"©to se crnim zadoji ðavolom,
Obe¹ta se njemu dovijeka"
P.P.NJego¹
Secesija Vojvodine
http://vukotic.atspace.com/vojvodina.htm
Po¹tovane graðanke i graðani
Po ©andoru Egere¹iju, predsedniku Skup¹tine AP vojvodine,
trenutno bi
daleko va¾nije bilo da Narodna skup¹tina, do kraja ove godine,
da
saglasnost na novi
Statut (èitaj, Ustav; vidi radnu verziju od 20. novembra 2008.)
severne srpske pokrajine, nego da se "bakæe" usvajanjem novog
bud¾eta.
Pored Saveza vojvoðanskih Maðara (SVM), oglasila se i Liga
socialdemokrata Vojvodine (LSV), koja sa svoje strane dodaje,
da Statut
"ne sme vi¹e da èeka" ratifikaciju u srpskom parlamentu, jer bi
Narodna
Skup¹tina trebalo da poka¾e "po¹tovanje" prema "graðanima i
graðankama"
Vojvodine. Naravno, da bi se psiholo¹ki pritisak odr¾ao, to
jeste,
da bi graðani Srbije prihvatili novi Statut Vojvodine (novi
Ustav
Vojvodine) kao "gotovu stvar", niko "ozbiljan" i ne pominje
moguænost da
pomenuti Statut (Ustav) ne dobije saglasnost srpskog
parlamenta. Jo¹ pre
mesec dana, nakon ¹to je novi Statut Vojvodine (Ustav
Vojvodine) usvojen
u Skup¹tini Vojvodine, Bojan Pajtiæ, Predsednik Izvr¹nog veæa
Vojvodine,
nagovestio je da bi "bilo nemoralno" da Skup¹tina Srbije ne da
saglasnost na vojvoðanski Statut (Ustav), valjda zbog toga, ¹to
je u
izradi tog secesionistièkog akta, glavnu reè vodila najveæa
(vladajuæa)
partija u Srbiji - Demokratska stranka!
Srednjoevropska monarhija
Gore pomenuti gospodin Egere¹i, nakon usvajanja Statuta
(Ustava) u
Skup¹tini Vojvodine, izjavio je da su poslanici odluèili da je
Vojvodina
"autonomna pokrajina graðanki i graðana u sastavu Srbije i
sastavni deo
jedinstvenog civilizacijskog prostora Srednje Evrope". Ista
kvalifikacija, kako mo¾emo videti, stoji i u preambuli novog
vojvoðanskog Statuta (Ustava), gde doslovno pi¹e "Autonomna
Pokrajina
Vojvodina u okviru Republike Srbije predstavlja sastavni deo
jedinstvenog kulturnog, civilizacijskog i geografskog prostora
Srednje Evrope." Ovde se nameæe logièno pitanje, zbog èega su
"pisci"
novog vojvoðanskog Statuta (Ustava) smestili buduæu "evropsku
regiju",
zvanu Vojvodina, u su¾eni evropski kontekst, to jeste, za¹to su
je
ogranièili na "nejasni" prostor Srednje Evrope. Zapravo, ¹ta je
to Srednja
Evropa i koje zemlje pripadaju tom geografskom pojmu? Da li
Srbija
pripada (ili je pripadala) Srednjoj Evropi? Koliko znamo,
Srednja
Evropa je isti onaj prostor koji je nekada pokrivala
Austrougarska
monarhija (carevina). Slu¾eæi se sliènom silogistikom, iz onoga
¹to pi¹e
u samom poèetku novog vojvoðanskog Statuta (Ustava), sledi
nedvosmislen
zakljuèak: Vojvodina se (trenutno) nalazi u okvirima Srbije,
ali, ona je,
ustvari, neotuðivi deo Srednje Evrope (èitaj, Austrougarske).
Pred(kon)federalno
ispiranje mozga
©andor Egere¹i (SVM), èovek koji ima kljuènu ulogu u
sprovoðenju
"srednjoevropske emancipacije" Vojvodine, obja¹njava zbunjenim
Srbima i
"samosvesnim graðanima i graðankama" severne srpske pokrajine,
da
pomenuti Statut (Ustav) ni jednom reèenicom ne dolazi u
konflikt sa
Ustavom Srbije, a da "oni koji komentari¹u da je to secesija i
separatizam nisu svesni ¹ta govore". Da bi sve to potkrepio
"oèiglednim"
primerima, on pominje nekakve "evropske samoupravne koncepte" -
federalni
u Nemaèkoj, predfederalni u Italiji i asimetrièni u ©paniji -
ni ne
poku¹avauæi da sliènu "autonomiju" pronaðe u Srednjoj Evropi,
prema kojoj
je novi Statut (Ustav) Vojvodine tako "srdaèno" orijentisan.
