Nismo krivi
za gasnu krizu
Mirko RADONJIĆ, 22.01.2009 19:49:39
Aleksandar Konuzin
SVI učesnici projekta “Južni tok” veoma su zainteresovani za ubrzanje gradnje
ovog gasovoda, a poslednji događaji u vezi s tranzitom ruskog gasa kroz
Ukrajinu teraju nas da još pažljivije razmotrimo tu mogućnost - kaže, u
razgovoru za “Novosti”, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin.
- Treba, istovremeno, uzeti u obzir i činjenicu da postoje određeni rokovi za
realizaciju tog projekta, a njih će biti teško skratiti u uslovima svetske
finansijske krize, pogotovu što je u projekat uključeno više strana, koje se
nalaze u različitim finansijskim situacijama. Uz to, nadamo se da će kriza sa
gasom koju smo preživeli u svakom slučaju privući dodatnu pažnju na neophodnost
što skorije izgradnje “Južnog toka”, i da će poslužiti kao dobar signal za
mobilizaciju svih učesnika u tom projektu.
* Može li Srbija pre izgradnje “Južnog toka”, u saradnji s Rusijom, da obezbedi
alternativni način za dopremanje izvesne količine gasa, koji ne bi uključivao
Ukrajinu?
- To je, naravno, pre svega tehničko pitanje, na koje ne mogu da dam
kvalifikovan odgovor. Koliko mi je poznato, u sadašnje vreme koriste se dve
varijante transporta gasa od proizvođača do korisnika - korišćenje magistralnih
cevovoda i specijalno opremljenih tankera. Pri tome, ova druga varijanta
pretpostavlja postojanje lokalnog gasovoda ili železničke veze od luke do
krajnjih potrošača. Na žalost, videli smo da u vreme nedavne krize nismo uspeli
da dostavimo gas alternativnim pravcem, jer ne postoji neophodna
infrastruktura, a prebacivanje prirodnog gasa kroz vazduh još nismo
savladali... Hteo bih da primetim da je Rusija upotrebila sva raspoloživa
sredstva da kroz gasovodni sistem Belorusije i gasovod koji vodi prema Turskoj,
nadomesti obim gasa koji, inače, ide kroz Ukrajinu. Ipak, putevi koje smo imali
za isporuku gasa nisu u stanju da zapuše toliku “rupu”. Meni se čini da bi, do
izgradnje “Južnog toka”, izlaz mogao da bude što skoriji završetak gradnje
podzemnog skladišta “Banatski dvor”, koje bi se punilo u letnjem periodu, kada
je upotreba gasa znatno manja.
* Da li je projekat “Južni tok” ugrožen aktuelnom krizom, s obzirom da, na
primer, nemačka kancelarka Angela Merkel kaže da bi “pouzdanost Rusije kao
isporučioca gasa mogla da bude ispitana”?
- Na žalost, neki naši partneri sa Zapada koji raspolažu svim informacijama,
zbog nekih svojih razloga, još ne žele otvoreno da priznaju ko je bio krivac za
prekid tranzita. Rekao bih da je Evropa bila dužna da aktivnije učestvuje u
sređivanju situacije, tim pre što su u opasnosti bile i neke članice EU. Kada
je reč o “Južnom toku”, dešavanja pre Božića pokazala su koliko je taj projekat
perspektivan i dobar, i još jednom potvrdila njegov značaj za obezbeđivanje
energetske bezbednosti Evrope.
* U čijem interesu može da bude gasna kriza u Evropi?
- Mi smo više puta govorili da je za Rusiju to pre svega finansijsko-pravno
pitanje, ali izgleda da postoje i oni koji su, kao što vidimo, bili
zainteresovani da svemu daju nekakvu političku boju. Po nama, takva kriza ne
može ići nikome na ruku, zato što sve strane imaju velike materijalne gubitke,
koje je nemoguće nadoknaditi bilo kakvim političkim
“dividendama”. Želim da podvučem da je u nekim zemljama situacija bila na ivici
humanitarne katastrofe. Hteo bih da verujem da u savremenom svetu nema mesta za
one koji spekulišu ljudskim životima i zdravljem ljudi zarad sopstvenih
egoističkih političkih interesa. Rusija je odlučno opredeljena ka ispunjenju
preuzetih obaveza u skladu s normama i principima međunarodnog prava, i očekuje
isto od svih svojih partnera.
