http://www.serbianna.com/columns/simic/002.shtml
ECEJ
©TA JE TO SRPSKA DIJASPORA U SAD I ©TA ZAISTA MO®E DA URADI ZA SRBIJU
Vi¹eslav Simiæ
Mnogo je toga veæ napisano o dijaspori uop¹te, a naroèito o
njenom ogranku u najmoænijoj zemlji, kolovoði anti-srpskog delovanja danas.
Amerièko-srpska "zajednica" je verovatno najbrojnija od svih
srpskih iseljenièkih grupacija i ima mnogo karakteristika koje je
objedinjuju, dajuæi nam moguænost za analizu.
Ipak, na samom poèetku se mora naglasiti da ta populacija nije
jedinstvena u smislu organizacione pripadnosti, nacionalnog identiteta,
politièkih ciljeva, kulturolo¹kog karaktera i verskog oseæanja.
Normalno bi bilo da je do sada izvr¹eno uspostavljanje
ideolo¹ko-politièko-socijalno-kulturolo¹kih osnova na kojima æe se vr¹iti
svaka vrsta delovanja organizacija koje su sebe registrovale u SAD kao
amerièko-srpske.
Imalo je od koga da se nauèi o tome, naroèito kada se vidi
koliko moæi takva metodologija donosi toj etnièkoj zajednici u Americi, i
koristi njenoj matici u inostranstvu. Trebalo je samo prouèiti i primeniti
primere Jevreja, Jermena, Grka... Pa èak i amerièkih penzionera èiji je lobi
realno najmoæniji u SAD!
Na¾alost, kao ni i u samoj matici (na teritoriji Srbije, Crne
Gore, Bosne i Hercegovine, Srpske Krajine, Makedonije), Srbi ni u SAD nisu
uspeli da uspostave jedno èvrsto jezgro od uglednih i nekompromitovanih
lidera koji imaju èistu viziju i nesalomljivu posveæenost Srpstvu i Srbima.
Verovatno je najglavniji razlog(1) za na¹u savremenu propast to
¹to nema nekompromitovanog voðstva koje bi ka Srpskim ciljevima(2) povelo
narod.
U matici, èak i ono malo takozvanih lidera koji zagovaraju
Srpstvo ne mo¾e èista srca i raèuna da izaðe pred taj isti siroma¹an i
napaæen narod.
U dijaspori je situacija malo bolja - nekompromitovani
finansijski, lideri ne mogu da naprave kompromise sujeta jedni sa drugima,
dok narod pamti sva lelujanja i klackanja od jednog centra moæi do drugog
tokom decenija. Naravno da je to balansiranje dovelo do toga da se opstane
na èelu mnogih organizacija (pa, politika je, ka¾u-la¾u!, umetnost moguæeg)
ali je isto tako onemoguæilo uèvr¹æivanje poverenja i sigurnosti u delovanje
osoba koje su pre¹le put od kralja preko Tita preko mnogobrojnih amerièkih
predsednika preko Milo¹eviæa preko Mila ili Dodika preko Holbruka i Madlenke
preko senatora Vojnoviæa preko ko zna koga sve ne...
Videli su ti lideri ¹ta se dogaðalo sa beskompromisnom
anti-titovskom i anti-komunistièkom emigracijom - da im nema uspeha i
pristupa amerièkom establi¹mentu ako ne budu mogli da imaju kontakt i
saradnju sa establi¹mentom u Beogradu i Jugoslaviji uop¹teno. Tako su se
na¹li na tankoj i nesigurnoj niti, sputani njome, balansirajuæi izmeðu dve
o¹tre i surove litice, u opasnosti da se razbiju o jednu pribli¾e li se
isuvi¹e onoj drugoj pa teret iskida nit kojom su zarobljeni.
Oni lideri koji su sve vreme ostali ideolo¹ki i nacionalno
beskompromisni su margnalizovani i u SAD i na Balkanu, èime je efektivno
poni¹ten njihov liderski status.
Dok jedni imaju pristup centrima moæi ali nemaju zaleðe u
narodu, dotle drugi imaju narod na svojoj strani ali nigde ne mogu da
izgovore to ¹to narod hoæe da se èuje meðu velika¹ima.