Naravno,
Egere¹i nam ne ka¾e, najpre, da je Nemaèka konstituisana od 16
saveznih
(federalnih) dr¾ava (a ne pokrajina; Länder), i da te dr¾ave, u
su¹tini,
imaju daleko manja ovla¹æenja, nego ¹to je to sluèaj sa danas
va¾eæom
autonomijom Vojvodine iz 1991. godine. Na primer, nemaèka
dr¾ava (ne
autonomna pokrajina!) Bavarska je imala dvodomni parlament, a
danas joj
je ostao samo Landtag (Skup¹tina Bavarske). Ta ista Bavarska,
po
nemaèkom Ustavu, mo¾e da odluèuje samo o pitanjima vezanim za
kulturu i
obrazovanje, dok je obavezna da u svemu drugom sprovodi
federalne nemaèke
zakone. U Italiji (Egere¹ijeva "predfederalna autonomija", sa
kojom on
uporeðuje autonomiju Vojvodine), situacija je sasvim drugaèija,
jer se
njihove autonomije odneose na italijanske prostore u kojima
nacionalne
manjine èine veæinu. Specifièna su podruèja Sicilije i
Sardinije,
italijanskih zemalja, gde se stanovnici najèe¹æe izja¹njavaju
kao
Sicilijanci ili Sardinjani, koji uglavnom govore, pored
italijanskog
(slu¾benog) jezika, i svoj sicilijanski ili sardinijski. Sudeæi
po
Siciliji, to italijansko ostrvo ima vi¹e elemenata dr¾avnosti
(Kraljevstvo Sicilija) nego ¹to je to bio sluèaj sa Crnom
Gorom, koja je,
kao savezna (docnije konfederalna) dr¾ava, bila u sastavu SRJ
(zato se
danas u Crnoj Gori ubrzano radi na formiranju izmi¹ljenog
"crnogorskog"
jezika).
Savezna autonomija
Srpska aktuelna vlast uporno i bezdu¹no zloupotrebljava
sintagmu
"evropski regioni", poku¹avajuæi da podmetne proseènom
graðaninu Srbije
jednu la¾nu sliku takozvane "regionalizacije". Prava istina je
da su
regioni Evrope, ustvari, suverene zemlje (Nemaèka, ©vedska,
Danska,
Bugarska, Srbija itd.), a da jedini izuzetak od takvog pravila
èine
Farska ostrva (Danski protektorat; gde ¾ive Farani koji govore
farski
jezik), Kosovo i Vojvodina (pokrajine u sastavu Srbije; Kosovo
veæ kao
protektorat NATO saveza ili SAD). Da bi se shvatilo o kakvoj se
bezoènoj
prevari tu radi, dovoljno je reæi, da èak ni dr¾ave u Saveznoj
republici
Nemaèkoj, ne spadaju u evropske regione u onom smislu pod kojim
to
podrazumeva zapadni svet. Zapravo, u u¾em smislu reèi, i na
zapadu
postoje podruèja (geografsko-kulturne celine), slièna
negda¹njim
srezovima i okruzima u Srbiji, ali to nema nikakve uzajamne
veze ni sa
autonomijama ni sa saveznim dr¾avama.
Èankolizno uti¹avanje
Èini se da su srpski opozicioni politièari (onaj mali broj,
kome nije
svejedno ¹ta æe se desiti sa Srbijom, ako ih uop¹te ima),
sasvim
zaboravili da je biv¹i komunistièki kadrovik, Nenad Èanak,
2006. godine,
umesto u Komitet, oti¹ao na ¹estomeseèno "¹kolovanje" na poziv
va¹ingtonskog "Vudrou Vilson" centra. Tamo je dobio instrukcije
da malo
ulak¹a sa svojim aktivnostima na odvajanju Vojvodine od Srbije,
a veæ pre
toga savetovan je da se ostavi poznate "liga¹ke" krilatice iz
devedesetih, koja je, kako se seæamo i ako se seæamo, glasila -
"Vojvodina
Republika". Zapravo, strategija SAD, u datom sluèaju, bila je,
da se
pitanje Vojvodine ne pote¾e, pre nego ¹to se "re¹i" status
Kosova i
Metohije. Druga stvar zbog koje je Èanak "uti¹ao" jeste
èinjenica da bi
on trebalo da uskoro bude (odmah nakon pretpostavljenog
usvajanja Statuta
u parlamentu Srbije) ustolièen na mesto predsednika Vojvodine
(prvi put
u istoriji te srpske pokrajine). Sa druge strane, mesto
premijera
(predsednika vlade) Vojvodine, verovatno æe pripasti glavnoj
vladajuæoj
partiji u Vojvodini - Demokratskoj stranci i njenoj
vojvoðanskoj
"perjanici", Bojanu Pajtiæu.
