U slucaju da ovaj clanak niste vec procitali...
===========
http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/genocid-bez-kraja.html
Genocid bez kraja
Slavoljub S. Lekiæ
subota, 13. decembar 2008.
Milorad PupovacMeðunarodni sud pravde proglasio se nadlenim po hrvatskoj tubi
protiv Srbije podnetoj 1999. U vreme podnoenja tube Zapad je eleo i sa te
strane da pritisne zloèinaèku Srbiju, a odlukom o nadlenosti 2008. da ispita
njen puls posle otkidanja Kosova i Metohije i demokratskog razvoja regionalizma
u Vojvodstvu Srpskom. Otuda je Hrvatska u arenu meðunarodnog prava priputena
tek 1999, èetiri godine posle okupacije i evakuacije RSK, pod zatitom UN-a.
Zagreb je optuio Srbiju za etnièko èiæenje hrvatskih graðana, kao oblika
genocida, zato to je direktno kontrolisala aktivnosti svojih oruanih snaga,
obavetajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su poèinili zloèine na
teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istoène i zapadne Slavonije i Dalmacije.
Hrvatska je traila da Srbija bude oglaena krivom, da plati ratnu odtetu koju
bi utvrdio sud, kazne svi poèinioci i vrate kulturna dobra.1 Tubom je,
misli Zvonimir eparoviæ, tadanji ministar pravde Hrvatske sustavno
predoèena totalna slika zloèina koje su poèinile srpske snage.2
Ali onda je dola stanka od devet dugih godina da bi sud odluèio da je nadlean
u tubenom zahtevu Hrvatske protiv Srbije. Ovaj je dogaðaj vratio u iu
javnosti Milorada Pupovca, uglednog Srbina u Hrvatskoj, posveæenog razvoju
demokratije i reenju srpskog pitanja u neovisnoj Hrvatskoj.3 Uvek u sreditu
hrvatske politike reavanja srpskog pitanja, Pupovac je ovih dana predloio
osnivanje Saveta poverenja Hrvatske i Srbije u kom bi bile javne liènosti iz
politièkog i javnog ivota, kao i predstavnici crkava. Nakon to je hrvatska
javnost trijumfalno pozdravila odluku meðunarodnog suda, Pupovac skreæe panju
da ga ideja o osnivanju Saveta dri ne samo poslednjih nedelja veæ i poslednjih
godina.4 Ipak, dogodilo se da je ovu elju saoptio tek poto je Vuk Jeremiæ,
ministar spoljnih poslova Srbije, najavio da æe Srbija podneti kontratubu
protiv Hrvatske zbog etnièkog èiæenja Srba u akciji `Bljesak` i `Oluja` 1995.
godine.5
Pupovac svim srcem eli da pomogne Hrvatskoj, Srbiji i Srbima u Hrvatskoj,
podseæa na Oluju i Vukovar i zapaa da razmena tubi u Hagu izaziva
uznemirenost meðu ljudima.6 Dok Pupovac brine o kontratubi Srbije, Svetozar
Livada, ugledni profesor zagrebaèkog sveuèilita, ukazuje na genocid koji je
izveo Tuðman, obnovitelj NDH i projektant proreðivanja Srba na bezopasan broj.7
Poto je Hrvatska tubu podnela 1999. godine, a Srbija tek sada najavila
kontratubu nije jasno otkuda potièe uznemirenost koja Pupovca podstièe na
akciju? Pored najave tube, srpski ministar otiao je korak dalje i napomenuo
da æe ona obuhvatiti vreme NDH i apeluje da se konaèno pred sudom pravde i
sudom istorije uspostavi istina o tome ta se zaista dogaðalo tokom operacije
`Oluja`.8 Moda je ovaj odluèan stav pomogao Pupovcu da prekine predomiljanje
i pokrene osnivanje Saveta i podstakne pacifikaciju srpskog pitanja. Pupovcu je
sasluivao glasoviti
zagrebaèki advokat Nobilo koji se, eto ba sada, prisetio da presudom
Meðunarodnog suda niko neæe biti zadovoljan.9 Razboriti advokat primeæuje da
Hrvatska moe dokazati prisustvo novosadskog korpusa na podruèju Hrvatske, ali
ne i genocid jer ga, misli Nobilo, nije bilo.10 On navodi formalne tekoæe
Srbije u vezi dokazivanja genocida u NDH i izraava miljenje da moe doæi do
nagodbe izmeðu Hrvatske i Srbije.11 Ali, ovaj probni balon odmah je probuio
Oli Ren pakosnom opaskom da tube ne smetaju integracijama i natuknuo da je
nuno pomirenje drutava u regionu.12 Drugim reèima, EU èuva moguænost da se u
sukob dva balkanska paæenika umea kad joj bude shodno.
