Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei) iz dvadesetih i tridesetih
godina pro¹loga veka.
Od Hitlera na ovamo, sve do Baraka Obame, nije bilo politièara koji je imao
takve oratorske sposobnosti da bi mogao da dovede mase u stanje kolektivne
histerije. Kako je ta èinjenica - od koje bi svaki iole ozbiljniji analitièar
morao da krene, ukoliko bi ¾eleo da do kraja ogoli skrivene ciljeve koji
vrebaju ispod sjajne markentin¹ke odore "demokratske" kampanje - mogla da
izmakne pogledu jednog takvog "briljantnog uma" kakav je Trifkoviæ? Naravno,
Trifkoviæ je to morao primetiti, jer on nije ni naivni adolescent niti, pak,
sredoveèni amerièki èovek kojem je "liberalizam" sasvim isprao mozak.
Takoðe, Trifkoviæ zanemaruje jednu od najva¾nijih stvari, kada je u pitanju
kandidatura i, kasnija, ve¹to re¾irana pobeda Baraka Huseina Obame. Naime, iako
je Trifkoviæ jedan od, kako neki tvrde, "vodeæih" zapadnih "eksperata" za
Islam, kako vidimo, on nijednom reèju ne pominje neobièan "background" Baraka
Obame, odnosno, tu Trifkoviæ sasvim zapostavlja èinjenicu da je Barak, u svom
deèa¹tvu i perodu rane mladosti, odrastao u tradiciji Islama.
Ipak, nadajmo se da æe Trifkoviæ, u nastavku svog "serijala" u Glasu javnosti
(kojeg je do sada osnovaèko-petparaèki ¹krabao, valjda, samo zbog "d¾eparca"),
pokazati vi¹e obzira prema proseènom srpskom èitaocu i da æe se prema njemu
poèeti odnositi sa uva¾avanjem. Isto tako, novina kakva je Glas javnosti,
ukoliko joj je uop¹te stalo do ugleda, ne bi smela ubuduæe dopu¹tati da se na
njenim stranicama objavljuju neozbiljne i na brzu ruku sklepane "politièke
analize", pa makar one dolazile i od strane "dokazanih pera", kakav je Srða
Trifkoviæ.
Du¹an Vukotiæ
To: [Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА];
[email protected]; [Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
From: [Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
Date: Wed, 12 Nov 2008 05:01:49 -0800
Subject: [srbija_medjusljivama] Trifkovic // I mnogim belcima bio cool
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/svet/glas-javnosti-12-11-2008/i-mnogim-belcima-bio-cool
AMERIÈKI IZBORI I SRBIJA: DA LI SE STVARI MENJAJU DA BI OSTALE ISTE (2)
I mnogim belcima bio cool
Obamin spoljnopolitièki anga¾man æe se razlikovati od onog ¹ta bi èinio Mekejn,
koji je èak na jedan predizborni skup do¹ao pevu¹eæi "Bombardujmo Iran", jer æe
on biti manje sklon intervencionizmu lll Obama æe svetske teme gledati kao ni¾i
prioritet nego ¹to bi to bilo u Mekejnovom sluèaju, pa æe usled svog neiskustva
voðenje spoljnopolitièkih aktivnosti prepustiti savetnièkom timu
Pi¹e: Srða Trifkoviæ
Nezaobilazan faktor, hronièno prisutan u sluèaju izbora izmeðu republikanaca i
demokrata, ali ovoga puta vidljiv izrazitije nego ikad, jeste medijsko
naginjanje levo-liberalnoj opciji. Mediji su, jednostavno, pali na teme za
Obamom. Èitav aparat tog liberalnog establi¹menta koji kontroli¹e najuticajnije
listove i, ¹to je jo¹ va¾nije, vodeæe televizijske kanale, definitivno je
naginjao Obami. To se oseæalo na èitavom nizu suptilnih, nikad suvi¹e
oèiglednih primera, ali je nesumnjivo odigralo veoma znaèajnu ulogu.
DALJE OD KORENA I TRADICIJE
Jo¹ je izrazitiji primer Obamina supruga, koja je na Prinstonu napisala èak i
magistarsku tezu u kojoj je baratala sociolo¹ko-politikolo¹kim ¾argonom
viktimologije ugnjetenih nebelaca i navodno inherentno rasistièkog pogleda na
svet vladajuæe bele elite. Pod Obamom mo¾emo oèekivati nastavak procesa
otuðenja od sopstvenih korena i tradicije, koji u Americi veæ podu¾e traje, ali
koji æe sa njegovim izborom nesumnjivo dobiti ogroman podstrek.
