Руси сад купују станове у Албанији Продавци станова, кућа и плацева на Црногорском приморју ишчекују купце, а они се надају још нижим ценама
Промет некретнинама стао: Будва Будва – У промету некретнина, главном послу примораца у протекле три године, влада пат позиција. Продавци станова, старих и нових кућа, пословних простора, плацева и осталих некретнина, иако су прилично спустили цене, још не иду испод црте која значи солидну зараду. На другој страни, потенцијални купци, уверени да ће економска криза која је све дубља, натерати продавце да још обарају цене – чекају. Промет некретнина је потпуно стао. О томе најбоље сведоче све учесталији огласи у новинама, на радију и телевизији, али и они истакнути на самим објектима, којима се нуде на продају претежно станови, али и плацеви. Из познате будванске агенције за промет „Империја” саопштавају да последњих неколико месеци нису обавили ниједну продају. Руси, доскора главни купци станова, апартмана, кућа и углавном већих комплекса земље сасвим су се повукли и са Будванске ривијере, али и са других места дуж Црногорског приморја. Криза и у Русији, али и високе цене које су доскора важиле на овом подручју отерале су руске инвеститоре. Добар део њих се окренуо суседној Албанији где квадратни метар стана уз обалу стаје око 800 евра, а плаца од 10 до 30 евра. Они који су и даље заинтересовани за црногорску обалу мало су „прикочили”, чекају још ниже цене и раде такозвану директну погодбу јер су схватили да је то много боље него да дају позамашне своте за посредовање агенцијама и појединцима који се баве тим послом, најчешће на дивље. И сада им је потпуно јасно да су цене од пре годину – две биле нереалне јер су власници продавали квадратни метар стана и по 4.000, 5.000 па и 7.000 евра, што је пет до осам пута више него што је коштала њихова градња. На Будванској ривијери цене су још шаролике. Они којима висе о врату банкарски кредити нуде незавршене, али и нове станове по цени од 1.200 до 2.000 евра по квадрату. Но, и даље је приличан број оних који не „иду” испод 3.000. То су инвеститори који су без кредитних обавеза и чија је логика „боље сачекати боље дане (и купце) него продавати по систему дај шта даш”. Слична је ситуација и када је реч о плацевима. Презадужени којима је остало мало земље нуде квадрат и за 100 евра, а други којима „не гори под ногама” чекају боље време. Драстични пад промета некретнина забринуо је и општинске власти. Планирајући буџет за 2009. годину општинска власт у Будви је предвидела само 2,5 милиона евра на име пореза од промета некретнина, док је та цифра у протеклој години била дупло већа, а 2007. чак и три пута. Но, у општини Будва су и даље окренути великим инвеститорима који су најавили градњу хотелских насеља на плацевима које су раније купили. Они ће на име комуналија плаћати дебеле износе који требају да буду мотор даљег развоја црногорске туристичке престонице. Слаб промет некретнина на обали и дугови натерали су појединце на трговину изван Црне Горе. Приличан број примораца купио је углавном у Београду, али и у Новом Саду и Подгорици по један, два па и више станова. Сада их продају и то по нижим ценама од оних по којима су купљени. Тако, на пример, стан у Београду који су платили 150.000 сада нуде за 100.000 до 120.000 евра. Саво Греговић [објављено: 20/01/2009] http://www.politika.rs/rubrike/exyu/Rusi-sad-kupuju-stanove-u-Albaniji.sr.html