Posle izjave Vuka Jeremiæa, predsednik Hrvatske Mesiæ obnavlja staru tezu da je
`Oluja` legitimna akcija.13 U isto vreme saborski Srbin Pupovac izraava veru u
dijalog Srbije i Hrvatske.14 Ni hrvatski premijer Sanader ne boji se
protivtube Srbije i navodi skoro bizaran razlog rat se nije vodio u Srbiji
nego u Hrvatskoj, te nije razoren Novi Sad veæ Vukovar. Sanader ponavlja u
Zagrebu odomaæenu uètivu frazu o potrebi da se Srbija suoèi sa proloæu i
neno je polira opaskom da sadanja srpska vlada nije kriva za prolost, veæ
Miloeviæ i velikosrpska politika, a potezanje endehazijskog argumenta odbija
nabusitim smehom.15
Premda mu rasprava o Drugom svetskom ratu izgleda smeno, Sanader skoro
skrueno kae u Esenu (27.11.08) da je spreman da doðe u Beograd kako bi se
razjasnili novonastali problemi u odnosima izmeðu dve zemlje i stavlja u izgled
volju Hrvatske da uspostavi dobrosusedske odnose izmeðu Zagreba i Beograda.16
Nejasno je ta prvi Hrvat ima da razjanjava u Beogradu ako je Hrvatska tako
èvrsta u veri i dokazima svoje tube za genocid? To posebno èudi jer je biva
ministarka pravde Vesna kare Obolt, kazala da bi presuda u sporu Hrvatske
protiv Srbije za genocid pred Meðunarodnim sudom pravde u Hagu bila temelj za
stvaranje oseæaja da je pravda zadovoljena.17 Ali kosturi i due Srba rasutih
po neovisnoj ne daju mira hrvatskoj europskoj i demokratskoj vrhuki i ona
trai mir u presudi ovozemaljskog sveta poto ga nema u komarnom tisuæletnom
snu preplavljenom potisnutim sadrajima. Izjava Vuka Drakoviæa, pre skoro
dvadeset godina,
o potrebi da se u Hrvatskoj podigne velika duevna bolnica danas je
zaboravljena, ali deluje pikantno u drutvu koje je izgubilo oblik i èvrsto
veruje da se u naim mozgovima èuva uspomena na buduænost, a ne na prolost.
Dan posle Sanadera u Nemaèkoj, Vuk Jeremiæ u Humboltovom institutu dri
predavanje i odluèno trai uètiviji odnos prema Srbiji, odmrzavanje prelaznog
sporazuma sa EU, vizne olakice i status kandidata za Srbiju.18
Ako bi se otvorio irok sudski proces, kako je natuknuo Jeremiæ, nejasno je da
li bi se Vukovar odrao na klackalici Vukovar Oluja, niti da li bi u javnost
dospeli detalji etnièkog èiæenja, kako se danas naziva drugi èin hrvatskog
genocida. Srbija moe da rasvetli vukovarsku operaciju i genocid 1991-95. sa
osvrtom na nastanak i razvoj srbofobije od kraja devetnaestog veka do danas. U
istorijskom kontekstu, tragedija katolika i pravoslavaca dobila bi nove obrise.
Sasvim je izvesno da brojna stratita na prostoru NDH nisu delo grupe fanatika
ili izolovanih grupa, veæ dobre organizacije uticajnog dela hrvatske politike
pomagane od prijateljskih zemalja. Povijesne tenje Hrvata dobile su nov izraz
i pedesetak godina posle NDH broj proteranih nadvladao je broj pobijenih Srba i
to zahvaljujuæi srpskom oruju i amerièkoj gadljivosti prema neobuzdanim
nacistièkim prolivanjima krvi. Valja priznati da je hrvatska politièka javnost
za pola
veka osetno uznapredovala. Od vremena kada je problem reavala srbosjecima u
konclogorima za decu i odrasle, dospela je dotle da na kraju dvadesetog veka
higijensko èiæenje obavi uz `minimalne` rtve i konaèno odstrani blato,
zajedno sa opancima i Srbima koji su ga doneli na tlo krajina. Uz to, stie da
samouvereno optui Srbiju za genocid upravo na onim prostorima na kojima je NDH
u Drugom svetskom ratu uspeno istrebljivala Srbe. Dakle, plodovi genocida u
savremenoj Hrvatskoj prihvaæeni su sa lakoæom, a tuba kao zgodno sredstvo da
se on kanonizuje odlukom nekog pilatskog suda.
