Variola nevera Autor: Dragoljub Petrović
Tri lekara „opšte prakse“ u emisiji opšte prakse „Utisak nedelje“ nisu mogli da se dogovore da li se temperatura skida oblogama od projinog brašna natopljenim komovicom, rendanim krompirom ubačenim u čarape, liskama kupusa namazan svinjskom mašću, „paracetamolom“, „febricetom“, „brufenom“ ili temperatura uopšte ne mora da se skida dok oboleli ne proključa, kako bi u stanu dobili još jedno ekonomično grejno telo. Ne troši struju, ne troši ugalj - a greje. Kad prestane da greje, to jave kao prvu vest u Dnevniku. Voditeljka je sa neuobičajenim cinizmom primetila: „Dragi gledaoci, zovite lekara kome verujete“. Dobro da nije rekla: „Zovite lekara koji uvek sme da vas pogleda u oči“, jer smo jednog opisanih karakteristika već probali i uz njega dobili glavoljobu, malaksalost i ostale simptome novog gripa, i to osam godina pre nego što je Svetska zdravstvena organizacija primetila da Meksikanci i svinje izbegavaju rukovanje i razgovoraju sa dva metra udaljenosti. Srbi i ovako od uglednih medicinskih radnika najviše veruju pokojnoj prababi, pa je ostatak države navalio na beli luk koji su još stari Grci koristili kao lek pod kodnim imenom „smrdljiva ruža“. Alternativno sredstvo, vakcina protiv novog gripa, biće dostupna negde oko Svetog Nikole, kada će nacija konačno odahnuti - sa belog luka preći će na beli šengen, i sa naramcima salame pod jednom, te porodičnim pakovanjima maski pod drugom miškom, tumarati Segedinom, obnavljajući stara prijateljstva s lokalnim piljarima. Naravno, ukoliko u međuvremenu poznati trgovinski lanac ne bude preimenovan u „Maski diskont“, zvaničnog distributera maski i svega što je potrebno da bi dogurali makar do Nove godine. Posle ćemo lako. Stići će još vakcina, takođe preko „Maski diskonta“ i cela zemlja će uskliknuti: „Bodi, Miško!“ Oko tog Miška sve je bar jasno - ne gleda kud vozi. Ali je genije za vožnju. Ima onih koji tvrde da je vozio dva kilometra vezanih očiju i nigde nije ogreb’o autobus. Pre neku godinu, istina, njega su vozili nekoliko kilometara vezanih očiju i vratili ga neogrebanog po neverovatnoj telešop ceni od sedam miliona maraka. Otad ćuti. Bolje mu je. Nemoj da se sete da je, isto za opkladu, vozio pola kilometra u rikverc. Pa da ga sledeći put teraju da vozi u rikverc, vezanih očiju. Pošto on nikad ne vozi u rikverc. Samo napred. Glavni nosilac poslova oko virusa imena „Delta 1 Maksi N1 Šema G6’’, po ko zna koji put je dokazao svojom naprednošću da Srbijom već deceniju vlada opasna boljka poznatija kao „variola nevera“. Prvi simptom te epidemije je stezanje pesnica, crvenilo u licu i uzdah: „E, ne mogu da verujem“. Poslednji masovni slučajevi „variole nevere“ primećeni su kada je prošle nedelje bilo transparentno otvaranje tendera za uvoz vakcina. Samo što je konferansje licitacije pocepao kovertu i izgovorio jedno slovo grčkog alfabeta, otprilike sedam miliona građana za tri minuta ufasovalo je virus „variole nevere“. Tako da Srbin koji, ako preferira beli luk, ide u „Maski diskont“, a ukoliko preferira vakcinu ide na isto meste, sve više živi u ubeđenju da je i svinjski grip uvozno maslo nekog ovlašćenog distributera. - Ko li nam je ovo uvezao? - pita se Srbin. - Kako ko, malo Ameri, malo ovi, malo oni, malo on... I pošto u tajnim beleškama pokojne prababe nema nijedne reči o prevenciji gripa vakcinacijom, a domorodačko stanovništvo je teško ubediti i da se poprska bezbojnim sprejom prilikom glasanja („to NATO đubre šteti zdravlju“ - autentičan doživljaj na poslednjim izborima u Vrbasu), može biti da ćemo uskoro imati više vakcina nego onih koji su spremni da se vakcinišu i prethodno potpišu nešto što liči na blanko ostavku. Advokati, to su oni tipovi što umeju da smisle neverovatna pitanja tipa: „Kažite nam, doktore, da li je istina da čovek koji umre u snu toga nije svestan do ujutru“, „Jeste li bili prisutni kad su vas fotografisali“ i „Je li ta osoba srednjeg rasta, s bradom, bila muškarac ili žena“, ovog puta dosetili su se fantastičnog razloga da sudovi ne rade iako niko nije dojavio da je postavljena bomba. Pošto su dosad svoje usluge naplaćivali putem fiskalnih kesa, sofisticiranih mašina kakve se mogu kupiti na Bajlonijevoj pijaci (100 komada, 20 dinara), digli su revoluciju zbog uvođenja fiskalnih kasa. U Srbiji, naime, fiskalne kase nisu uvedene samo advokatima i popovima, prvima jer mogu da rasture pravnu državu efikasnije od sto kilograma trinitrotoluena u Palati pravde, a drugima zbog bojazni od uroka u vazda sujevernoj Poreskoj upravi. Advokati tvrde da bi fiskalizacijom najviše izgubili klijenti, normalno, jerbo bi njihova privatnost bila ugrožena čim izađu na ulicu sa fiskalnim računom na kome piše: „Vađenje iz zatvora zbog ubistva - 3.000 evra, mala pažnja za istražnog sudiju - 5.000 evra i uklanjanje nezgodnih svedoka - 4.000 evra“. Advokati su toliko ubedljivi u protestu da neće biti čudno ako njih nekoliko hiljada uskoro zaposle kao kasirke u „Maksi“ ili „Maski diskontu“, gde će potrošačima objašnjavati zašto nisu dobili fiskalni račun. „Znate, ako komšija nađe taj račun, i uoči da ste kupili dva kila junetine, vaša privatnost će biti ugrožena, jer je juneći gulaš s makaronima privatna stvar svakog građanina ove zemlje“ - objašnjavaće to lepo kasirke s pravosudnim ispitom, kako već oni znaju. Što reče Vudi Alen: „Kad imate problem, uzmite advokata; i dalje ćete imati problem, ali ćete imati i advokata“ http://www.danas.rs/dodaci/vikend/variola_nevera.26.html?news_id=176715 [Non-text portions of this message have been removed]
