Posle obustavljanja edicije „Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku
modernu istoriju"
PREKO ĐINĐIĆA GAĐALI DRAŽU!
Istoričari saglasni da je nemoguće posle pet godina pisati biografiju Zorana
Đinđića. Arhivi i dalje zaključani
s
Ko je sporan... Đinđić ili Mihailović
Pitanje ko je najveći Srbin će uvek mučiti Srbe, a prošle nedelje najviše je
namučilo Slobodana Gavrilovića, direktora Službenog glasnika. Zbog pritiska
javnosti, morao je da odloži konkurs za radove u ediciji „Biografije ličnosti
koje su obeležile srpsku modernu istoriju".
Problem je zvanično bio u sledećem: na listi od trideset velikana koja počinje
Karađorđem, a završava se Slobodanom Miloševićem nije se našlo mesto za bivšeg
premijera Zorana Đinđića. Gavrilović je izostavljenje Đinđića objasnio time da
se edicija bazira na 19. i 20. veku, dok je većina istoričara za Press nedelje
rekla da tu uopšte nije problem Đinđić - već Draža Mihailović, zbog koga se i
podigla najveća prašina kada je pre nekoliko godina prvi put najavljena edicija.
Dražu još sređuju
Oni zvanično i ne žele da komentarišu projekat koji se naziva „romansirana
biografija" jer nema nikakvu istorijsku vrednost, ali i napominju da je
nemoguće „samo pet godina posle ubistva premijera Đinđića pisati njegovu
biografiju".
Trideset srpskih velikana po izboru „Službenog glasnika":
1. Karađorđe Petrović
2. Prota Mateja Nenadović
3. Božidar Grujović
4. Dositej Obradović
5. Miloš Obrenović
6. Vuk Stefanović Karadžić
7. Knez Aleksandar Karađorđević
8. Vladimir Jovanović
9. Mihailo Obrenović
10. Svetozar Marković
11. Milan Obrenović
12. Nikola Pašić
13. Aleksandar Obrenović
14. Gavrilo Princip
15. Dimitrije Mitrinović
16. Petar I Karađorđević
17. Dimitrije Tucović
18. Ljubomir Davidović
19. Aleksandar Karađorđević
20. Pavle Karađorđević
21. Milan Stojadinović
22. Slobodan Jovanović
23. Petar II Karađorđević
24. Josip Broz
25. Dragoljub Mihailović
26. Dragoljub Jovanović
27. Milovan Đilas
28. Koča Popović
29. Ivan Stambolić
30. Slobodan Milošević
- Pa, pre godinu dana dobili smo Arhiv kneza Pavla, pre nekoliko godina tek smo
otvorili Arhiv Milana Stojadinovića, prvog ministra pre Drugog svetskog rata.
Ko će onda da piše istorijske biografije Draže, Tita, da ne pričam o Miloševiću
ili Stamboliću - pita se istoričar Miodrag Janković, autor nekoliko knjiga o
knezu Pavlu Karađorđeviću.
Ovo otvara još jedan problem srpske istoriografije. Otvaranje arhiva. Na
primer, arhiv Draže Mihailovića tajna policija dostavila je još pre nekoliko
godina Arhivu Srbije, ali ga „oni još sređuju".
Miladin Milošević, direktor Arhiva Srbije i Crne Gore, koji se u tom pogledu
pokazao najrevnosnijim, kaže:
- Ozbiljne biografije zahtevaju ozbiljan istraživački rad. Koliko smo spremni
za njega, zavisi od ljudi koji bi ga preuzeli. Kod nas nema smetnji da se sazna
bilo šta što se dešavalo pre trideset godina. Postoje još posebni arhivi u
Vojsci, Ministarstvu spoljnih poslova i u MUP-u - to su ta tri stuba države.
Određeni dokumenti se zbog bezbednosti države ili ličnosti mogu zaštiti
posebnim odlukama. Najvažnije je da, ako se odredi datum kada će nešto biti
dostupno, to zaista bude tako.
