DIJASPORA DALA VIŠE NEGO MMF
U BEOGRADU ODRŽANA KONFERENCIJA O DOZNAKAMA IZ RASEJANJA • Za samo godinu dana u maticu se slilo 3,6 milijardi evra iz inostranstva • Prema procenama Svetske banke, svaki građanin otadžbine u proseku dobio oko 488 evra Srpska <http://www.srpskadijaspora.info> dijasporaINTERNET NOVINE SERBSKE Uz dijasporu od 2001. godine je za samo godinu dana (u toku 2008.) poslala oko 3,6 milijardi evra u domovinu što je više od aranžmana koji je Vlada Srbije postigla sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) od tri milijarde, kojim će se u naredne tri godine održavati eksterna likvidnost zemlje. Prema procenama Svetske banke, svaki stanovnik otadžbine u proseku je dobio oko 488 evra prošle godine iz inostranstva. Još neverovatnije zvuči podatak da se prema tim procenama, u Srbiju svakoga dana sliva oko 9,85 miliona evra ili 299,6 miliona svakog meseca, rečeno je juče na konferenciji međunarodnog kluba "Dijaspora grup" u Beogradu. Narodna banka Srbije procenjuje da je od 2004. do 2008. ukupan priliv od doznaka iznosio 12 milijardi evra. - Najveći problem je u tome što sav taj novac uglavnom ide neformalnim kanalima, a ne preko banaka i agencija za transfer novca. Pri tom, uglavnom se koristi za potrošnju, a ne za investicije u nove poslove i otvaranje novih radnih mesta - kaže Zvonko Šošević, samostalni savetnik pri Ministarstvu za dijasporu Srbije. Paprena provizija - NBS ima instrumente da deluje na banke, jer je provizija od jedan odsto previsoka. Naš cilj treba da bude da devizne doznake od dijaspore ne idu u potrošnju, već u investicije i nove projekte - kaže Borka Vučić, ističući da je preko svog Fonda za poljoprivrednike pomogla mnogim našim ljudima u rasejanju da kupe zemlju u Srbiji i ulože u voćarstvo, vinogradarstvo i stočarstvo. Formalni kanali transfera novca trebalo bi da se odvijaju preko poslovnih banaka i specijalizovanih agencija, ali iako svaki drugi Srbin na radu u inostranstvu ima otvoren račun u nekoj od poslovnih banaka u matici, oni više od polovine doznaka šalju neformalnim kanalima, odnosno preko vozača autobusa, komšija, prijatelja, poštom ili donose lično. Svetska banka je 2006. objavila studiju, po kojoj je Srbija u 2004. primila 2,4 milijarde dolara od Srba koji žive u Nemačkoj, SAD, Švajcarskoj, Italiji i drugim zemljama. Pri tome je samo četvrtina doznaka stigla u zemlju posredstvom banaka. NBS je iste godine evidentirala doznake od 988 miliona dolara. Prema rečima Šoševića , u studiji Državnog sekretarijata za ekonomske poslove Švajcarske objavljenoj 2007. godine konstatuje se da su ispitanici kao osnovni razlog što šalju novac neformalnim kanalima upravo to što nemaju poverenja u srpski bankarski sektor i što su visoki troškovi slanja. Zvonko Šošević dodaje da je Evropska komisija još 2006. uputila preporuku da se olakša transfer novca i da se promoviše <http://www.srpskadijaspora.info> dijasporaINTERNET NOVINE SERBSKE Uz dijasporu od 2001. godine kao važan partner u razvoju zemlje porekla. - Državne institucije i NBS bi, takođe, trebalo da odgovarajućim merama stimulišu jeftiniji transfer doznaka formalnim kanalima, ali i usmeravanje novčanih doznaka u investicije u Srbiji - kaže Zvonko Šošević , naglašavajući da bi i srpske poslovne banke trebalo organizovano da pristupe "tržištu doznaka", kako bi usluge transfera bile brže i jeftinije. On podseća da hrvatske banke ne naplaćuju proviziju svojoj dijaspori koja šalje novac u otadžbinu. Borka Vučić, bivši bankar i predsednik Fonda za doškolovanje mladih poljoprivrednika, koja već godinama sarađuje sa dijasporom, ističe da bi NBS trebalo da iskoristi svoj autoritet i stavi bankama do znanja da su trenutne provizije za transfer novca preskupe. DOMAĆI STRUČNJACI O USLOVIMA ZA SLANJE SREDSTAVA U MATICU NEDOSTAJU AGENCIJE ZA TRANSFER NOVCA Biljana Vujović iz firme "Yassa line" koja je agent svetski poznate mreže "MoneyGram" ističe da je u Srbiji najveći problem u tome što ne postoji konkurencija agencija koje se bave transferom novca zbog čega je provizija skupa. - Do prošle godine u Srbiji je radio jedino "Western union", koji je imao monopolski položaj pa je diktirao cene. Od septembra 2008. i naša firma omogućava transfer novca u Srbiju po provizijama koje su i do 50 odsto jeftinije, a zavise od zemlje i iznosa koji se šalje - kaže Vujovićeva i objašnjava da je procedura veoma jednostavna i da se transfer novca obavlja za dva do 10 minuta, a da proviziju plaća pošiljalac. Goran Milićević, izvršni direktor za marketing i razvoj novih bankarskih proizvoda u Komercijalnoj banci kaže da je ta banka već uočila značaj deviznih doznaka pa je omogućila transfer novca iz zemalja EU za pet do devet evra, što je višestruko jeftinije od drugih provizija koje su od 25 do 30 evra. - Čak i kada bi neko slao 100 miliona evra plaćao bi proviziju od samo devet. Sva provizija se plaća u zemlji primaoca, a novac stiže u roku od 48 sati - kaže Milićević. Izvršni direktor Agrobanke Biljana Vujičić istakla je da je ova banka takođe razvila strategiju saradnje sa dijasporom i pripremila brojne pogodnosti za naše ljude iz inostranstva http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=11740 [Non-text portions of this message have been removed]
