NASTAVLJENO ZATIRANJE SRBA
Iako je Albanija opredeljena za ulazak u Evropsku uniju, pa samim tim pokušava da se brine o nacionalnim manjinama koje u toj državi žive, Pavle Brajović, predsednik Udruženja srpsko-crnogorske manjine "Morača- Rozafa" iz Skadra, objašnjava da su tamošnji Srbi u jako lošem položaju. Popis godinama unazad nije obavljen, ali se pretpostavlja da u Albaniji živi oko 30.000 Srba i Crnogoraca. Bez obzira na činjenicu što se državna zajednica SCG raspala, Brajović tvrdi da ima mnogo onih koji se u Albaniji izjašnjavaju kao "srbocrnogorci". • Kako sada izgleda odnos Albanije prema srpskoj manjini? - Tamo se vršio genocid, vrlo oštra asimilacija, pa me često pitaju kako sam opstao i nastavio da govorim srpskim jezikom. To je bila velika borba. Mnogi su doskora krili da pripadaju srpskom i crnogorskom narodu. Albanija je potpisala sve ugovore koji se odnose na manjine, ali je u praksi drugačije. Mi nastojimo da presečemo proces asimilacije i pomognemo onima koji sebe smatraju Srbima ili Crnogorcima da se lakše izjasne kao takvi. Sa Ministarstvom za dijasporu Srbije smo organizovali šestomesečni kurs srpskog jezika, a sada planiramo da pokrenemo još jedan. Bilo bi lakše sa ambasadorom • Kažete da bi vam mnogo značilo kada bi Srbija imenovala ambasadora u Albaniji. - Postoje mnogi poslovi u kojima ambasada mora da nam pomogne. Kada bismo imali ambasadora, stvari bi izgledale drugačije, ne samo na međudržavnom nivou, već i među srpskim narodom. Drugačije izgleda kada je tu ambasador i kada ga uživo vidite. Ono što bi nama pomoglo je i otvaranje srpskog konzulata u Skadru. • Koliko su procesi asimilacije promenili demografsku sliku srpske manjine u Albaniji? - Reč je o dva procesa oštre asimilacije. Prvi je bio 1934. godine kada su ukinute sve škole na srpskom jeziku, a Srbima i Crnogorcima koji su bili u Skadru skinut završetak "ić" sa prezimena. U sledećem udaru 1952, u vreme komunizma, menjana su i imena. Roditeljima je bilo zabranjeno da deci daju srpska imena, već je u opštini postojao spisak imena od kojih su morali da jedno izaberu. Imena su bila ponižavajuća poput: drvo, orah, gvožđe, prozor... • Albanska vlast je sada opredeljena ka EU. Da li je to promenulo status srpske manjine? - Mi smo i dalje najugroženija manjina u Albaniji. Recimo, tražili smo da se Srbima omogući da slobodno menjaju imena i prezimena, odnosno da vrate svoja srpska. Međutim, dozvolili su samo da se napravi izbor, da se promeni ili ime ili prezime, a nikako i jedno i drugo. Ipak, imamo dobru saradnju sa Ministarstvom spoljnih poslova Albanije kojeje zaduženo za politiku integracija manjina u albansko društvo. Počeli su konačno da ozbiljno razmatraju naše predloge. • Da li i kako možete da iskoristite činjenicu da je Albanija dužna da se, ukoliko želi u EU, brine o manjinama? - Od Ministarstva prosvete Albanije zatražili smo da se u škole uvede srpski jezik, kao izborni strani. Pored toga, država je najavila da će naredne godine u Skadru otvoriti Agenciju za integrisanje manjina. Ta Agencija će imati i neki fond za projekte. Nama je važno da se izborimo i za učešće u lokalnoj vlasti, administraciji i albanskom parlamentu kako bismo mogli da nametnemo pozitivnu diskriminaciju u sistem Albanije. U vreme Envera Hodže, 30 godina smo imali našeg poslanika u parlamentu, a danas nemamo nijednog. http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=11186 [Non-text portions of this message have been removed]
