Džozef Stiglic: Možda se
kriza posreći Srbiji
E. R, 09.12.2008 19:33:52
MOŽDA će se Srbiji posrećiti u velikoj ekonomskoj krizi koja je pogodila svet,
bez obzira na to što će veoma mali broj zemalja biti pošteđen. Moguće je da
manje integrisane zemlje budu i manje pogođene od onih koje, recimo, u velikoj
meri zavise od stranih investicija - rekao je u ekskluzivnom intervjuu za
“Novosti” američki ekonomista, nobelovac Džozef Stiglic.
Šezdesetpetogodišnji dobitnik “Nobela” za ekonomiju 2001. godine, profesor
univerziteta “Kolumbija”, savetnik američkog predsednika Baraka Obame, smatra
da je globalnu ekonomsku krizu izazvao “ljudski faktor”.
* Kriza se iz Amerike prelila u Evropu. Ko će sada osetiti njene najveće
posledice?
- Mnoge zemlje u razvoju već su pogođene. Da ironija bude veća, kapital iz tih
zemalja, čak i onih koje su dobro upravljale privredom, već odlazi u SAD, i to
samo zato što garancija američke vlade uživa veliki kredibilitet. Uz to, mnoge
zemlje u razvoju otkriće da treba više da plate ako žele da dobiju finansijska
sredstva, iako američka vlada daje zajmove po veoma niskim kamatnim stopama.
Globalno usporavanje rasta uticaće na smanjenje cena robe široke potrošnje,
tako da će i izvoznici biti pogođeni.
* Kada može da se očekuje boljitak?
- Postoji opšta saglasnost da će 2009. biti gora od ove godine. Recesija tek
počinje, radnici dobijaju otkaze, države smanjuju javne troškove i poreze,
oseća se globalni trend pada ekonomskog rasta.
* Da li je i Srbiji neophodna pomoć MMF, kako bi bezbolnije prošla kroz krizu?
- Međunarodni monetarni fond samo daje zajmove. Taj novac ćete svakako morati
da vratite. Problem je u tome što MMF često insistira na politici koja ne ide
naruku snažnom ekonomskom razvoju određene zemlje. Takva politika je na kraju
kontraproduktivna. To se dogodilo u istočnoj Aziji, Latinskoj Americi i Rusiji.
Samo u malom broju slučajeva MMF u poslednje vreme nije insistirao na takvoj
politici.
* Postoji li univerzalni recept za izbegavanje grešaka u razvoju ekonomije
jedne države poput Srbije?
- Nema jednostavne formule za upravljanje u tranziciji, niti u globalizaciji.
One zemlje koje su se trudile da ekonomsku politiku prilagode sopstvenim
uslovima i promenljivim okolnostima, bolje su prošle od onih koje su bile više
ideološki orijentisane.
* Može li zemlja u tranziciji biti uspešna?
- Za uspešan razvoj i tranziciju neophodna je uravnotežena uloga, kako tržišta,
tako i vlade. Finansijski sektori treba da budu pravilno regulisani i to ne
samo zbog zaštite potrošača, nego i radi obezbeđivanja pristupa kreditima.
Treba da postoje dobro korporativno upravljanje, zakoni kojima se reguliše
konkurencija i odlazak u bankrot. Često i vlade treba da budu preduzimljivije.
Američka privreda je uspešna, delimično zahvaljujući
i podršci koju vlada pruža istraživačkim programima i programima za davanje
zajmova. U društvima koja dobro funkcionišu, treba da postoji osećanje
socijalne solidarnosti, da vlada veća jednakost i socijalna pravda, nego ona
koju pružaju tržišta.
* Da li svetska kriza pokazuje da je uplitanje države neophodno i u velikim,
ali i u malim, ne tako uspešnim ekonomijama?
- Svetska kriza pokazuje da je uplitanje vlade nužno u svakoj ekonomiji. U
Americi je skupo plaćen pokušaj da se vlada gurne u stranu. Stopa
nezaposlenosti sada ubrzano raste. Penzioni fondovi tope se pred očima onih
kojima su namenjeni. Milioni Amerikanaca ostaju bez svojih domova. Samo je
nekolicina ljudi sa Volstrita profitirala i time još više produbila rastuću
nejednakost u našem društvu. Većina Amerikanaca danas živi gore nego pre osam
godina. A to su podaci dobijeni pre početka recesije. Vlada je kritikovana, ali
kada se pojavio problem, spas je tražen upravo od nje. U međuvremenu, nisu ni
primetili da je vlada odigrala ključnu ulogu u postavljanju temelja za američki
uspeh.
* Kako je proces globalizacije uticao na nerazvijene ekonomije?
- One zemlje koje su shvatile kako da na pravi način izađu na kraj sa
globalizacijom, ostvarile su ogromnu korist, druge su pretrpele štetu. Indija i
Kina predstavljaju velike uspehe globalizacije. Posledice lošeg upravljanja
globalnim finansijskim tržištem najverovatnije će osetiti većina zemalja.
Nažalost, liberalizacija tržišta kapitala donela je više štete nego koristi.
Ona nije donela veći rast privrede, nego još veću nestabilnost.
BEZ EVRA BI BILO JOŠ GORE
* DA li evro, kao jedinstvena valuta EU, ima budućnost?
- Da nije evra, mnoge evropske zemlje prošle bi daleko gore u suočavanju sa
krizom. Vrednost njihovih valuta naglo bi pala i one bi osetile realne
posledice krize. Ali, evrom treba bolje upravljati. Preterano posvećivanje
pažnje inflaciji takođe je doprinelo stvaranju sadašnjeg ekonomskog problema.
Premalo pažnje se posvećivalo stabilnosti finansijskog sistema. Čini se da su
oni verovali da je za ekonomsku stabilnost gotovo najvažnije, osigurati nisku
inflaciju. To se pokazalo kao pogrešno.
AMERICI STIGLI RAČUNI
* SMATRATE li da nove ekonomske sile, Kina i Indija, mogu da preuzmu primat od
Amerike i Evrope u svetu?
- Evropa i SAD će i u decenijama koje su pred nama ostati najveće ekonomske
sile na svetu. Ali, Kina i Indija će igrati sve značajniju ulogu. Kada su joj
bili neophodni likvidni izvori finansiranja, Amerika je morala da se okrene
Aziji i Bliskom istoku. Amerikanci godinama žive iznad svojih mogućnosti. Nema
sumnje da na kraju moraju da plate za takvu rasipnost. Možda je došao dan za
naplatu dugova
http://www.novosti.rs/
[Non-text portions of this message have been removed]