Ali niko ne daje datum. Ne daje odgovor ni kako je moguće da država štampa
biografije i dalje zvanično proglašenih „ratnih zločinaca" - Milana
Stojadinovića, kneza Pavla, Draže Mihailovića. Slobodan Jovanović nedavno je
rehabilitovan.
Zorica Tomić, kulturolog i jedna od članica konkursne komisije, smatra da je
nečuveno to što se „u slučaju Zorana Đinđića pojavljuju dušebrižnici i čuvari
njegovog lika i dela koji ga nikad nisu ni sreli".
- To je strategija diskvalifikacije koju sprovode veći katolici od pape. Ova
lista nije u kamen urezana. Zašto se odmah misli da Zoran Đinđić neće biti prvi
na listi u sledećoj ediciji. Đinđić prosto ne pripada istoj duhovnoj, kulturnoj
i političkoj tradiciji sa Slobodan Miloševićem.
Kome treba novi Tito
A kad su u pitanju kriterijumi kojima su se vodili u izboru ličnosti, Zorica
Tomić kaže da su gledali uticaj na tok srpske istorije, bez obzira na to da li
ličnost zauzima pozitivno ili negativno mesto.
Istoričar Miodrag Janković kaže da su ovakve edicije uobičajne u svetu.
Trideset srpskih velikana po izboru 80.000 građana u anketi RTS-a i NIN-a:
1. Nikola Tesla 25,5%
2. Nikola Pašić 24,8 %
3. Sveti Sava 17,5 %
4. Zoran Đinđić 16,8 %
5. Car Dušan 1,9 %
6. Vuk Karadžić 1,7%
7. Petar II Petrović Njegoš 0,9%
8. Stefan Nemanja 0,7%
9. Karađorđe Petrović 0,7%
10. Jovan Dučić 0,7%
11. Milutin Milanković 0,6%
12. Marko Kraljević 0,5%
13. Ivo Andrić 0,5 %
14. Knez Lazar 0,5 %
15. Nikolaj Velimirović 0,5%
16. Kralj Petar I 0,5%
17. Miloš Obrenović 0,4%
18. Živojin Mišić 0,4%
19. Nadežda Petrović 0,3%
20. Jovan Cvijić 0,4%
21. Mileva Marić-Ajnštajn 0,3%
22. Branislav Nušić 0.2%
23. Desanka Maksimović 0,2 %
24. Mehmed-paša Sokolović 0,2%
25. Despot Stefan Lazarević 0,2 %
26. Meša Selimović 0,2 %
27. Borislav Pekić 0,2%
28. Jovan Jovanović Zmaj 0,2%
29. Miloš Crnjanski 0,2%
30. Filip Višnjić 0,1%
- Ovakve edicije se rade kako bi se osvetlio pogled na neku ličnost ili
istorijsku epohu. Ali mi mislimo da svakom edicijom definitivno rešimo sva
pitanja iz prošlosti. Sada se Srbi pitaju - ako neko ne uđe na ovu listu, da li
to znači da nije u našoj istoriji. Ja bih mogao da pitam: gde je Jovan Ristić,
Živojin Mišić? Gde je Crnjanski? Da li je moguće da Đilas bude jedini
književnik?
Izbor od trideset imena je čak osporila i Dubravka Stojanović, koja je navedena
kao predsednik konkursne komisije. Ona se javno obratila Slobodanu Gavriloviću
ograđujući se od izbora.
- Romansirane biografije doživljavam kao suprotnost mom istoričarskom pozivu -
stoji u njenom saopštenju.
I Miodrag Janković kaže da koncept izdavača nije jasan.
- U konkursu su naveli da se traže romansirane biografije, a da tekstovi treba
da budu oslobođeni vrednosnih sudova i da budu objektivni. To je kontradikcija.
Pitanje je kome trebaju romansirane biografije. Da li je, recimo, Josipu Brozu
potrebna još jedna?
A pitanje je koliko mi i danas zaista znamo o ljudima s „Glasnikove" liste i
koliko bi eventualni autori mogli da odgovore zadatku otkrivanja „prave"
istorije. Ali, to je već pitanje koje prevazilazi jednu „običnu" ediciju
„Službenog glasnika".
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=54111§ionId=37
[Non-text portions of this message have been removed]