Posledice odustajanja Srbije od kontratube
Od Ante Starèeviæa do Ante Ðapiæa, srpsko-hrvatski odnosi bili su otvoreno ili
prikriveno neprijateljski. Belezi mrnje rasuti su u obliku spomen-kosturnica
irom Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Like, Banije, Korduna, Slavonije, Srema i
Baranje. Najveæi je Cvet, nadomak Zagreba, koji se izdie iznad najveæeg
srpskog grada pod zemljom Jasenovca. Ako Srbija odustane od kontratube, onda
je jasno da æe srpski politièari voditi svetsku politiku bratstva i jedinstva
do poslednjeg Srbina. Odustankom od razjanjenja stogodinjeg srpsko-hrvatskog
sukoba, Srbija æe priznati genocid kao legitimno sredstvo pri osvajanju
teritorija koji od kifle treba da naèine somun. Moda æe posledice odustanka
biti humanije poto u Kanadi i Rusiji jo uvek ima dovoljno mesta za novu
srpsku emigraciju.
O majstorstvu hrvatske politike govori i odustajanje od sliène tube protiv
Crne Gore u maju 2008. to je, moda, posledica uèestalih isprièavanja
crnogorskog rukovodstva i predusretljivosti prema Stjepanu Mesiæu koji je
postao prvi Podgorièanin 2007. godine.19 Hrvatska je odlièno procenila da bi
Crna Gora sa svojih pola miliona itelja podeljenih oko novog identiteta mogla
biti dobar zalogaj te je odustankom od tube otvorila vrata za misiju u Crvenoj
Hrvatskoj. Stjepan Mesiæ objasnio je da je izvinjenje crnogorskih vlasti
hrvatskim graðanima bilo jasno i uverljivo. Ipak, snishodljiva izvinjenja
predstavnika Srbije, nisu zadovoljila Hrvate, jer problem ne postoji izmeðu
Hrvatske i Crne Gore, veæ izmeðu Hrvata i Srba. Hrvatska velikodunost prema
junaèkoj Crnoj Gori podstakla je crnogorske perjanike da surovost `Bljeska` i
`Oluje` naivno objasne osvetom za Vukovar i trae izmirenje sa komijama.20
No, èim se Srbija usprotivila hrvatskoj megalomaniji odjednom je omekala
evropska retorika koja srpske ustre reakcije neutralie, naizgled
nezainteresovanim izjavama o nemoæi da bilo koja strana dokae genocid.21 Ovim
se relativizuje sudski proces da bi se izbeglo otkrivanje fakata neugodnih za
Hrvatsku i zapadnu javnost koja vie brine o svojim tajnama nego o hrvatskim
zloèinima i srpskim rtvama. I zato se, preko Slovenije, prijateljske èlanice
EU, veto pominje sprozumno poravnanje.22 Ali srpsko-hrvatski sudski proces,
kao i stoletna omraza, nije jednostavna stvar, ponajmanje je pravne prirode a
ponajvie politièke i moralne. Dokaza o zloèinima i genocidu ima napretek a
Hrvatsku posebno uznemiruju fusnote koje preko hakog megafona alje radikalski
voða eelj. On tvrdi da je Hrvatska izbegla denacifikaciju posle zloèina u
Drugom svetskom ratu i koristi termin retorzija tamo gde nije zgodno. eelj
grmi o onome o èemu se æuti
u Beogradu i haki proces koristi za obraèun sa hrvatskom dozemunskom
ideologijom. On preprièava dogaðaj koji se zbio kod Ruzvelta 1941. godine kada
su Hrvati negirali veæ sumorne vesti o masovnom istrebljenju Srba to je Duèiæa
izazvalo da da èuvenu izjavu o hrvatskoj hrabrosti: `Vi Hrvati ste najhrabriji
narod na svetu, ali ne po tome to se nikoga ne bojite, vi Hrvati ste
najhrabriji narod na svetu po tome to se nièega ne stidite`.23 Ali ovo nije
jedini eeljev uznemirujuæi potez poto je veæ pokuao da dokae umeanost
tajnih slubi u likvidacije u Vukovaru i pobije klevete o srpskim zloèinima.
