Međunarodno pravo je ćoravo, slepo, šepavo, po mom skromnom mišljenju, priznajem mu moć, ali kažem da je nikakvo. Imate onda „Oluju”, imate Amerikance koji brane svoje interese mnogo daleko od otadžbine. Šta je Amerika, pružajući pomoć u „Oluji” hrvatskoj vojsci, branila, koju vrstu svojih interesa u Evropi? Šta Amerika brani u Evropi „Bondstilom”?
<http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Srbija-razgovara-O-predaji-Ratka-Mladica.lt.html> http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Srbija-razgovara-O-predaji-Ratka-Mladica.lt.html Srbija razgovara: O predaji Ratka Mladića Bruno Vekarić: Mladić mnogo košta Srbiju. – Brana Crnčević: Novi zahtev priznanje Kosova Bruno Vekarić Da li je Ratko Mladić, ratni komandant bosanskih Srba jedina prepreka za ulazak Srbije u Evropsku uniju? Da li je on mitski junak i narodni heroj ili ratni zločinac koji drži Srbiju kao svog taoca? Ukoliko bi se dvojica preostalih haških optuženika, Ratko Mladić i Goran Hadžić, predali Haškom tribunalu, da li bi to za Srbiju značilo kraj ucenama i bolje dane? Mišljenja o ovoj temi su podeljena, a ankete pokazuju da oko 60 procenata stanovnika Srbije smatra da je Mladiću i Hadžiću mesto u Hagu. Među njima je najviše mladih do 30 godina starosti. O ovome razgovaramo s Branom Crnčevićem, našim poznatim književnikom, i Brunom Vekarićem, portparolom Tužilaštva za ratne zločine. Politika: Da li je posle nedavnih provera na više lokacija u Srbiji policija na tragu Ratku Mladiću? Vekarić: Apsolutno je vidljiva politička volja. Službe, pravosudni organi i političari u ovom trenutku isto misle. Ne bih želeo da licitiram koliko smo bliže Ratku Mladiću. Sve naše snage su uperene ka cilju da se on nađe u Hagu. Moje mišljenje je da bi najbolje bilo za Srbiju da se on preda. On je optužen za veoma teške povrede humanitarnog prava. Ukoliko je ono što mu je stavljeno na teret istina, dakle mesto gde treba da se nađe jeste Hag jer se tamo u ovom trenutku, nažalost, jedino može suditi. Politika: Gospodine Crnčeviću, da li Ratko Mladić treba da se preda Haškom tribunalu? Brana Crnčević Crnčević: Hajde da počnemo od teorije moralne obaveze. Do ovakve agresije Haškog tribunala prema Srbima došlo je baš zbog toga što su Srbi prerano priznali moralnu obavezu da izruče sve i svakoga. Prvo je izručen predsednik Srbije, kome se moglo suditi ovde da je postojala neka volja i moć, ili je mogao biti ovde ubijen. Kada iz jedne moralne floskule, do koje ste došli samo zbog toga što ste pobedili ili srušili jedan režim, izvučete čitav niz pogrešnih zaključaka, onda oni koji pritiskaju Srbiju i naravno, peru svoje učešće u građanskim ratovima svugde u svetu, ne samo ovde, peru ga u ovom trenutku u Iraku, peru ga na mnogo mesta, steknu neko pravo da sve što traže i dobiju. Što se Ratka Mladića tiče, s Vekarićem se slažem u ideji da svakom zločinu treba suditi. Već time što je određeno jedno odredište kao svetilište, gde se jedino može suditi, napravljen je ozbiljan prekršaj međunarodnog prava. Sva pravosuđa su proglašena nezrelim, nemoćnim da obave svoje poslove. Evo, ja aplaudiram makar jednom rukom pošto vidim da naše Tužilaštvo za ratne zločine traži da se procesuira moguća trgovina organima srpskih zarobljenika na teritoriji Kosova i Albanije. Pitanje je šta bi se dogodilo sa Srbijom da su pronašli podatak da su Srbi ubijali zatvorenike i trgovali ljudskim organima. Verovatno bi bili proglašeni genocidnim narodom. Da su Karadžić i Mladić uhvaćeni i procesuirani odmah, Republika Srpska ne bi postojala. U svim građanskim ratovima vlada duh onih koji su rat vodili. Da se nije pevalo „Radovane, siđi sa planine” pet ili šest godina, pretpostavljam da bi u Srpskoj došlo do nacionalne entropije mnogo ranije i mogli bi im raditi bukvalno šta hoće. Ovako su ipak narasli u neku državu koja se kako-tako drži među drugim državama. Nemam ništa protiv toga da Mladić bude procesuiran, ali sa dve strane Srebrenice. Haški tribunal postaje institucija u koju je teško verovati. To je politički sud, ali postoji i revolucionarna parola koja pripada mladima – Budimo realni, zahtevajmo nemoguće. Politika: Drugim rečima, Vi smatrate da