Èinjenica da je veliki broj belih Amerikanaca, pre svega mlaðih, podr¾ao Obamu
ukazuje na stepen otuðenosti veæinske populacije od sopstvenih korena. U mlaðem
segmentu bele populacije, koja bi trebalo da predstavlja nosioca transmisije
tradicionalnog identiteta i kulturolo¹kih obrazaca anglosaksonske protestantske
Amerike, imate zapravo diskontinuitet sistema vrednosti i identiteta. Oni su u
veæini glasali za Obamu upravo zato ¹to su izgubili oseæaj utemeljenosti u onim
vrednostima koje su sve do ¹ezdesetih godina, do nekih pet do sedam godina
posle posle Ajzenhauera, primane zdravo za gotovo.
Za njih je Obama cool, Obama ih retorikom i nastupom podseæa na idole iz sveta
zabave i masovne kulture. Sa Mekejnom nisu imali za ¹ta da se zakaèe u smislu
samoidentifikacije. Verovatno bi situacija bila drugaèija da je na
republikanskoj strani postojao jedan dinamièan mlaði kandidat, koji je mogao da
govori jezikom koji je razumljiv mladima i koji pri tom ne bi delovao kao èovek
koga je vreme pregazilo, kao ¹to je to bio sluèaj sa Mekejnom. Osim toga, ovoga
puta su pripadnici manjina, a naroèito crnci, koji su do sada u velikom
procentu apstinirali na izborima, bili visoko motivisani da glasaju.
Tradicionalna izborna baza republikanaca pak, koja u Mekejnu nije videla jednog
od svojih, bila je znatno manje motivisana.
Neizvesno je da li Obama zaista personifikuje svojevrsnu revoluciju u
unutra¹njoj politici Amerike. Neke tektonske promene u SAD pre svega mogu se
ticati samoidentifikacije Amerike i njenog kulturolo¹kog i vrednosnog obrasca.
U tom pogledu, Obama æe nastaviti da zagovara politiku tzv. afirmativne akcije:
obrnute diskriminacije koja daje èitav niz olak¹ica prilikom upisa na studije
ili zapo¹ljavanja pripadnicima rasnih manjina. Obama æe nastaviti da insistira
na op¹toj reviziji amerièke istorije i percepcije amerièke kulture do perioda
pre graðanskih prava 1960-ih. Ne bi on pohaðao crkvu veleèasnog D¾eremaje Rajta
pune dve decenije i slu¹ao vatrene propovedi protiv "inherentno rasistièke"
Amerike da mu to nije bilo blisko.
Obamin spoljnopolitièki anga¾man æe se razlikovati od onog ¹ta bi èinio Mekejn.
On æe biti manje sklon intervencionizmu. Mekejn je poznat kao pobornik upotrebe
sile bez zazora, on je èak na jedan predizborni skup do¹ao pevu¹eæi
"Bombardujmo Iran"! Obama æe biti oprezniji, pre svega zato ¹to æe biti
ozbiljnije posveæen domaæim pitanjima. On æe svetske teme gledati kao ni¾i
prioritet nego ¹to bi to bilo u Mekejnovom sluèaju.
Kao drugo, zato ¹to æe usled svog neiskustva prepustiti voðenje
spoljnopolitièkih aktivnosti savetnièkom timu. I meðu njima ima ljudi koji
ni¹ta dobro ne obeæavaju - pre svega D¾ozef Bajden kada je reè o Balkanu, a
Zbignjev B¾e¾inski i njegov sin Mark kada je reè o Rusiji i postsovjetskom
prostoru.
Ipak, Obamin osnovni modus operandi u spoljnoj politici biæe multilateralizam.
On æe manje od Bu¹a i manje nego ¹to bi to bio sluèaj sa Mekejnom nametati
unilateralne odluke kojima drugi treba da se pridru¾e u nekakvim "koalicijama
voljnih". Vi¹e æe te¾iti da se odluke donose konsenzusom, bilo na nivou NATO
ili u odnosima sa Evropskom unijom. To, naravno, ne znaèi odricanje od
aktivizma, pa i intervencionizma u spoljnoj politici. Jedino ¹to æe Obama to
èiniti pod pla¹tom nekakvih humanitarnih i univerzalnih principa, a ne onako
grubo unilateralno, kao ¹to je to bio sluèaj sa prethodnom
administracijom.
Sutra: Vraæa se i Samanta Pauer?
Autor:
Now with a new friend-happy design! Try the new Yahoo! Canada Messenger
Discover the new Windows Vista Learn more!
_________________________________________________________________
Invite your mail contacts to join your friends list with Windows Live Spaces.
It's easy!
http://spaces.live.com/spacesapi.aspx?wx_action=create&wx_url=/friends.aspx&mkt=en-us
[Non-text portions of this message have been removed]
------------------------------------
===============
Group Moderator: [Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> Your email settings:
Individual Email | Traditional
<*> To change settings online go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join
(Yahoo! ID required)
<*> To change settings via email:
mailto:[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
mailto:[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