Dobrosusedsko
(samo)bogaljenje
Tvorci separatistièkog Statuta (Ustava) Vojvodine, krenuli su
od
pretpostavke da mo¾da funkcija predsednika AP Vojvodine neæe
moæi da
"proðe" tako lako u ovom èasu, te su predvideli da sve,
Statutom
(Ustavom) definisane du¾nosti predsednika, na sebe preuzme
predsednik
Skup¹tine AP Vojvodine. Naravno, forma ne bi tu bila do kraja
jasna, ali
su¹tinski gledano, Vojvodina bi i u jednom i u drugom sluèaju
imala svog
predsednika. Uostalom, saèekaæe se "bolja vremena", u kojima
æe
Vojvodina postati federalna jedinica Republike Srbije, da bi,
konaèno,
do¹lo do njenog osamostaljenja, slièno onome ¹to se
svojevremeno desilo u
Crnoj Gori. Sasvim ubogaljenoj Srbiji ostaæe samo da se pred
svetom,
stidljivo i ¹apatom, "hvali" svojim nesumnjivim "demokratskim
potencijalom" i spremno¹æu na "dobrosusedske odnose" sa jo¹
jednom
dr¾avom, koja je roðena iz njene vlastite, napola istrulele
utrobe.
Kada se pa¾ljivije pogledaju du¾nosti predsednika Vojvodine,
koje su
predviðene novim Statutom (Ustavom), videæe se da predsednik AP
Vojvodine ima iste du¾nosti i ovla¹æenja, kakve ima i
predsednik
Republike Srbije:
- predstavlja Autonomnu pokrajinu Vojvodinu u zemlji i
inostranstvu,
- ukazom progla¹ava pokrajinske normativne odluke, u skladu
Statutom,
- predla¾e Skup¹tini Autonomne Pokrajine
Vojvodine kandidata za predsednika Pokrajinske
vlade, po¹to saslu¹a mi¹ljenje predstavnika
izabranih izbornih lista,
- dodeljujue priznanja i odlikovanja,
- raspisuje izbore za Skup¹tinu Autonomne Pokrajine
(alternativa: ako se
izostavi ova nadle¾nost izbore bi
raspisivao predsednik Skup¹tine Autonomne Pokrajine),
- vr¹i i druge poslove odreðene
Statutom i pokrajinskom normativnom
odlukom.
Autonomni dr¾avljani
Suprotno Ustavu Srbije koji jasno ka¾e da je Srbija "dr¾ava
srpskog
naroda i svih graðana koji u njoj ¾ive", Statut (Ustav)
Vojvodine
nagla¹ava da "Srbi, Maðari, Hrvati, Slovaci, Crnogorci, Rumuni,
Bunjevci,
Rusini i Romi, kao i drugi
brojèano manji narodi i nacionalne zajednice koje u njoj
tradicionalno ¾ive, ravnopravni su i konstitutivni." Dakle,
dok na jednoj strani jedan istorijski konstutivan narod
(Srpski), biva
proteran i iz ¾ivota i iz Ustava Republike Hrvatske, na drugoj
strani,
usred Srbije, konstitutivnim narodom æe se proglasiti i nekakav
usamljeni, "novopeèeni" dr¾avljanin Srbije - Kinez, Kongoanac,
Papuanac,
Tunguzijac. Sama "kostutitivnost" svakog dr¾avljanina (jo¹ uvek
Srbije, a
ne Vojvodine), nije bila dovoljna vajnim vojvoðanskim
"statuto-tvorcima"
(ustavotvorcima), pa su, za svaki sluèaj dodali da "Autonomna
pokrajina mo¾e obezbediti dodatna i
dopunska prava, odnosno postaviti vi¹i stepen
za¹tite prava pripadnika naroda i
nacionalnih zajednica koje predstavljaju brojèanu
manjinu u ukupnom stanovni¹tvu autonomne pokrajine."