Srpski pesnik i diplomata Duèiæ bio je dobar znalac prolosti i ciljeva
hrvatske politike. Pred kraj ivota, u Amerikanskom Srbobranu, Duka je
objavljivao èlanke u kojima je propitivao smotrenost Srba pri udruivanju sa
Slovencima i Hrvatima. Kao protivnik obnavljanja Jugoslavije zalagao se za
objedinjenje srpskog etnièkog prostora. Dananje srpske vlasti i posle
tragiènog iskustva ponaaju se kao da Duèiæ i drugi razboriti ljudi nisu niti
postojali, niti pisali, i kao da sve to se desilo izmeðu Srba i Hrvata treba
jo jednom da se ponovi. Otuda oni koji bi belu engensku vizu trampili za
izmirenje sa Hrvatima pre ukrtanja argumenata na sudu, pomau Zapadu u
balkanskim poslovima, kleveæu svoje pretke koji su spokoj nali u masovnim
grobnicama endehazije i preporuèuju svoje potomke sledbenicima Ante Starèeviæa.
Plan hrvatskih vlasti
I pored svega, Hrvatska jo uvek nema ozbiljnih razloga za brigu zbog
najavljene kontratube Srbije. Sanaderova spremnost da razgovara sa zlikovcima
u èetnièkom Beogradu ima preventivno-dijagnostièku prirodu. Hrvatska akcija
moe dati rezultate u Beogradu, a ne u Hagu gde stoji loe. Pre svega zato to
je vlada u Beogradu zauzeta vanim poslovima tranzicionog enluèenja, a ne
preispitivanjem mraène prolosti devedesetih i ranijih godina. Povrh toga,
hrvatske vlasti imaju na raspolaganju tri kanala delovanja. Prvi su javna
glasila i nevladine organizacije kojima se lagano mogu stiavati strasti
izjavama o srpskim zloèinima i potrebi pomirenja. Uticaj medija, posebno
Helsinkog odbora i srodnih organizacija, kadrih da proizvode lane dileme i
optube o navodnim srpskim zloèinima i velikosrpskom ugnjetaèkom mentalitetu,
biæe èvrst oslonac hrvatske akcije u Beogradu uz asistenciju dela vlasti,
ravnodune prema srbofobiji. Ovde treba
obnoviti zapaanje tzv. umerene srpske javnosti da Helsinki odbor iri
hrvatsku istinu o Srbiji u Srbiji i nameæe joj hrvatski nacionalni program. Ali
dogaðaji koji æe se zbiti do kraja æe otrezniti i najnaivnije. Naime, izlazi na
videlo da je Helsinki odbor za ljudska prava u Beogradu ovako sluèen poto su
Vaington i London nepogreivo procenili da je za borbu protiv zaboravnih i
zaputenih Srba najbolje koristiti srbofobiju katolièke hrvatske
provinijencije, jer Hrvati bolje poznaju Srbe nego ovi njih. Upravo meðu njima
najagresivniji su nedavno kroatizovani ili pokatolièeni Srbi èiji prozelitizam
u Beogradu ili ne razumeju ili potcenjuju. Mediji mogu preparirati javnost, no,
odluke o tubi i drugim merama donose vlasti koje æe se, ako javna glasila
zavape za slogom braæe po materi, nagoditi sa Hrvatskom u razlièitim
modalitetima.
Drugi kanal delovanja Zagreba je preko Brisela, posebno prijatelja u Vatikanu i
Berlinu koji su u prvom i drugom èinu srpske drame pomagali Hrvatskoj te ele
da izbegnu nepotrebne zaplete na Balkanu i olakaju svoj poloaj u buduænosti.
Napokon, najvaniji kanal hrvatskog uticaja na srpsku politiku jeste podzemna
aktivnost u Beogradu. Nju bi Hrvati valjalo da okrenu u dva pravca:
zvaniènicima politièkog vrha i advokatskom timu koji æe zastupati Srbiju pred
sudom. Najzanimljiviji su zvaniènici vlade i politièkih stranaka koji ne
podravaju kontratubu i mogu postati polazite hrvatskih lobista. Posebno
valja imati u vidu da u javnosti postoje nedoumice o celishodnosti dosadanjeg
postupanja srpske strane pred meðunarodnim sudom o kome se manje govori nego o
krizi na Volstritu. Napokon, diskretan uticaj na zastupnike srpske tube, u
struènim stvarima i daleko od oèiju javnosti, mogao bi omekati srpske
protivtube.