Izmanipulisani i od re¾ima u SAD i od onih po Balkanu, lideri
amerièke srpske dijaspore su pokazali nekoliko katastrofalnih slabosti:
- netrpeljivost prema konkurenciji;
- netrpeljivost prema kritici;
- netrpeljivost prema mlaðima u svojoj grupaciji;
- nepoznavanje osnova politièkog sistema SAD;
- nepoznavanje osnova javnog delovanja i komunikacije;
- nepoznavanje organizacionih i menad¾erskih principa.
Obzirom da nikada nisu uspostavili jasne i dugoroène ciljeve
SRPSKE dijaspore u SAD, lideri nisu okupili najveæi postotak srpske
populacije ove zemlje. Nemajuæi jasnu predstavu o velièini svoje etnièke
zajednice, ne samo da ne mogu da izaðu pred Amerikance sa jasnim zahtevima
veæ ne mogu ni svojoj etnièkoj grupi da upute preporuke za delovanje u
smislu ostvarivanja srpskih ciljeva u SAD.
Mnogi smatraju da politikom mogu da se bave kao od ¹ale.
I istina je da je politika za sve otvorena, ali je istina i to
da ne opra¹ta nesposobnost i aljkavost.
Nikada se ti bankari, atomski fizièari, lingvisti,
kompijutera¹i, lekari, nisu zamislili da li bi ikada dozvolili ikome ko nije
iz njihovog ceha da se bavi njihovim poslom!
Sigurno bi ih u¾asnuo predlog da za ¹efa nuklearne laboratorije
ili finansijske slu¾be postavimo nekog pesnika ili sobaricu.
Ali, isto tako im nikada nije palo na pamet da za glavne
operativne osobe u Va¹ingtonu izaberu ili imenuju ljude ¹kolovane za
politièke nauke i odnose.
Dolazili su u gomilama u Va¹ington i lutali po kancelarijama
tro¹eæi i vreme i novac i energiju, veèito udarajuæi glavama u zidove i
obijajuæi pragove onih koji ili ni¹ta ne odluèuju, ili nemaju razloga da ih
uop¹te vide ili saslu¹aju.
Koliko je dolara potro¹eno na iæe i piæe, na ¹tampanje bro¹ura i
organizovanje skupova na kojima se govorilo o Srbima?
Amerièki zvaniènici su im se iza leða smejali, doseæajuæi se da
samo kod Srba postoji besplatan ruèak(3).
Èistaèice funkcionera savezne vlasti su proklinjale Srbe zbog
tereta svakojakih knjiga i ¹tampanih materijala koje su morale da iznose iz
kancelarija na kraju radnog dana, a koje su njihovi ¹efovi sruèili u kante
za ðubre èim su se vrata kancelarije zalupila za srpskom delegacijom.
Raznorazni pripravnici, i slu¾benici koji nikome nisu
nedostajali u kancelariji, su d¾abolebarili na srpskim seminarima i
konferencijama na koje su poslati kao specijalni izaslanici svojih ¹efova,
pozvanih od Srba da budu poèasni gosti.(4)
Na¾alost, ne poznajuæi amerièki politièki sistem(5) i nemajuæi
organizovanu silu èlanstva iza sebe, lideri srpske dijaspore nikada nisu
uspeli da spreèe amerièko uni¹tavanje Srba krajem HH i poèetkom ovog veka.
Da su barem u najam uzeli usluge politièkih struènjaka (makar i
ne-Srba), saznali bi da ima samo nekoliko realnih naèina da se utièe na
politièki proces u Americi.
U principu postoje pozitivni i negativni naèini.
Dva su "pozitivna" naèina kojima amerièki Srbi mogu da utièu na
èlanove Kongresa SAD, ili na izvr¹nu granu vlasti (predsednik):
Da svojim prilozima "kupe" uticaj;
Da svojim glasovima obezbede pobedu "svog" kandidata.
Obzirom da srpska "zajednica" nije zajedno radila ni na jednom
projektu i da nema organizovan spisak svojih èlanova (a jo¹ manje uticaja da
èlanove ubedi da prikupe novac za priloge za politièke kampanje, ili da
ogranizovano izaðu na glasanje za "srpskog" kandidata), nije se nikada
dogodilo da izvr¹e takav organizovano pozitivan uticaj i da poka¾u svoju
snagu amerièkoj vlasti.
