..."..Pošto vlast u Srbiji ne poseduje pravdu, moral i slobodu kao ključne
elemente legitimnosti, ona gubi pravo da upravlja narodom..."
=================
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/vlast-narodu.html?alphabet=l
Politički život
Vlast narodu!
Feđa Dimović
petak, 18. decembar 2009.
Narod u Srbiji nema kontrolu nad sopstvenim životom. Nepravedni sistem u kojem
bogati pojedinci imaju sve poluge vlasti u svojim rukama, stavlja malog čoveka
u robovski položaj. On nema nikakva prava ni imovinu, zakoni se donose na
njegovu štetu, lični i porodični život mu je potpuno razoren jer nema sredstava
koja će mu omogućiti nešto više od golog opstanka. Vladajuće strukture su
potpuno odvojene od građana koji je biraju na izborima. One ne štite interes
svojih birača već krupni kapital i organizovani kriminal koji upravljaju
Srbijom. Državni budžet se puni iz džepova sirotinje umesto da se uvedu visoki
porezi za one koji poseduju sve u državi. Narodni glas se nigde ne čuje, jer on
nema svoje prave predstavnike ni u parlamentu, ni u ostalim državnim
institucijama. Mediji su u rukama bogatih elita i služe da obmanjuju javnost i
ulepšavaju stvarnost, koja nije ružičasta, već crna i duboko iščašena.
Srednja pokretačka klasa je skroz uništena. U društvu postoje samo dva staleža
– mali postotak nove elite koja je sastavljena od tajkuna, političara i
njihovih porodica i velika većina siromašnog naroda koga predstavnici
plutokratije često nazivaju građanima drugog reda. Studenti kao nosioci
društvenih promena su podjarmljeni prelaskom na bolonjski sistem visokog
školstva, naterani da jurcaju bodove za upis umesto da razvijaju svest o pravim
životnim vrednostima. «Bolonja» nije ništa drugo do puko sredsvo kojim se mladi
ljudi pretvaraju u jeftinu polu-obučenu radnu snagu u funkciji stalnog
povećanja profita.
Srbija nije suverena, već naprotiv, marionetska država koja ispunjava naloge
velikih sila i udovoljava njihovim imperijalističkim težnjama. Njene finansije
i ekonomija su pod kontrolom Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda,
vojska se sprema da postane pešadija NATO pakta, a politika se prilagođava
preporukama od spolja, umesto da prevashodno štiti unutrašnje interese i vodi
brigu o sopstvenom narodu. Nacionalna privreda je do temelja upropašćena kako
bi napravila mesto multinacionalnim korporacijama i uvozničkom lobiju domaćih
tajkuna koji zastupaju interese tih kompanija. Mala i srednja preduzeća se
svakodnevno gase pod pritiskom slobodne konkurencije sa kojom ne mogu da se
izbore. Poljoprivrednici iz dana u dan sve više propadaju i prinuđeni su da se
sele u gradove. Sela ostaju pusta, a sva kvalitetna zemlja koncentriše se u
rukama krupnih zemljoposednika. Srbija ima potencijal da postane jedan od
najvećih proizvođača
prehrambenih proizvoda u Evropi, a ipak ogroman broj ljudi u zemlji gladuje!
Nakon okupacije Kosova i Metohije od strane NATO-a, vlastodršci u Srbiji su
stvorili uslove da njena najveća žitnica Vojvodina u narednom periodu postane
nezavisna država. Ulice Beograda i drugih gradova u Srbiji nisu bezbedne. One
predstavljaju poligon za kriminalce i dilere droge koje sve kontroliše država
preko policije i bezbedonosno informativne agencije i koristi za obavljanje
prljavih poslova. Ogroman broj, posebno mladih ljudi, je nezaposlen, otuđen i
nezainteresovan za sopstvenu sudbinu. Mladi su isključeni iz svih društvenih
tokova, gurnuti u kandže droge i sitnog kriminala. Cilj svakog nepravednog
sistema je da se ljudi što više podele, izoluju jedni od drugih i umrtve, kako
ne bi mogli da se međusobno povezuju i pokreću razne zajedničke inicijative i
akcije. U javnosti se stvaraju razne bombastične afere koje služe za odvraćanje
pažnje od pravih problema i pogubnih zakona koji se svakodnevno donose. Pitke
vesti, rijaliti
šouovi i lake note državnih umetnika su tu da ublaže nagomilanu tenziju.