Hrvatska æe izgubiti proces ako se zadovolje dva uslova. Prvi æe biti ispunjen
ako samouverena hrvatska javnost, koja veæ dugo pluta u izmaglici strasti,
snova, projekcija i potiskivanja, zatrai od svoje vlade da ide do kraja i
dokae srpsku krivicu. Drugi æe biti ispunjen ako Srbija podnese kontratubu
protiv Hrvatske za genocid u povratu, angauje tim domaæih i stanih istorièara,
pravnika, forenzièara i drugih struènjaka i dokae ono to se veæ dobro zna.
Prvi problem hrvatske strane mogu otkloniti politièari maèekovskih metoda i
njihovi prijatelji u Vatikanu i Berlinu, kadri da izazovu preokret hrvatske
javnosti jednom diskretnom okrunicom. Druga tekoæa hrvatske politike, moe se
otkloniti samo u Srbiji, moda èak i lako, buduæi da znaèajan deo vladajuæe
nomenklature oseæa nelagodnost to æe Srbija podneti kontratubu. Zato mediji i
spikeri srpske vrhuke fundamentalni sukob Srba i Hrvata smetaju u sferu
meðunarodnog prava, a svim srcem raspredaju o trgovini i razvoju privrednih i
drugih veza sa susedom opasnih namera.24 Ova nelagoda izlazi iz domena
politièke i pravne analize i uplovljava u vode antropologije i etnopsihologije,
koja treba da odgonetnu ta srpsku stranu èini tako predusretljivom prema
braniteljima tekovina endehazije.
Mnogi su u Srbiji 1990. tvrdili da neæe biti graðanskog rata u SFRJ, a neki
danas veruju da je moguæe Srbiju raskomadati, a da njene soène delove ne poele
glaðu moreni susedi. Pupovac se nikada nije sastajao sa Arkanom kao to su se
najvii predstavnici demokratske srpske vlasti sastajali sa Antom Ðapiæem. O
èemu su æaskali saznaæemo èim se srede formalnosti u Vojvodstvu Srpskom.
Zaboravni Srbi misle da je novi genocid u Vojnoj krajini nemoguæ, to je
istina, poto tamo vie nema ljudi. Ali zdrava pamet i iskustvo navode na
zakljuèak da hrvatskoj nedovrenoj dravi ne smetaju krajiki, veæ Srbi iz
stenjene Srbije, bledog seæanja na Drugi svetski rat.
Pucnjava u Zemunu i Petrovaradinu 5. i 6. avgusta 1995, pored izbeglièke kolone
rastegnute od Zemunika i Garenice do Beograda, pre je bila izraz mrnje i
namere nego izraz sreæe. Cvijiæ je primetio da su Srbi sagradili kuæu na sred
puta, a za nae nesreæne i zlurade susede (vezane osobine) Hrvate da su dravu
napravili na srpskim kosturnicama, mada se odvajkada groblje smatra nepogodnim
mestom za zasnivanje ognjita. Srpski hibris prkosi politièkoj geografiji, a
hrvatski negira sakralnu geografiju. Zato samo Bog moe pomoæi Srbima da
izbegnu nova stratita, jer potovaoci Luburiæa i Starèeviæa smatraju da se
samo kamom i èekiæem iz njihovih glava moe izbiti ideja o ujedinjenju.
________________________________
1. http://www.nin.co.yu/pages/article.php?id=41314[^]
2. http://www.nin.co.yu/pages/article.php?id=41314[^]
3. Milorad Pupovac (1955) po struci je lingvista kolovan u Zagrebu. Bio je
èlan Udruenja za jugoslavensku demokratsku inicijativu (UJDI). Kada je pokojni
Milan Babiæ 1991. raspisao referendum za nezavisnost Krajine Pupovac je kazao
da je referendum Srba opasan i neprihvatljiv èin suicidnog samodravlja.
Osnovao je Srpski demokratski forum (1991), uèestvuje u osnivanju Srpske
samostalne stranke (1995) i ulazi u Akciju socijaldemokrata Hrvatske (1995).
Posle dve godine osniva Srpsko nacionalno vijeæe. Agim Èeku, predsednik
samozvane vlade Kosova u vie navrata traio je da Pupovac bude imenovan na
mesto njegovog meðunarodnog savetnika. U svojstvu predsednika samostalne
demokratske stranke 2004. podrava predsednièkog kandidata Stjepana Mesiæa koji
je, smatra Pupovac, `svojom politikom ravnopravnih graðana i graðanske Hrvatske
najblii interesima Srba`. Posle hrvatskog priznanja Kosova u leto 2008.
