http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-27-01-2009/price-iz-ognja-medijskog-rata
<ttp://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-27-01-2009/price-iz-ognja-medijskog-rata%22>
SVEDOČENJE RASELA GORDONA, AMERIČKOG FOTOREPORTERA
Priče iz ognja medijskog rata
U studiji „Medijski rat“ izneta je teza da su tokom rata na
prostoru bivše Jugoslavije zapadni mediji planirano
objavljivali lažne izveštaje da bi javno mnjenje usmerili
protiv srpskog naroda
„Ne svedoČi lažno na bližnjega svojega“, piše u Svetom pismu. Ovim
rečima počeo je predavanje „Medijski rat: korišćenje i zloupotreba
fotografije“ polaznicima Unsove škole veb-novinarstva gospodin Rasel
Gordon, nekadašnji američki fotoreporter, a danas srpski seljak. Kažemo
srpski, ne misleći da je karakterom postao Srbin, već imajući u vidu
koliku je žrtvu učinio za dobrobit našeg naroda i naše zemlje. Žrtvu
pred Bogom, jer za nju nikakvu nagradu ni priznanje nije od Srba dobio.
Gospodin Gordon izveštavao je godinama iz 30 zemalja širom sveta.
Naročitu pažnju posvetio je ratnim područjima kao što su Balkan,
Avganistan i Kambodža. Blagodareći svom iskustvu, Gordon je izradio
studiju „Medijski rat“. U njoj je izneta teza da su tokom rata na
prostoru bivše Jugoslavije zapadni mediji planirano objavljivali lažne
izveštaje u cilju usmeravanja javnog mnjenja protiv srpskog naroda.
*Dolazak na Balkan
*Pripovest o ovom neobičnom podvižniku počinje pre 17 godina, kada se,
okončavši karijeru alpiniste, vratio na univerzitet da studira
novinarstvo. U to vreme, počeli su sukobi na prostoru bivše Jugoslavije.
Gospodin Gordon opisuje te dane: „Bio sam malo pametniji od prosečnog
Amerikanca, jer sam umeo da pronađem Evropu na mapi sveta“, dodaje u
šali, „i nije mi bila jasna slika o tome šta se na Balkanu događa.
Odlučio sam da dođem ovde na jesen 1995. godine i razgovaram sa sve tri
zaraćene strane. Tada sam počeo da primećujem stvari koje nisu bile
logične.“
Pomno prateći događanja iz same žiže ratnih sukoba, a istovremeno
analizirajući zapadne medije, primetio je njihovo neobjektivno
izveštavanje. Ubrzo se u svetu formirala slika Srba kao zločinaca koji
oživljavaju strahote Drugog svetskog rata na pragu 21. veka. Srpsko ime,
naglašava, bilo je uništeno nakon što je na naslovnoj strani engleskog
časopisa Tajm objavljena fotografija iz navodnog srpskog logora za ratne
zarobljenike. U pitanju je, zapravo, bila fotografija mršavog čoveka sa
spoljne strane žičane ograde jedne fabrike. Rasel Gordon je na sve
načine nastojao da promeni takvo medijsko predstavljanje Srba.
*SAVET SRBIMA*
Gordon je veoma razočaran lenjošću Srba da se ostatku sveta predstave
onakvim kakvi zapravo jesu.
- Štošta se moglo učiniti - kaže. - Srbi iz dijaspore su davali novac za
potkupljivanje američkih političara, ali je on završio za kupovinu kuća
na Dedinju.
Na pitanje kolege šta Srbima savetuje, Gordon odgovara: „Trebalo bi da
ste ujedinjeni. Da ne prodajete oružje neprijatelju. Da rat ne bude
komercijalna aktivnost. Da prestanete da za svaki problem govorite „E,
j*** ga.“
Međutim, bez pomoći, pre svih zvaničnika države kojoj je hteo da
pomogne, a uz potpunu blokadu od zapadnih medija, svi napori su ostali
bezuspešni.