Ima i nekoliko negativnih naèina uticaja (medijska kampanja
razotkrivanja prljav¹tine odreðenog kandidata, protesti na mitinzima itd).
Jedini realan "negativan" naèin da amerièki Srbi utièu na
politièki ¾ivot SAD je da na izborima zbace sa vlasti raznorazne kongresmene
(oni se biraju svake dve godine), pa èak i senatore (biraju se svake ¹este
godine). Takoðe, tokom predsednièkih izbora (svake èetvrte godine), Srbi u
SAD bi mogle da naprave moæne glasaèke blokove koji bi izuzetno uticali na
rezultat - setimo se samo poslednje Bu¹ove pobede, najverovatnije glasovima
Srba iz Ohaja.
Naravno, i za to je pretpostavka da mo¾ete da pokrenete nekoliko
hiljada glasaèa u izbornoj jedinici koji æe izvr¹iti svoju amerièku
graðansku du¾nost uz izvr¹avanje svoje srpske patriotske obaveze.
Ni¹ta lak¹e nije od isterivanja Hilari iz Senata ili Lanto¹a iz
Predstavnièkog doma - tolike hiljade Srba u dr¾avama Njujork i Kalifornija
bi za tili èas zbacile sa vlasti te srbomrsce i u Kongres poslale bar dva
èlana koji bi Srbiji doneli razne povlastice i olak¹ice.
Kada se zna da tek 10-ak posto glasaèa izlazi na izbore za bilo
koji nivo vlasti sem predsednièkog(6), lako je videti moæ organizovane
glasaèke ma¹ine od nekoliko hiljada èlanova.
Zamislimo samo kako bi srpskim liderima kongresmeni i senatori
plaæali ruèkove i veèere po Va¹ingtonu ne bi li za sebe pridobili tolike
glasove!
Ne samo da bi imali besplatan ruèak nego bi jo¹ dobili i "uvo
kongresa" - jednu od najskupljih stvari u Va¹ingtonu - odmah posle
"predsednièkog uva".
©ta li bi se ¹aputalo u toj ljubavnoj igri iz raèuna?
Koliko kvadratnih kilometara teritorije vredi jedan srpski glas?
Koliko milijardi dolara kreditnih garancija ko¹ta svaki novi mandat
kongresmena? Koliko vrata u meðunarodne institucije za srpske delegate mo¾e
da otvori amerièki senator raspaljen stra¹æu za jo¹ ¹est godina slasti na
Kapitol Hilu? Da li bi amerièki predsednik za¾murio na upad srpskih snaga na
Kosovo i Metohiju da istrebe teroriste dok bi sanjario o jo¹ jednom mandatu
svoje stranke na osnovu glasova amerièkih Srba iz Ohaja, Ilinoja,
Kalifornije, Njujorka, Pensilvanije, Floride, Arizone i jo¹ neke od va¾nih
dr¾ava u kojima ima na desetine hiljada Srba?
Umesto toga, srpski lideri (i iz matice i iz dijaspore) èine
stvari koje su apsurdi savremene politike(7): da bi svet ubedili kako smo mi
tolerantni dok nas istrebljuju, u tzv. srpski kru¾ook(8) ukljuèuju najveæe
osvedoèene srpske neprijatelje, npr. Lanto¹a i Bajdena.
Na kraju, moraju se uzeti u obzir i privatne
psiholo¹ko-kulturolo¹ke karakteristike pripadnika tog liderskog stale¾a u
SAD.
Mora se, prvo naglasiti èinjenica da su mnogi od njih veoma
uspeli u Americi, naroèito finansijski. Takvim ljudima je te¹ko da prihvate
istinu da je zemlja, koja je njima bila raj, zapravo pakao za Srbe na
Balkanu. Takvi æe ostatak svog veka provesti raspeti izmeðu opreènih emocija
prema Americi: ljubavi i zahvalnosti za novi ¾ivot i mr¾nje i prezira zbog
uni¹tavanja onoga ¹to im je najsvetije. U neku ruku, slièni su komunistima
koji su do¾iveli pad i propast svoje utopije, i pred celim svetom ostali
prokazani zbog posveæenosti re¾imu èije ¾rtve i poharu svako mo¾e da vidi.