Ratko Mladić ne treba da se preda. Crnčević: Ja smatram da u ovom trenutku to nije toliko vredno pažnje koliko je bilo vredno pažnje u proteklih pet-šest godina. I kad je došlo do toga da se u Hagu našao Radovan Karadžić, čiji je duh više štitio Republiku Srpsku od Mladićevog, pitanje je relevantnosti, sada kada je glava tamo, da li treba da budu i ramena. Vekarić: Kritika rada Haškog tribunala stoji. O tome možemo dugo pričati. Ono što mnogo češće pominjemo u našim diskusijama jeste politička težina Haškog tribunala. Moj stav je da je tribunal imao neku svoju istorijsku nuždu, da smo mi bili dovoljno zreli u regionu i sprečili da se dešavaju zločini, a kada su se već desili da smo, recimo, slučaj „Zvornik” u Srbiji procesuirali, ne bi došlo do lančane reakcije, na kraju i do te Srebrenice koja je sada predmet o kome se najviše priča. Tada političke elite nisu apsolutno marile za takve zločine, čak su oni bili instrument političkog delovanja. S druge strane, taj pad kvaliteta je očekivan. Kada je nastajala jedna jaka institucija s dobrim budžetom, koji je 160 puta veći nego budžet Tužilaštva za ratne zločine, svakako je bilo prestižno naći se u tom sudu i biti međunarodni tužilac ili međunarodni sudija. Sada ti ljudi traže nove poslove. Samim tim, njihov doprinos predmetima koji se vode sada u Hagu svakako će biti manji. To se vidi u postupcima pratećih službi kao što je Sekretarijat. Politika: Kada govorimo o našim ljudima sa haške poternice, Mladiću i Hadžiću, da li ima razlike u prilikama od pre pet-šest godina i sadašnjim? Vekarić: Mislim da bismo uštedeli mnogo sredstava. U ovom trenutku svi moramo biti odgovorni. Kad kažem svi, mislim na politiku, na pravosuđe i na analitičare, na pisce. Postoji finansijska kriza u svetu, suština je da mi nemamo dovoljno kondicije da se i sami, ovako krhki, nosimo s talasom takve finansijske krize, koja tek počinje po obodu da zapljuskuje naše obale. Da li će nas taj cunami prekriti potpuno kao što se desilo, recimo, sa Islandom i nekim stamenim zemljama, ili će nas samo poprskati efekat finansijske krize, to ćemo da vidimo. Svakako, moramo učiniti sve da sprečimo negativan efekat krize na našu zemlju. Zašto pričam sada o ekonomiji? Zato što jeste upravo i Ratko Mladić ekonomija ove zemlje, pored te moralne i političke obaveze. Sada pričamo o tome koliko on košta ovu zemlju. Neko je bio spreman da u jednom trenutku položi život u interesu Republike Srpske, za srpski narod. Sada su mnoge generacije ugrožene time što on nije u Hagu. Politika: Da li Vi, gospodine Crnčeviću, mislite da je Ratko Mladić ekonomski problem Srbije? Crnčević: Kada mislim o Haškom tribunalu, ja pevam: „Srbijo, slabo branjena, zar si u mozak ranjena, pevam ti bled i sed, muče te noćima, danima, jedino ih zanima zašto ne k… med”. Međunarodno pravo je ćoravo, slepo, šepavo, po mom skromnom mišljenju, priznajem mu moć, ali kažem da je nikakvo. Imate onda „Oluju”, imate Amerikance koji brane svoje interese mnogo daleko od otadžbine. Šta je Amerika, pružajući pomoć u „Oluji” hrvatskoj vojsci, branila, koju vrstu svojih interesa u Evropi? Šta Amerika brani u Evropi „Bondstilom”? Mislim da smo mi žrtve, a da žrtve prema onima koji su već žrtvovani moraju da pokažu više razumevanja i više dostojanstva. Pretpostavljam, kada se Mladić uhvati ili preda, sledeći zahtev biće priznanje Kosova. Vekarić: Mislim da bi naš cilj trebalo da bude da prosečna plata u Srbiji bude 1.500 evra i da na tome gradimo sve ostalo. Analizirajući stalno ono što je bilo u prošlosti, plašim se da ćemo tu prošlost i dalje živeti. Hajde da raskrčimo put klincima da mogu da gledaju našu budućnost s cvetićima. Crnčević: Bruno, ja se profesionalno bavim prošlošću. Vekarić: Jeste, ali hajde da se profesionalno bavimo budućnošću. Crnčević: U igri je još i Broz, u igri je Milošević, nisu to režimi koji su nestali bez posledica, ali se posledice tih režima žestoko preuveličavaju u korist novog grešnika. Politika: Da, ali u prirodi čoveka je da je u igri budućnost, čemu se nada Ratko Mladić, toliko je ljudi u Hagu... Crnčević: Pošto mi malo kasnimo u svemu, hajde da kasnimo i u tome. Ono što mi radimo to je