- Izabrao sam pogrešnu stranu ako sam želeo karijeru - kaže Gordon i
dodaje „pogledajte Kristijan Amanpur i Kristofera Morisa. Oni su se
obogatili, stekli svetsku slavu i osvojili silne nagrade objavljujući
lažne informacije o ratu na prostoru bivše Jugoslavije. I ne samo da su
lagali o vama, već su od toga pravili umetnost.“
*Mislim, dakle ne verujem medijima
*Posle predavanja, polaznici škole razgovarali su sa uvaženim gostom.
Između ostalog, polaznici su ga pitali da objasni medijsku manipulaciju
koja se dogodila na štetu srpskog naroda i da li se to može nazvati
nekom vrstom teorije zavere ili je u pitanju slučajan izbor toga ko će
biti „loši momci“. On je rekao da je već krajem 80-ih godina prošlog
veka postalo jasno da Evropu očekuju velike promene - raspad Sovjetskog
Saveza, pad Berlinskog zida i tako dalje. S tim u vezi, američka
agencija CIA angažovala je ljude koji će predvideti sudbinu Balkana. Na
osnovu analize ustanovljeno je da ako bivše jugoslovenske republike
dobiju nezavisnost ratom, biće izgubljeno 250.000 života i četiri
miliona ljudi postaće izbeglice. Da bi Nemačka održala svoj uticaj na
Balkanu, Amerika je bila spremna to da plati. Ispostavilo se da su
Hrvati i muslimani godinama planirali raspad zemlje, dok su se Srbi
držali parole „bratstvo i jedinstvo“.
Polaznici škole su primetili da se g. Rasel požalio da čak ni Srbi u
rasejanju nisu želeli da sarađuju sa njim u objavljivanju istine i
zamolili su ga da navede neku srpsku instituciju s kojom je imao dobru
saradnju.
- Ne, ne mogu da navedem nijednu instituciju. Niko nije hteo sa mnom da
sarađuje. Srbi u rasejanju, konkretno u Čikagu, nisu uopšte bili
zainteresovani da pomognu iznošenje istine. Imao sam probleme i prilikom
dobijanja dokumenata za ulazak u Srbiju. Tu mi je u susret izašao samo
vladika Irinej Dobrijević, tadašnji jeromonah. U Republici Srpskoj
upoznao sam Arkana, koji mi je rekao: „Čujem da si dobar. Možeš ovde da
radiš.“ Takođe, jednom sam se rukovao sa Vojislavom Koštunicom i
Velimirom Ilićem. Samo su se oni, od svih srpskih političara, usudili da
pozdrave jedinog američkog dopisnika ovde, i to prosrpskog. To što su mi
političari iz Demokratske stranke otežavali da prisustvujem čak i
pres-konferencijama pokazuje njihovu neverovatnu glupost i
nekompetentnost rasuđivanja. Na Kosovu, kod vladike Artemija, prema meni
su se odnosili veoma loše. Pripadnici SRS takođe nisu hteli sa mnom ni
da razgovaraju - odgovorio je Gordon.
Na laptopu gospodina Gordona je natpis koji parafrazira Dekarta:
„Mislim, dakle ne verujem medijima“.
Danas Rasel Gordon živi u jednom selu na Trešnji pored Beograda i bavi
se poljoprivredom, povukavši se iz rada u medijima. Takođe, izučivši
istoriju ovih prostora i upoznavši naš narod i običaje, krstio se u
srpskoj crkvi pod imenom Dimitrije. I kao što je Sveti velikomučenik
Dimitrije po predanju vodio ljute bitke u odbrani Soluna, može se bez
ikakve blasfemije reći da ovaj hrabri čovek vodi ljutu bitku za istinu u
savremenoj borbi koja se zove medijski rat.
Autor:
Tijana Vlahović <ttp://www.glas-javnosti.rs/autor/170%22>