Mnogi, iako su proveli veæi deo ¾ivota u <svetu>, nisu
prevazi¹li one plemenske i zadru¾ne duhovne osnove, koje su odavno veæ i u
najzabitijim srpskim selima zaboravljene. Takvi èeznu za utopijom <starih
dobrih vremena> i ne valja im ni Amerika ali ni Srbija, koja se izmenila,
ili nikada, zapravo, nije takva ni bila.
Mnogi su, opet, napustili Jugoslaviju, Srbiju i Beograd, i
otisnuli se u veliki svet, ostajuæi, u dubini du¹e, isti oni sitni
provincijalci kojih je zvanièni Beograd jo¹ uvek pun, i koji srpsko dru¹tvo
i dalje dr¾e zarobljenim njihovim nesigurnostima i strepnjama - da li æe se
pokazati dovoljno mu¹kim, da li æe iko reæi da su nesposobni, da li æe se
javiti neko ko se seæa siroma¹tva i oèaja u kojima su proveli prvi deo
¾ivota? U stvari, nikada nisu videli dalje od svog nosa, i najva¾nije im je
bilo da se vrate u Beograd pa da pro¹etaju Knez-Mihailovom ulicom kao gazde,
i da puni para zasednu u kafane i na terase gde nekada nisu mogli ni da
sanjaju da æe moæi piæe da popiju.
Pravde radi, mora se naglasiti da problem nije samo sa narodom,
tj. tzv. liderima - Crkva (da, NA©A, pravoslavna, srpska) nije ni¹ta bolja.
Da ne ulazimo u strogo crkvene probleme i u meðusobne sukobe
sujeta vladika, ogranièiæemo se samo na ono ¹to se tièe neteolo¹ke uloge
koju Crkva (treba da) ima u dru¹tvu.
Umesto da ima ¹to velelepniju crkvu i jo¹ velelepniji crkveni
dom na najprometnijem va¹ingtonskom trgu (sa parkirali¹tem, na primer, koje
bi, tokom radne sedmice, samo, za nekoliko godina isplatilo tro¹kove
kupovine placa i gradnje), nema ama ba¹ nikakvog traga srpstvu u
najglavnijem od svih glavnih gradova.(9)
Ali zato, u kukuruzi¹tima, na severu od Èikaga, na par
kilometara jedan od drugog, zjape i èame dva manastira sa dve predivne crkve
i sa ogromnim zgradama u kojima bi moglo da se udomi bar dva-tri sela
izbeglica sa Kosova.
Crkva je, dodu¹e, poku¹ala da uèini ne¹to, barem za sebe, u
Va¹ingtonu ali je taj napor bio èist proma¹aj u smislu borbe za Srpstvo.
Crkva je, logièno, postavila svog èoveka, monaha, za svog
predstavnika u SAD. Ali, ne poznajuæi (ili nemajuæi analitièkih sposobnosti
za to) Va¹ington i njegov o¹tri generalni anti-klerikalni stav (osim ako to
ne donosi korist), i partikularno anti-pravoslavni i anti-slovenski stav,
predstavnik Crkve je bio strano telo koje je izazivalo samo odbojnu
reakciju, sliènu onoj koju vr¹e anti-tela kada detektuju toksine u
organizmu.
Ne samo da je monah, odmah, na pragu kancelarija bio registrovan
kao strano telo zbog mantije i krsta na sebi, veæ je, ako bi uop¹te i do¹lo
do pribli¾avanja va¹ingtonskih velika¹a sa njim, samo izazivao podsmeh i
davao osnova za uverenja da je i na¹a Crkva puna hipokrizije - ceo svet, i
hri¹æanski i ini, veruje da hri¹æansko, pravoslavno, kanonsko pravo
propisuje da monasi ¾ive u manastiru, skromno se oblaèe, poste i uzdr¾avaju
se, i èine milosrða drugima. Samo monahov stan i crkvena kancelarija u
najskupljem delu Va¹ingtona su dovodili u pitanje legitimitet cele
operacije. O svili i kadifi slu¾benih mantija, i o slu¾benom obedovanju po
najèuvenijim va¹ingtonskim restoranima da i ne govorimo.
Retko ko od Srba je verovao da se to zaista èini u ime Srpstva,
ba¹ u vreme kad bi jedna proseèna srpska ¹kola mogla da podeli plate svojim
nastavnicima od jednomeseènih tro¹kova crkvene "ambasade" u SAD.