Ovde se, kako vidimo, operi¹e pojmom "stanovni¹tva AP
Vojvodine", mada
nije jasno, na koji se naèin mo¾e definisati to "ukupno
stanovni¹tvo"?
Naime, svaki stanovnik (dr¾avljanin) iz bilo kojeg dela Srbije,
mo¾e da
promeni prebivali¹te i nastani se na prostoru AP Vojvodine, jo¹
uvek,
bez ikakve posebne procedure. Sudeæi po svemu ostalom, ¹to se
mo¾e
naæi u novom Statutu (Ustavu), pomenuto "ukupno stanovni¹tvo"
ima jasno
izra¾enu tendenciju da postane "ukupno vojvoðansko
stanovni¹tvo", sa
"autonomnim dr¾avljanstvom". Mo¾da u ovom èasu nekome sliène
paralele
izgledaju apsurdno, ali èitava konstrukcija novog Statuta
(Ustava)
Vojvodine neodoljivo podseæa na "nekad viðenu" srpsku
kataklizmu,
proiza¹lu iz neshvatljive srpske indolencije, nemara i, reklo
bi se,
sulude nezainteresovanosti za srpskih vlasti za sudbinu
vlastite zemlje i
naroda.
(Anti)Srpska Vojvodina
Vojvoðanski "ustavotvorac" je oti¹ao toliko daleko, da je
predvideo da
Vojvodina mo¾e da se samostalno zadu¾uje, da mo¾e za zakljuèuje
meðunarodne sporazume u skladu sa svojim nadle¾nostima, te da
ima svoja
predstavni¹tva u inostranstvu "radi promocije i unapreðenja
svojih
turistièkih, privrednih, kulturnih, nauènih i obrazovnih
kapaciteta."
Namera Saveza vojvoðanskih Maðara (koja se mo¾e razumeti sa
aspekta maðarskog revan¹izma), uop¹te nije za èuðenje. Prirodno
je da æe
oni uèiniti sve ¹to je u njihovoj moæi, da nekako vrate
Vojvodinu u
njihovo "srednjoevropsko okrilje" (Austrougarsko carstvo).
Ipak, daleko je
te¾e razumeti samoubilaèku politiku srpskih stranaka, pre svega
Demokratske, ali i Lige socilademokrata Vojvodine, koje su svu
svoju
politièku aktivnost i snagu stavili u slu¾bu Habsburga. Zaèudo,
kada
sastavljaèi Statuta (Ustava) Vojvodine pominju "vekovne te¾nje
'graðana i
graðanki' Vojvodine na posebnost", oni ignori¹u te iste
"habsburgovce"
kojima slu¾e. Zapravo, ne pada im na pamet da je Vojvodina
dobila
autonomiju (istina kratkotrajnu) u okviru Austrougarske
carevine, pod
nazivom "Srpsko Vojvodstvo"; to jeste, 1848. godine, na Majskoj
skup¹tini u Karlovcima, progla¹eno je Srpsko Vojvodstvo na
celokupnoj
teritoriji Banata, Baèke, Baranje i Srema. Docnije, carskom
odlukom 1849.
godine, Temi¹var je postao sredi¹te Vojvodstva Srbije i
Tami¹kog Banata.
Pomenutim statutoklepcima (ustavoklepcima), oèigledno, nije
odgovarala
istina, po¹to je jasno da Vojvodina nikada nije bila nekakav
"izraz
vekovne politièke borbe i prava graðana i graðanki Autonomne
Pokrajine
Vojvodine na autonomiju i za¹titu posebnosti" bilo kojeg
drugog naroda sem srpskog. Vojvodina je bila srpska autonomija
u oblasti
Habzbur¹kog carstva, a njenim prisajedinjenjem Srbiji, na
Velikoj skup¹tini
1918. u Novom Sadu, prestala je bilo kakva potreba za
autonomijom, po¹to
je tu srpski narod ostvario svoje vekovne te¾nje.
Srpska Zora Bela
_________________________________________________________________
Invite your mail contacts to join your friends list with Windows Live Spaces.
It's easy!
http://spaces.live.com/spacesapi.aspx?wx_action=create&wx_url=/friends.aspx&mkt=en-us
[Non-text portions of this message have been removed]
------------------------------------
===============
Group Moderator: [Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> Your email settings:
Individual Email | Traditional
<*> To change settings online go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join
(Yahoo! ID required)
<*> To change settings via email:
mailto:[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
mailto:[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