* Mogu li izjave pojedinih političara u Srbiji da treba tužiti “Gasprom” zbog
neisporučivanja ugovorenih količina gasa da utiču na odnose dve zemlje?
- Mislim da takve malobrojne izjave dolaze samo od političara koji, ili potpuno
ne vladaju situacijom, ili namerno zauzimaju takvu poziciju i trude se da
spreče realizaciju projekata u okviru sporazuma u oblasti naftne i gasne
privrede i da nanesu štetu rusko-srpskim odnosima. Dopuštam da je moguće da
neko deluje i pod direktnim instrukcijama spolja. U svakom slučaju, mislim da
je ruska strana otvoreno i do detalja govorila o problemima u vezi s tranzitom
gasa kroz Ukrajinu, što je omogućilo da srpsko rukovodstvo i društvo imaju
objektivnu informaciju. S tim u vezi, bilo bi veoma čudno očekivati bilo kakve
pretenzije prema “Gaspromu” od strane Srbije.
* U kojoj meri je moguć razvoj srpsko-ruskih poslovnih i političkih veza u
uslovima svetske ekonomske krize?
- Nadam se da nikakva kriza ne može da utiče na razvoj rusko-srpskih poslovnih,
a posebno političkih odnosa, zbog njihovog dugoročnog karaktera i usmerenosti
na strateško partnerstvo. Rusija je, ne jednom, potvrdila svoju privrženost
produbljivanju odnosa dve zemlje u svim pravcima saradnje i u celokupnom
spektru ekonomskih, političkih i svih drugih pitanja.
* Kako se u Moskvi doživljava izjava ministra Vuka Jeremića da je “Rusija
ključni bilateralni partner Srbije u spoljnoj politici”?
- Podrazumeva se, nas ne može da ne zadovolji to što se produbljivanje saradnje
s Rusijom u Srbiji tretira kao jedan od najznačajnijih spoljnopolitičkih
zadataka. Za nas je Srbija važan partner na Balkanu, država koju s Rusijom veže
zajednička istorija, narod koji se uvek doživljavao kao bratski. Veoma cenimo
uzajamno razumevanje i prijateljske odnose pune poverenja, koji su izgrađeni
između rukovodstava dveju država. Pretpostavljam da sada imamo sve mogućnosti
da uspešno nastavimo da razvijamo naš dijalog u svim oblastima.
PRIPREMAMO PODNESAK ZA SUD PRAVDE
* Da li će Rusija uputiti podnesak Međunarodnom sudu pravde povodom inicijative
Generalne Skupštine UN da se oceni da li je proglašenje nezavisnosti Kosova
bilo u skladu sa međunarodnim pravom?
- Da, Rusija planira da pripremi takav dokument. Već smo započeli pripremu rada
angažovanjem ruskih stručnjaka za međunarodno pravo. Tu grupu predvodi
predsednik Ruskog udruženja međunarodnog prava A. J. Kapustin. Naša pozicija
ostaje ista: proglašenje nezavisnosti Kosova protivreči međunarodnom pravu, i
takvo gledište nameravamo da izložimo Međunarodnom sudu pravde.
NE PRESTAJEMO DA BRINEMO O KOSOVU
* Prati li Rusija dešavanja na Kosovu? Kako se u Moskvi ocenjuje sadašnji
razvoj situacije u pokrajini, i u kojoj meri je Vaša zemlja u to uključena?
- Sa pažnjom pratimo situaciju na Kosovu. Konkretno, u vezi sa rekonfiguracijom
međunarodnog prisustva, a takođe i realizaciju dogovora o šest tehničkih
“tačaka”. Kao stalni član Saveta bezbednosti, Rusija se bavi tom problematikom
u okvirima UN. O svim tekućim pitanjima tesno sarađujemo sa srpskom stranom u
Njujorku i Beogradu, i redovno razmenjujemo informacije i usaglašavamo svoje
pozicije. U Prištini radi Kancelarija ruske ambasade, ja sam više puta bio na
Kosovu, i mogu da sudim o situaciji ne samo po onome što sam čuo. Veoma nas
brine odsustvo vidljivog progresa u obezbeđivanju prava manjina, nedostatak
bezbednosti, napetost koja i dalje postoji među albanskom i srpskom zajednicom,
za šta su dokaz brojni incidenti s početka godine. Na normalizaciju situacije
ne utiče ni formiranje Bezbednosnih snaga Kosova, koje protivreči dokumentima
SB UN.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=136353
[Non-text portions of this message have been removed]