Èak bi se i sve to moglo prihvatiti da je bilo nekog rezultata,
dobrog po Srbe.
Na¾alost, reèi pravoslavnog monaha (zvanièno), ako su uop¹te i
pro¹le dalje od bubne opne slu¹aoca, sigurno su samo na jedno uvo u¹le a na
drugo iza¹le.
Kako je ikome palo na pamet da bi svi ovi protestanti, katolici,
mojsijevci, muhamedanci, ateisti, feministkinje, globalisti, propovednici
kapitalistièke gramzivosti, uop¹te uzeli u obzir nekoga ko, barem zvanièno
predstavlja jednu instituciju i jedan narod koji, barem zvanièno,
propovedaju i predstavljaju pravoslavlje (¹to njihovi lideri smatraju jeresi
ili zabludom), hri¹æanstvo (za mnoge halucinacija, izopaèavanje iskonske
vere, ili, èak, i otvoreno neprijateljka pojava), Slovene (te¹ko je sru¹iti
stereotip o ni¾oj rasi ili o opasnosti za Evropu), pobunjenike protiv novog
poretka (a svi drugi iz biv¹e Juge ih u ruke i u noge ljube i velièaju) i
poslednje komuniste (smrtne neprijatelje i najveæu Baba-Rogu do
islamo-fa¹izma)?
Dakle, izgleda da, kao i u Srbiji, ne¹to nije u redu sa narodom
koji takve stvari dopu¹ta i takve voðe bira i trpi.
Da li je moguæe da iste ljudi biramo (ili se oni nameæu
zajednici bez njenog otpora) decenijama, a iskustvo pokazuje da ni jedan
uspeh nemaju iza sebe?(10)
Kako je moguæe da, na primer, va¹ingtonsku zajednicu decenijama
vode (manje-vi¹e) isti ljudi koji za pola veka u Americi nisu pravilno
nauèili engleski jezik, svoj maternji jezik su potpuno iskvarili
kvazi-anglicizmima i nakaradnim gramatièkim akrobacijama nepriliènim srpskom
jeziku, koji jo¹ uvek nisu sagradili ni pravu crkvicu, ni srpski dom u kome
sa dostojanstvom i redom mo¾e da se odr¾i kakav skup ili prijem?
Da li mi zaista nemamo sposobnost da meðu sobom prepoznamo
tolike sposobne i nekompromitovane osobe (mlade i stare, mu¹ke i ¾enske,
roðene na Balkanu ili roðene u SAD) i da njima poverimo voðstvo na¹e brojne
etnièke zajednice?
Ili, da, kada uspemo da ih prepoznami i izaberemo na funkcije,
da tada dopustimo da ih oteraju gori od njih, a bez na¹eg otpora?
Da li æemo dozvoliti da i dalje sve ide kao i pre i da svakim
danom Srpstvo propada a od amerièkih srpskih organizacija ostaju samo
upravni odbori i lideri koji vi¹e lièe da igru kolariæu-paniæu - sami sebe
predla¾emo, sami sebe biramo...?
Da li æemo dozvoliti da i onih nekoliko neposustalih, hrabrih i
po¹tovanih ljudi (i ¾ena), koje jo¹ imamo ¹ansu da iskoristimo za na¹
zajednièki uspeh, konaèno dignu ruke i prokunu dan kada su Srbima roðeni?
To je ono ¹to na¹i neprijatelji ¾ele, i na domaku su uspeha!
Ne dajmo ni sebe ni Srpstvo!
1. Jo¹ jedan od glavnih razloga za to bunilo u kome veæ skoro 100 godina
posræemo, gde god da smo, je jugoslovenstvo. Nespojivo sa Srpstvom (ili sa
bilo èim drugim osim sa anti-srpstvom!), jugoslovenstvo razvodnjava su¹tinu
postojanja srpske etnièke zajednice (i u matici i u dijaspori) u svetu u
kome je etnièka pripadnost i dalje najglavnija osnova za uspe¹no politièko,
ekonomsko, kulturolo¹ko i drugo delovanje. Jugosloveni i danas imaju
pristupa samo u srpskim organizacijama! Koliko god se zavaravali da je
etnièko prevaziðeno, ili èak nepostojeæe, kod najmoænijih naroda na svetu,
sama èinjenica da su oni i dalje posebni narodi koji se bore za ostvarivanje
samo svojih veoma odreðenih interesa treba da bude dovoljan nauk Srbima da
ne mogu postiæi ni¹ta radeæi za narod koji ne postoji (Jugosloveni), time
rasipajuæi energiju naroda kome su dani postojanja gotovo odbrojani!