samoranjavanje. Ma kuda mi išli i ma o čemu razmišljali, ipak je to suđenje jednom narodu iako će milion pravnika reći da nije suđenje narodu. To se potkrada i u Brunovom mišljenju: „Mi smo njegovi taoci”. Ko je talac? Narod je talac? Vekarić: Cela Srbija je talac. Crnčević: Nismo mi njihovi taoci, mi smo taoci ovih koji su nas oslobodili, bombardovali. Vekarić: Nije tačno, mi smo taoci Mladićevi. Da je moj otac Ratko Mladić, ja bih mu rekao: „Idi u Hag”. I apsolutno mislim da je to jedini ispravni put kojim on u ovom trenutku može da ide. Crnčević: Veliki su ulozi u igri. Vekarić: Upravo tako, ali ako on izađe pred neki sud, može da kaže svoju istinu. Crnčević: Meni se javljaju haški optuženici telefonom. Pitao sam jednog od njih kako se tu ko oseća, a on mi kaže: „Vidi brale, kada neko vikne 'Generale!', svi se generali okrenu, i naši i njihovi. Kada neko vikne 'Predsedniče!', okrenu se svi predsednici, i naši i njihovi, čak i predsednici opština, sem Milutinovića koji se plaši, ako se okrene, da će to biti filmski dokument da je priznao da je bio predsednik. Ali znam Karadžića, znam Mladića, znam Ojdanića, znao sam Miloševića i čak me optužuju da sam bio veoma velika vlast u njegovoj senci. Teško dovodim u vezu te ljude sa onim za šta su optuženi. Ima priča da je Mladić uhvaćen, da je u „Bondstilu”. Verujem da je on negde. Ne mogu da kažem da je zdrav, ali mogu da kažem da je živ. Politika: I čemu se nada, šta očekuje? Crnčević: Ne znam. U jednom razgovoru on je meni rekao, još dok se motao po Beogradu, da veruje da mu je ćerka ubijena, da nije izvršila samoubistvo. Jednom mi je rekao: „Moj život vredi, od kada mi je kći ubijena, jednu četvrtinu, ali ni tu četvrtinu neću da predam Turcima”. Vekarić: Bila bi dobra poruka da tu svoju četvrtinu života žrtvuje možda za buduće generacije u Srbiji. Crnčević: Različita su mišljenja šta treba žrtvovati za Srbiju i kad treba žrtvovati život. Vekarić: Najlakše je žrtvovati tuđ život. ----------------------------------------------------------- Politika: Kada govorimo o našim ljudima sa haške poternice, Mladiću i Hadžiću, da li ima razlike u prilikama od pre pet-šest godina i sadašnjim? Vekarić: Postoji finansijska kriza u svetu, suština je da mi nemamo dovoljno kondicije da se i sami, ovako krhki, nosimo s talasom takve finansijske krize, koja tek počinje po obodu da zapljuskuje naše obale. Moramo učiniti sve da sprečimo negativan efekat krize na našu zemlju. Zato i jeste upravo i Ratko Mladić ekonomija ove zemlje, pored te moralne i političke obaveze. Sada pričamo o tome koliko on košta ovu zemlju. Sada su mnoge generacije ugrožene time što on nije u Hagu. Srbija nema kondicije da to sebi dopusti. Zato svih ovih 10.000 policajaca, koji prekovremeno traže Ratka Mladića, ili ne znam koliko članova pojedinih službi i koji, opet prekovremeno, traže Ratka Mladića, pola tužilaštva koje analizira sve ono što pronađemo u sprovođenju Akcionog plana koštaju i poreske obveznike ove zemlje. Ne mogu penzioneri da stežu kaiš, ne može zdravstvo, prosveta, sudstvo da stežu kaiš, a da Ratko Mladić drži narod Srbije kao zarobljenike. Mislim da to prosto nije fer. ----------------------------------------------------------- Politika: Da li Vi, gospodine Crnčeviću, mislite da je Ratko Mladić ekonomski problem Srbije? Crnčević: Vidite, uhvatila nas je ekonomska kriza, ali smo veoma bogati u izručenju zločinca. U odnosu na ostale narode iz okoline, mi smo se pokazali kao veoma raskošna država i poslali smo tamo sve i svakoga. Ja respektujem postojanje međunarodnog prava, iako mu se ne divim. Međunarodno pravo je ćoravo, slepo, šepavo i, po mom skromnom mišljenju, priznajem mu moć, ali kažem da je nikakvo. Ceo Generalštab je tamo, cela Srbija. Srbi plaćaju preveliku cenu za građanski rat koji je, po mom mišljenju, uvezen spolja, a obavljen iznutra. Mislim da smo mi žrtve, a da žrtve prema onima koji su već žrtvovani moraju da pokažu više razumevanja i više dostojanstva. Pretpostavljam, kada se Mladić uhvati ili preda, sledeći zahtev biće priznanje Kosova. Dorotea Čarnić – Aleksandra Petrović [objavljeno: 26/01/2009] [Non-text portions of this message have been removed]