Pupovac trai da Srbija vrati
ambasadora u Zagreb. Takoðe su zapaeni Pupovèevi istupi i lobiranje u
meðustranaèkim borbama i izborima u Srbiji, teko podeljenoj oko
spoljnopolitièkih i nacionalnih ciljeva. Zastupnik je u estom sazivu Hrvatskog
Sabora i spada u osobe koje meritorno sude u vezi sa srpskim pitanjem u
Hrvatskoj.[^]
4.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=23&nav_id=330305[^]
5. Beta, 19.11.08.[^]
6. Intervju Milorada Pupovca, NIN, 27.11.08.
http://www.nin.co.yu/pages/article.php?id=41526[^]
7. Intervju Svetozara Livade (1928), sociologa i demografa i autora knjige
`Etnièko èiæenje ozakonjeni zloèin stoleæa` posveæene hrvatskom genocidu sa
kraja 20. veka. Peèat br. 41/2008, str. 35-37.[^]
8.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=19&nav_id=329555[^]
9.
http://xs4.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=23&nav_category=206&nav_id=330269[^]
10.
http://xs4.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=23&nav_category=206&nav_id=330269[^]
11.
http://xs4.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=23&nav_category=206&nav_id=330269[^]
12.
http://xs4.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=23&nav_category=206&nav_id=330269[^]
13.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=19&nav_id=329555[^]
14.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=19&nav_id=329555[^]
15.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=51718§ionId=37&seriesId=134[^]
16. Tanjug, 28.11.08.[^]
17.
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Tri-odgovora-Srbije-na-tuzbu-Hrvatske.sr.html[^]
18.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/30051/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%9B+%D1%83+%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%83.html[^]
19. http://www.novinar.de/2007/03/02/mesic-pocasni-podgoricanin.html[^]
20. Intervju Novaka Kilibarde Glasu javnosti 5.3.2007.
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2007/03/05/srpski/T07030301.shtml[^]
21. http://www.vesti.rs/izvor/Tesko-dokazati-genocid.html[^]
22. Beta, 24.11.08.[^]
23. http://www.youtube.com/watch?v=a5NZ2qP51Ig[^]
24. Èak i Vuk Jeremiæ, ef srpske diplomatije, u hrvatskoj javnosti prokazan
kao naslednik Miloeviæa, svojevremeno je dao pomirljivu izjavu: `Okrenimo se
buduænosti, ostavimo iza sebe zloèine kao to su zloèin u Ovèari ili
proterivanje 250.000 Srba iz Krajine.` Nelagodu srpske nomenklature prema onom
to je svrena stvar otkriva Jeremiæev simetrizam zloèina: `Ostavimo te
zloèine. Mi smo prema vama neke stvari radili. Vi ste uradili isto tako neke
stvari. Ostavimo to, idimo napred.` Sa oseæajem krivice Jeremiæ govori o
zloèinima u prvom a potom u drugom licu i uzda se u zaborav ali nevolja je u
tome to Hrvati ne ele da ispuste adut srpske krivice na putu za Zemun.
Nerazumevanje balkanske drame ilustruje poziv srpskog ministra na kulturnu
saradnju sa narodom koji govori `naim` jezikom i èije voðe etnièko èiæenje
Srba ne vide kao okonèan proces. Neprijateljski stav hrvatske javnosti prema
njemu Jeremiæ racionalizuje
sledeæim reèima: `Meni je jako ao zbog toga, mi kada razgovaramo, kada
razgovaramo ja i ministar spoljnih poslova Hrvatske, kada se naðemo na nekom
multilateralnom skupu, mi na jedan normalan naèin komuniciramo.` Citati su na
osnovu transkripta emisije `Utisak nedelje` na televiziji B92 od 7.12.08.
http://www.b92.net/info/emisije/utisak_nedelje.php[^]
__________________________________________________________________
Instant Messaging, free SMS, sharing photos and more... Try the new Yahoo!
Canada Messenger at http://ca.beta.messenger.yahoo.com/
[Non-text portions of this message have been removed]
------------------------------------
===============
Group Moderator: [email protected]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> Your email settings:
Individual Email | Traditional
<*> To change settings online go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join
(Yahoo! ID required)
<*> To change settings via email:
mailto:[email protected]
mailto:[email protected]
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[email protected]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