Priča o ulasku u EU koristi se kao neka vrsta nove religije koja obećava
ljudima raskošan život po dolasku u obećani raj. Za uzvrat se traži slepa
poslušnost i strogo poštovanje vladajuće politike. Sitni pokloni i ustupci, kao
i malo bolji položaj u društvu koji se dobija učlanjenjem u neku od političkih
partija, pretvaraju ljude u moralne olupine. Oni postaju psi čuvari sistema,
krajnje nesvesni svog robovskog položaja. [lokalni "korisni idioti" ]. Njihova
uloga u društvu najsličnija je poslu zatvorskog poverenika u koncentracionom
logoru. U modernom drušvu više ne postoje giljotine i javna vešanja, pa su zato
izmišljeni novi okovi koji su mnogo opasniji baš zato što su na prvi pogled
nevidljivi. Polazi se od toga da je čovek sam po sebi kvarljiva roba, koja ima
svoju cenu zavisno od kretanja tržišta.
Sasvim je jasno da u ovakvom eksploatatorskom i zločinačkom sistemu nema mesta
za popravni. Sva nastojanja da se stvarnost koriguje kroz institucije su
uzaludna, jer su te institucije i stvorene da bi branile interese vladajuće
klase. Mali čovek uvek naiđe na zid kad krene da zatraži pravdu. Periodično
popuštanje ventila u vidu ispunjavanja sitnih zahteva građana u predizbornim
kampanjama, daleko su od istinske slobode i kvaliteta života koje zahtevamo.
Nama nisu potrebne humanitarne akcije, da bogataši stresu mrvice sa svojih
trpeza u prljave šake razularene rulje. Nama je potrebna nova podela resursa i
bogatstva u čijem smo stvaranju svi učestvovali zajedno sa našim roditeljima i
precima. To što je oteto od naroda mora de se vrati po svaku cenu, milom ili
silom. Sirotinji nije potrebna milostinja već mogućnost da pristojno živi od
sopstvenog rada i da u starosti ne mora da se ponižava.
Nama ne trebaju novi izbori da bi birali stare lopove, nama je potreban novi –
pravedniji sistem. Nije bitno da li će se taj sistem zvati demokratija,
komunizam, socijalna država ili kako god mu drago. Bitno je da pravda bude
zadovoljena, a da šansa važi za svakoga. Imena su nevažna, jer su u ime
demokratije i komunizma činjeni neki od najvećih zločina čovečanstva. Potrebna
nam je vlast naroda, a ne vlast nad narodom. Nema više šminkanja akrepa
stvarnosti jer nas to samo odvraća od pravog puta. Kuća koja je sagrađena na
trulim temeljima se ne popravlja već ruši i gradi ponovo.
Potrebno je ozbiljno povezivanje i organizacija. Priključivati se svakom obliku
narodnog protesta. Podržati demonstracije studenata, štrajkove radnika i
radničkih sindikata, uključivati se u male građanske inicijative vaših komšija
i sugrađana. Nema mirenja sa zlom sudbinom. Pasivnost i apatija su zidovi naših
modernih ćelija. Nekada smo znali da se borimo za druge u isceniranim
revolucijama, sada je vreme da izađemo na ulice radi sebe i svoje dece. Ne
smemo podleći strahu, jer mi više nemamo šta da izgubimo, a možemo mnogo toga
da dobijemo, uključujući sopstvenu slobodu. Makar sve trajalo 5 minuta, znaćemo
da smo ipak pokušali da se borimo. Još su Platon i Aristotel zaključili da
državna vlast mora da bude pravedna i moralna da bi imala svoju legitimnost.
Pošto vlast u Srbiji ne poseduje pravdu, moral i slobodu kao ključne elemente
legitimnosti, ona gubi pravo da upravlja narodom.
Predstavnici Pariske komune koji su kratko vreme zauzeli ulice Pariza 1871.
godine su u svom manifestu napisali: „Proleteri Pariza usled poraza i izdaje
vladajućih klasa shvatili su da je kucnuo čas kada oni moraju spasavati
situaciju, uzimajući u svoje ruke vođenje javnih poslova... Oni su shvatili da
je njihova najviša dužnost, i apsolutno pravo, da sami postanu gospodari svoje
sudbine”
__________________________________________________________________
Be smarter than spam. See how smart SpamGuard is at giving junk email the boot
with the All-new Yahoo! Mail. Click on Options in Mail and switch to New Mail
today or register for free at http://mail.yahoo.ca
[Non-text portions of this message have been removed]
