Kvadrat kao pre dve godine
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=13>
Najveći san svake porodice je da se skući u vlastitom stanu, pa makar on bio
najmanji na svetu, samo da se reše gazdarice i mesečne kirije. Procenjuje se da
u Srbiji ima i do pola miliona podstanara koji razmišljaju kako da reše ovo
životno pitanje. Ohrabreni najavama da će stanovi pojeftiniti građani bez stana
odlažu kupovinu, međutim, svetska ekonomska kriza ugrožava sigurnost radnog
mesta i povećava strah od otkaza, tako da je iako su cene u poslednja dva
meseca smanjene, tržište gotovo zamrlo, a većina kupaca čeka proleće.
Poznavaoci prilika očekuju u martu 2009. ozbiljniji pad cena stanova, ukoliko
banke ne budu davale povoljnije stambene kredite što je malo verovatno, jer se
već oseća nedostatak kapitala.
Stanovi su se poslednjih godina većinom kupovali uz pomoć kredita, jer je u
Srbiji prošlo vreme kupovine iz slamarica. Vratilo se poverenje u banke, a i
one su nudile relativno prihvatljive kredite. Deo građana je koristio i državne
subvencije za stambene kredite, tako da se, sve u svemu, vratio optimizam i
nada da se mesečna stanarina za podstanarski smeštaj može zameniti ratom za
vlastiti stan.
Međutim, kako je krajem godine zabeležen veći odliv novca iz banaka koji su
građani povukli sa svojih računa, procenjuje se da bi se taj novac mogao
uložiti u kupovinu stanova, kako se ne bi držao u kući. Međutim, to neće
značajnije uticati na promet nekretnina. Većina građana koja je bez stana nema
gotovinu ni u banci, ni u kući, već je zavisna od dugoročnih kredita. Zato
mnogi procenjuju da je za tržište stanova presudan mart. Ukoliko bude
prihvatljivih kredita, biće i veće tražnje za stanovima, što bi moglo da održi
sadašnju cenu. Ukoliko tražnja ne poraste, cene će nastaviti da padaju.
Prodavci naoružani strpljenjem
Iako je oko Nove godine uvek manji promet nekretnina, direktor Agencije "Solis"
Gordan Lemajić kaže da je sadašnji zastoj baš ozbiljan. Nije da je posao
potpuno stao, ali, svi se uglavnom informišu i čekaju. Međutim, objašnjava
Lemajić, oni koji su naumili da reše stambeno pitanje, neće moći predugo da
tapkaju u mestu jer im je važnije da stave tačku na podstanarsku muku i stignu
do vlastitog doma.
Prodavci na to računaju i naoružani su strpljenjem. Nekadašnje povećano
interesovanje "jugošvaba" oko Nove godine sada je izostalo, a ohrabreni padom
potražnje neki kupci ne pristaju da daju više od 1.000 evra za stan za koji se
plaćalo 1.500 evra po kvadratu – tako da se cene vraćaju na nivo od pre dve
godine.
U anketi koju smo sproveli, u većini agencija za promet nekretnina kažu da više
sede i pijuckaju, nego što rade. Ponuda je relativno dobra, od gotovih novih
stanova i onih čija je izgradnja pri kraju, do starijih objekata koje nude
individualni prodavci. Međutim, kupaca nema. Tako na primer, u jednoj
novosadskoj agenciji u prvih 20 decembarskih dana prodat je jedan jedini stan u
Kisačkoj po ceni od 1.000 evra za kvadrat. Objekat je pod krovom, a za sličan
samo pre koji mesec na istoj lokaciji plaćalo se i do 1.400 evra.
Direktor Agencije Siti nekretnine Predrag Sojević kaže da je posao
prepolovljen. Ponuda je dobra, ali, kako kupaca nema, prodavci su već u startu
snizili cenu i izrazili spremnost da je u razgovoru s potencijalnim kupcem još
snize za 50 do 100 evra po kvadratu. Međutim, Sojević upozorava kupce da moraju
da znaju i to da cene mogu da se snižavaju do određene granice, ispod koje ne
može niže. On procenjuje da je sadašnji nivo cena ta granica na kojoj bi mogle
da se zaustave, i da nije izvesno da li će na proleće uslediti dalji pad.
Dobar momenat za kupovinu
Marko Reba kaže da je bankama rizično da ulaze u kreditne aranžmane s većim
brojem investitora, što će za rezultat imati manje novih stanova na gladnom
srpskom tržištu. Kako postoji ogromna potreba za stambenim prostorom, što
potvrđuje veliki broj podstanara, i to upravo za novim stanovima, lako se može
dogoditi da sledeće godine potražnja prevaziđe ponudu, jer će biti malo onih
koji će pokrenuti novi investicioni ciklus. Kada se završi ranije započeta
izgradnja i stanovi prodaju, na tržištu bi, po oceni sagovornika, moglo da se
pojavi zatišje u izgradnji. On zato smatra da je sada dobar momenat da se kupi
stan: cene su pale, a ponuda je još uvek pristojna.
Slično mišljenje deli i konsultant u novosadskoj kancelariji "Koliers
internešenel" Marko Reba, koji kaže da nije sasvim izvesno da će cene pasti.
Razlog za to vidi u opasnosti od manjka investitora, a time i manje stanova.
Čim je mala ponuda cena ne može da pada, jer uvek neko ima mogućnosti da kupi
stan, uprkos nepovoljnim stambenim kreditima. Veliki investitori imaće problem
s bankama da dobiju kredit, a mali će se "pročistiti": oni manje sposobni će
ili propasti ili će se preorijentisati na neku drugu delatnost. Samo poneko će
opstati, ukoliko se i njihova banke ne povuku iz projekta.
Jovan Babalj iz Agencije "Grad nekretnine" procenjuje da će cene stanova i
dalje padati, ali ne za sve lokacije, jer i danas ima primera da se realizuju
standardne cene. Garsonjera u izgradnji kod "Spensa" od 24 kvadrata prodata je
za 31.500 evra, 1.313 evra za kvadrat, a na Novom naselju u Ulici Kaće
Dejanović 33 kvadrata za 47.600 evra, što je 1.500 evra za kvadrat. Cene su
negde pale i za 50 odsto ukoliko se prodavcu iz nekih razloga žuri, ali tako je
bilo i do sada i nije pravilo.
Ni u Beogradu pad cene kvadrata ne odnose se na elitne lokacije u užem centru
grada, već zahvaćaju uglavnom stanove u starijim zgradama. Procenjuje se da će
cene za stanove u njima pasti još za oko 20 odsto, tako da oni koji danas
planiraju da kupe stan star 20 do 30 godina, mogu još da sačekaju koji mesec, a
oni koji žele novi stan, nemaju previše izbora. Ukoliko ne dođe do promene
politike u bankama, građani neće moći da uzimaju kredite po kamatama od oko 10
odsto, investitori neće moći da grade bez novca, što znači da će stati i
izgradnja i prodaja.
Ranka Dautović
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/
[Non-text portions of this message have been removed]
