Nemačka ili irska formula za Srbiju i Kosovo
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=22>
JOST LAGENDAJK, PREDLAGAČ REZOLUCIJE EVROPSKOG PARLAMENTA O KOSOVU
Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Jost Lagendajk u razgovoru za
„Dnevnik“ kaže da je za odnos Srbije i Kosova potrebno kreativno diplomatsko
rešenje.
– Nije realno očekivati da Srbija prizna Kosovo u dogledno vreme, ali ni Srbija
ni Kosovo ni EU ne smeju da gube dodatno vreme za približavanje Beograda i
Prištine EU, tako da moramo da tražimo kreativno diplomatsko rešenje koje ne bi
nikom naškodilo, a donelo bi korist svima – kaže holandski poslanik u EP-u.
Da li bi to kreativno rešenje moglo biti po ugledu na sporazum dve Nemačke iz
’70, ili primer Irske?
– Da bi Srbija i Kosovo ušli u EU, moraju da pronađu formulu koja će im
omogućiti da realizuju istovetni cilj. Ideja o rešenju po uzoru na dve Nemačke,
kojim su se strane, i pored međusobnog nepriznavanja, obavezale na to da ne
sprečavaju jednu drugu u međunarodnim aktivnostima mogla bi biti osnova za
dogovor dveju strana koji bi EU aminovala. Takođe, i primer kako je Irska u
svom prvom Ustavu regulisala pitanje Severne Irske je vrlo interesantan, s
obzirom na to da se rešenje pokazalo funkcionalnim jer su i Irska i Velika
Britanija u EU.
Da li mislite da bi se u jednom trenutku, u budućnosti, Beograd i Priština
mogli dogovoriti po principu: Srbiji sever Kosova, a Prištini priznanje?
– To je samo teoretska mogućnost za budućnost, mi smo koncentrisani na
sadašnjost, kada je veliki deo međunarodne zajednice protiv podele Kosova jer
bi ona mogla izazvati lančanu reakciju u regionu: u samoj Srbiji, Bosni,
Makedoniji. EP ne podržava za sada tu opciju i daleko je od realnosti.
Jedan od amandmana vašeg kolege Majera na rezoluciju o Kosovu kaže da Euleks
treba da poštuje realnost na terenu, odnosno da Srbi na severu Kosova žele da
ostanu u Srbiji?
– Taj amandman neće proći. Ne slažem se s Majerom da većina Srba ne prihvata
Misiju EU za pravosuđe i policiju. U Euleksu su svesni otpora i nepoverenja
koje postoji među Srbima, ali to će se prevazići s vremenom jer će Srbi
shvatiti da će imati velike koristi od Euleksa i da je on realnost na terenu.
Taj amandman praktično poziva na podelu, a to nije nešto što nailazi na podršku
u EP-u jer smo se više puta izjasnili protiv podele.
Holandski parlamentarci tvrdoglavi
Budući da ste Holanđanin i da dobro poznajete svoje kolege u Hagu, da li bi
ocena glavno tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca da Srbija u potpunosti
sarađuje a Tribunalom bila dovoljna za njih da daju zeleno svetlo šefu
diplomatije Ferhagenu da podigne rampu sa SSP-a i Prelaznog sporazuma sa
Srbijom?
– Prvo bih želeo da preciziram da se ne slažem sa stavom Holandije po pitanju
Srbije i pokušavam već godinama da promenim mišljenje mojih kolega. Nažalost,
nisam imao mnogo uspeha. Gotovo svi holandski parlamentarci, iz ovog ili onog
razloga, nepopravljivo su tvrdoglavi o pitanju saradnje Srbije s Haškim
tribunalom. Oni su taj uslov pretvorili u pitanje principa. Za njih će biti
teško da brane svoju poziciju ako Bramerc kaže da Srbija u potpunosti sarađuje,
a Mladić nije u Hagu. To će sigurno prouzrokovati i pritisak članica EU na
Holandiju da promeni stav, ali nisam siguran da bi to bilo dovoljno za
holandske parlamentarce. Mislim da bi morala da se umeša vlada, odnosno
Ferhagen lično, i da članovima Spoljnopolitičkog odbora kaže: „LJudi, Bramerc
je rekao da Srbija u potpunosti sarađuje, budimo praktični, a ne tvrdoglavi“.
Da li će proći amandman u kojem se članice EU koje nisu priznale Kosovo
pozivaju da to učine?
– Moj stav prema tom amandmanu je pozitivan i ja ću glasati za njega. Amandman
s takvom porukom je bio i na Spoljnopolitičkom komitetu EP-a, ali tada nije
prošao. Verujem da postoje određene šanse da ga na plenarnoj sednici EP usvoji.
Šta EU može uraditi da bi Srbi na Kosovu živeli bolje i sigurnije?
– EU može pomoći, ali to je pre svega zadatak kosovskih vlasti. To se ne može
ostvariti davanjem slatkorečivih i milozvučnih izjava, već konkretnim potezima,
pre svega decentralizacijom Kosova i stvaranjem atmosfere u kojoj će se Srbi
osećati sigurno i komotno. Najbolji način za to je visoki stepen lokalne
samouprave, kreiranje radnih mesta, izgradnja infrastrukture. LJudi na Kosovu,
bez obzira na to da li su Srbi ili Albanci, umorni su od lepih priča i velikih
obećanja, oni žele jednostavne stvari: da žive bezbedno i da imaju posao od
kojeg mogu izdržavati svoje porodice. To treba da bude prvi prioritet vlasti u
Prištini, a ne da se kriju i pravdaju stanjem na severu Kosova i u Mitrovici. I
to ću vrlo jasno staviti do znanja političkim liderima u Prištini.
Koliko će vremena EU biti angažovana na Kosovu?
– Godinama, možda i više od decenije. Euleks nema fiksiran rok trajanja. Za
sada je sigurno da će biti najmanje pet godina, a verovatno je da će ostati i
mnogo više. To će zavisiti od toga kako se budu ponašale vlasti na Kosovu. Po
mom mišljenju, u narednih deset godina EU će sigurno biti prisutna na Kosovu,
uspostavljanje vladavine prava, što je prvi cilj Euleksa, zahteva mnogo
vremena.
Željko Pantelić
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=50430
[Non-text portions of this message have been removed]