2. Uvek se tu insistira na borbi za amerièke ciljeve, a srpski doðu tek
uzgred.
3. Èak i amerièki klinci znaju za izreku koja ka¾e da nema besplatnog ruèka,
nagla¹avajuæi u njihovoj svesti istinu da se i za, naizgled, èisto
dobroèinstvo jednoga dana mora da plati. Svi Amerikanci su svesni stanja u
njihovoj politici da kongresmeni nikako za d¾abe ne dobijaju putovanja i
priloge od raznih lobista. Zna se da æe jednog dana iz Kongresa izaæi neki
zakon u kome æe se kongresmen odu¾iti za vikend na Havajima sa "suprugom"
ili za donaciju koja je omoguæila plaæanje njegove reklame na televiziji.
4. Jednom je jedan polu-pijani kongresmen lièno do¹ao da odr¾i govor na
srpskom kongresu - kad se doteturao do podijuma imao je tek toliko snage da
objavi da æe tehnièko osoblje da pusti zvuèni snimak njegovog govora sa
nekog drugog skupa, a da æe on samo da, kao riba na suvom, otvara usta. Srbi
su pretrpeli i to, i èak nagradili aplauzom i kongresmenov poziv za donacije
njegovoj kampanji - sve u nadi da æe time uticati na promenu politike SAD
prema Srbima.
5. Pisac ovog teksta se ni ne usuðuje da predlo¾i moguænost da su neki i
namerno radili naopako, ne bi li osujetili svaki plemeniti, iako naivni,
poku¹aj Srba u SAD da predstave svoje stavove.
6. Ni na predsednièke ne izlazi vi¹e od polovine glasaèa.
7. Jedan od najveæih dana¹njih politièkih apsurda, i Amerike i Srbije (a i
Hrvatske) je Denis Kuèiniæ, najismejavaniji od establi¹menta ali od naroda
najpo¹tovaniji predsednièki kandidat - poreklom Hrvat, èlan demokratske
stranke SAD, kongresmen SAD, pripadnik najvi¹eg vrha amerièke elite -
verovtno najcivilzovaniji, najproduhovljeniji i najmoralniji èlan tog "Doma
demokratije". Ne samo zato ¹to je veliki prijatelj i za¹titnik Srba! Ka¾u
mnogi Amerikanci: "On je jedini razlog za¹to grom ne spr¾i tu Sodomu i
Gomoru - na¹ao se bar jedan pravednik u jazbini zveri." Ka¾u lingvisti da
mu prezime dolazi od srpske (slovenske) reèi kuèina. Ispade, nekako, da su
reèi na¹e kult-zvezde Mice Trofrtaljke proroèke: "Ne mo¾e se bez kuèine!"
Mo¾da je to najbolji recept za Va¹ington?!
8. Ili, na savremenom beogradskom, kokus.
9. Ako se izuzme, veæ godinama nefunkcionalna, kancelarija Kongresa srpskog
ujedinjenja, na koju se tro¹e hiljade dolara meseèno.
10. Èuven je primer jednog sastanka va¹ingtonske podru¾nice jedne
organizacije - na obave¹tenje jednog èlana da se u Kongresu sprema jo¹ jedna
anti-srpska rezolucija i da treba odmah da krenemo u kampanju pozivanja
èlanova Kongresa ¹irom Amerike, lokalni predsednik je (naravno na u¾asnom
engleskom jeziku) zavapio: "Pipel, vi hev to get organajzd!" Nekoliko
èlanova je tada napustilo i sastanak i organizaciju, potsetiv¹i ga da smo
veæ organizovani i da treba samo da delamo!
[Non-text portions of this message have been removed]
------------------------------------
===============
Group Moderator: [email protected]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> Your email settings:
Individual Email | Traditional
<*> To change settings online go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join
(Yahoo! ID required)
<*> To change settings via email:
mailto:[email protected]
mailto:[email protected]
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[email protected]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
